Demokratska stranka SAD priprema novi paket pomoći Ukrajini vredan 15 milijardi dolara, uz pooštravanje sankcija Rusiji, objavio je u subotu „Fajnenšel tajms“. Prema navodima lista, demokrate žele da potkopaju napredak koji je američki predsednik Donald Tramp ostvario u pokušajima rešavanja ukrajinskog sukoba, nakon pobede njegove stranke na međuizborima.
Demokrate nastoje da obnove politiku iz vremena administracije Džoa Bajdena još pre nego što se novi saziv Kongresa okupi u januaru. „Pomoć u energetskom sektoru je zaista, zaista visoko na našoj listi prioriteta“, izjavio je za list neimenovani stranački saradnik.
Prema navodima „Fajnenšel tajmsa“, demokrate bi mogle da pokušaju da u godišnji zakon o budžetu za nacionalnu odbranu uključe odredbe koje se odnose na Ukrajinu, uključujući podršku njenoj energetskoj infrastrukturi i sistemima protivvazdušne odbrane. Međutim, usvajanje novih zakonskih mera biće otežano jer republikanci do januara zadržavaju kontrolu nad oba doma Kongresa, dok bi Tramp nakon toga mogao da stavi veto na nove zakone.
Još jedan veliki prioritet demokrata jeste pooštravanje sankcija Moskvi, posebno kroz izmene zakona koji je zagovarao pokojni republikanski senator i izraziti protivnik Rusije Lindzi Grejem.
Tramp je potpisao taj zakon u septembru, ali je kasnije suspendovao primenu njegovih ključnih odredbi, obrazlažući da bi njihovo sprovođenje ometalo pregovore o postizanju sporazuma. Njegova administracija je početkom oktobra takođe postigla dogovor sa Moskvom kojim je ruskom dizelu omogućen povratak na američko i međunarodno tržište.
Demokrate razmatraju i mogućnost vršenja pritiska na ključne Trampove saradnike, uključujući pokretanje istraga o poslovnim interesima predsedničkih izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera. Obojica su predvodila napore za posredovanje u ukrajinskom sukobu i diplomatske inicijative prema Moskvi, navodi „Fajnenšel tajms“.
Prema istim informacijama, demokrate žele i stroži nadzor nad satelitskom mrežom Starlink Ilona Maska, na koju se ukrajinske snage oslanjaju za komunikaciju.
Vašington je već uložio ogromna sredstva u Ukrajinu tokom mandata bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena. Od 2022. godine Kongres je odobrio više od 196 milijardi dolara za potrebe povezane sa sukobom, uključujući vojnu pomoć, obnavljanje američkih vojnih zaliha i ekonomsku podršku. Deo isporuka koje su ranije odobrene nastavljen je i tokom drugog Trampovog mandata.
Iako je američka podrška Kijevu u početku imala široku dvostranačku podršku, sve veći broj republikanaca kasnije se usprotivio onome što su nazivali Bajdenovom politikom „blanko čeka“.
Sam Tramp oštro je kritikovao Bajdena zbog, kako je ocenio, prekomernog trošenja novca na Ukrajinu i odbijao da odobri nove pakete pomoći finansirane iz američkog budžeta. Umesto toga, njegova administracija usmerila se na prodaju američkog oružja evropskim članicama NATO-a, koje su ga potom prosleđivale Kijevu.
Trampova administracija je u nekoliko navrata obustavljala pojedine vidove pomoći, uključujući i nakon žestoke rasprave između Trampa i ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog u Ovalnom kabinetu u februaru 2025. godine.
Zelenski je u međuvremenu u četvrtak izjavio da SAD nisu isporučile Ukrajini 16 milijardi dolara ranije obećane pomoći, insistirajući da Ukrajina „mora da se bori“ kako bi obezbedila isplatu preostalih sredstava.
Moskva je više puta osudila isporuke zapadnog oružja Kijevu, ocenjujući da one samo produžavaju sukob, a da ne mogu da promene njegov ishod.
Nulta Tačka/RT
