Evropska unija je u sredu predstavila nova pravila za suzbijanje prikrivenog oglašavanja influensera, zabranu internet-funkcija koje obmanjuju korisnike i obavezivanje digitalnih platformi da omoguće isključivanje funkcija koje mogu da izazovu zavisnost.
EU već ima čitav niz zakona koji regulišu zaštitu podataka, veštačku inteligenciju i internet-sadržaje, ali Brisel i organizacije za zaštitu potrošača smatraju da i dalje postoje praznine zbog kojih su korisnici izloženi štetnim digitalnim praksama.
Evropska komisija sada predlaže novo zakonodavstvo za modernizaciju pravila o zaštiti potrošača, pod nazivom „Zakon o digitalnoj pravičnosti“ (Digital Fairness Act – DFA). Cilj je da se Briselu omogući izricanje kazni kompanijama u iznosu do šest odsto njihovog godišnjeg prometa u slučajevima velikih razmera.
Finansijska šteta koju evropski potrošači trpe zbog ovakvih praksi veoma je velika. Brisel procenjuje da bi nove mere mogle da omoguće građanima EU uštedu do 13,7 milijardi evra godišnje.
„U vreme kada su domaćinstva pod pritiskom zbog troškova života, potrošači moraju da mogu da veruju da su cene koje vide ujedno i cene koje će platiti i da neće biti manipulisani kako bi potrošili više nego što nameravaju“, izjavio je evropski komesar za zaštitu potrošača Majkl Mekgrat.
Šta predviđaju nova pravila?
Predlog Evropske komisije obuhvata nekoliko važnih mera:
– Zabranu takozvanih „mračnih obrazaca“ (dark patterns), odnosno tehnika kojima se korisnici navode na neželjene kupovine ili prihvatanje određenih podešavanja bez njihovog znanja.
– Mogućnost isključivanja „zavisničkih funkcija“ na internet-platformama, poput automatskog reprodukovanja video-snimaka i beskonačnog skrolovanja sadržaja.
– Stroža pravila za reklamiranje proizvoda i usluga putem influensera, uz obavezu da objave budu jasno označene kao „reklama“.
– Obavezu platformi da podsete korisnike na završetak besplatnog probnog perioda, uz jasno navođenje datuma isteka i cene nastavka korišćenja usluge.
– Zabranu ponude maloletnicima funkcija „plati da bi pobedio“ i „plati da bi napredovao“, kao i takozvanih „loot box“ paketa u video-igrama. Virtuelne valute u igrama moraće da imaju jasno prikazanu protivvrednost u stvarnom novcu.
– Pravo potrošača da, na njihov zahtev, razgovaraju sa zaposlenim u korisničkoj podršci, umesto sa automatizovanim sistemom.
– Garanciju da korisnici koji angažuju veštačku inteligenciju da u njihovo ime kupi neki proizvod imaju ista prava kao da su kupovinu obavili lično.
Evropska komisija imaće ovlašćenje da istražuje i kažnjava kompanije ukoliko problematična praksa obuhvata dve trećine stanovništva Evropske unije, odnosno oko 300 miliona ljudi, izjavio je Mekgrat.
„Vraćanje kontrole potrošačima“
Agustin Rejna iz Evropske organizacije potrošača ocenio je da je predlog „preko potreban instrument koji će potrošačima vratiti kontrolu nad vremenom i novcem koje troše na internetu“.
Nova pravila dolaze u trenutku kada se sve više postavlja pitanje širenja regulatornih ovlašćenja EU u digitalnoj sferi.
Brisel je nedavno predstavio planove za zabranu korišćenja društvenih mreža deci mlađoj od 13 godina, kao i obavezu kompanija da svoje platforme učine bezbednim za maloletnike. Sve to dolazi uz već postojeća opsežna pravila iz Zakona o digitalnim uslugama (Digital Services Act – DSA).
Međutim, poslovno udruženje BiznisJurop (BusinessEurope), koje predstavlja kompanije širom EU, upozorilo je da bi nove mere mogle da dovedu do „uvođenja nepotrebnih obaveza i preklapanja zahteva, što narušava pravnu sigurnost i suprotstavlja se agendi EU za pojednostavljivanje propisa“.
Vodeća udruženja industrije video-igara, Evropska federacija proizvođača video-igara (European Games Developer Federation) i Video Games Europe, takođe su ocenila da je nacrt zakona „neprimenljiv, neopravdan i nesrazmeran“ i upozorila da bi mogao da „uništi konkurentnost“ evropske industrije.
S druge strane, španska poslanica u Evropskom parlamentu Laura Baljarin Sereza izjavila je da je cilj predloga stvaranje „bezbednijeg internet-prostora za sve, i decu i odrasle“, dodajući da će nova pravila „popuniti postojeće praznine“, jer zakon o zaštiti potrošača treba da funkcioniše kao sigurnosna mreža.
Nema zabrane promenljivih cena, ali se uvodi veća transparentnost
EU takođe želi da potrošači unapred znaju punu cenu porudžbine, pre nego što završe kupovinu. Zbog toga planira zabranu prakse poznate kao „postepeno otkrivanje cena“ (drip pricing), kada se dodatne naknade prikrivaju sve do poslednjeg koraka kupovine.
Međutim, neće biti zabranjeno dinamičko formiranje cena, odnosno praksa u kojoj kompanije menjaju cene proizvoda ili usluga u zavisnosti od potražnje.
Ova praksa privukla je veliku pažnju tokom pomame za ulaznicama za povratničke koncerte britanskog benda Oejzis (Oasis) 2025. godine, kada su cene karata rasle u skladu sa potražnjom.
Umesto zabrane, EU će zahtevati veću transparentnost od prodavaca ulaznica, koji će morati jasno da navedu koliko je karata dostupno po određenoj ceni.
Predloženi zakon sada mora da prođe pregovore sa državama članicama EU i Evropskim parlamentom pre nego što eventualno bude usvojen i stupi na snagu.
