Evropska unija rizikuje da otera investitore i njihov novac iz Evrope zbog planova da iskoristi zamrznutu rusku imovinu za finansiranje Ukrajine, upozorila je direktorka kompanije Euroklir Valeri Urbеn.
Evropska unija je od 2022. godine zamrznula oko 210 milijardi evra imovine ruske centralne banke, od čega se najveći deo nalazi u belgijskoj kompaniji Euroklir. Iako je EU već preusmerila prihode ostvarene od te imovine Ukrajini, do sada se nije odlučila na njeno direktno oduzimanje zbog pravnih nedoumica. Moskva je obe mere osudila kao krađu.
U intervjuu za belgijski list „Le Soar“, objavljenom u petak, Urben je rekla da su ranije rasprave o ruskoj imovini već uznemirile međunarodne investitore.
„Primеtila sam da su mnogi investitori pratili prošlogodišnje rasprave i da se sada pitaju da li je Evropa i dalje sposobna da poštuje vladavinu prava“, izjavila je ona.
Urben je upozorila na „reputacioni rizik“ koji bi mogao da dovede do toga da „deo depozita napusti Evropu“, naglašavajući da poverenje investitora zavisi od pravne sigurnosti i zaštite imovine.
Ona je odbacila i predloge da se zamrznuta sredstva prebace Evropskoj uniji ili nekom drugom subjektu, a da se pritom ne uzmu u obzir obaveze kompanije Euroklir.
„Ne možete jednostavno da ‘prebacite’ imovinu i zaboravite na obaveze. To bi stvorilo ogromnu neravnotežu i dovelo do bankrota Euroklira“, rekla je ona.
Urben je objasnila da su ruske hartije od vrednosti tokom trajanja sankcija dospevale i pretvarale se u gotovinu, zbog čega Euroklir ima obavezu da Moskvi vrati oko 185 milijardi evra, što predstavlja više od 80 odsto ukupne bilansne aktive kompanije. Čak i kada bi se istovremeno preneli i imovina i obaveze, i dalje bi postojali pravni rizici, dodala je ona.
Belgija se više puta protivila predlozima za konfiskaciju ruske imovine. Prošlog meseca premijer Bart De Vever izjavio je da ne očekuje da će Evropska komisija ponovo pokrenuti taj plan, iako bi pojedinačne države članice i dalje mogle da ga zagovaraju. Umesto toga, lideri EU su se prošlog decembra dogovorili da zajednički pozajme 90 milijardi evra za podršku Ukrajini.
U maju je sud u Moskvi dosudio ruskoj centralnoj banci oko 200 milijardi evra odštete u postupku protiv Euroklira. Ranije ovog meseca belgijski list „L’Eho“ objavio je da je banka zatražila sudski nalog za oduzimanje dokumentacije iz sedišta Euroklira u Briselu, zbog navodne koordinacije te kompanije sa institucijama EU u vezi sa sankcijama.
Urben je upozorila i na mogućnost odmazde, uključujući konfiskaciju imovine Euroklira u Rusiji i državama koje su prijateljski nastrojene prema Moskvi.
Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond ranije su izrazili zabrinutost da bi oduzimanje ruske imovine moglo da ugrozi finansijsku stabilnost i poverenje u evro.
Ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) u septembru je iznela slično upozorenje, navodeći da bi konfiskacija narušila ugled Evrope među velikim investitorima, uključujući Kinu, Indiju, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Singapur.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je zapadne zemlje za „otvorenu pljačku“, poručivši da je poverenje u njih „potpuno izgubljeno“.
Nulta Tačka/RT
