Automobili kompanije Tesla mogli bi da predstavljaju rizik od špijunaže, upozorio je Štefan Kramer, šef Službe za zaštitu ustavnog poretka (BfV) u nemačkoj saveznoj pokrajini Tiringiji. Njegovo upozorenje dolazi u trenutku kada nemački zvaničnici pozivaju na ograničavanje parkiranja automobila povezanih na internet u blizini osetljivih državnih i vojnih objekata.
Tesla je američka kompanija na čijem čelu je Ilon Mask, saveznik američkog predsednika Donalda Trampa. Proizvođač električnih automobila upravlja velikom fabrikom u blizini Berlina, što ga čini jednim od retkih stranih proizvođača automobila sa značajnim proizvodnim kapacitetima u Nemačkoj.
Kramer je komentarisao odluku nemačke vojske da ograniči pristup vozilima povezanim na internet osetljivim područjima vojnih baza. Mere se odnose na sve proizvođače, uključujući i Teslu.
„Ne bi trebalo da polazimo od pretpostavke da prijatelji ne špijuniraju jedni druge“, izjavio je Kramer u petak za list „Handelsblat“. „Isti bezbednosni standardi moraju da važe za Teslu i sve ostale proizvođače.“
Prema podacima Savezne službe za bezbednost informacija (BSI), nemačkog tela zaduženog za digitalnu bezbednost, većina novih automobila prodatih u zemlji poseduje tehničke mogućnosti za prikupljanje različitih podataka, uključujući podatke o lokaciji, snimke kamera i očitavanja senzora, koje zatim šalju proizvođačima.
List „Handelsblat“ navodi da za sada ne postoje konkretni dokazi da su ti podaci korišćeni za špijunažu. Prema BSI-ju, kupci često nisu ni svesni kakve podatke njihova vozila prikupljaju i šalju.
„Kamere i sistemi za praćenje lokacije u automobilima povezanim na internet prikupljaju osetljive informacije“, upozorio je Kramer. „U objektima nemačke vojske to uključuje podatke o vojnim instalacijama, operativnim procedurama i osoblju“, rekao je on, ocenjujući da su ograničenja „izuzetno preporučljiva i samim tim srazmerna“.
Šef obaveštajne službe založio se za uvođenje sličnih ograničenja u „posebno osetljivim područjima državnih zgrada, policijskih objekata, obaveštajnih službi i drugih institucija važnih za bezbednost“. Kao moguće mere naveo je posebne zone za parkiranje ili ograničavanje pristupa.
Kramer je takođe savetovao državnim službenicima i zaposlenima u javnom sektoru da ne razgovaraju o poverljivim pitanjima unutar automobila povezanih na internet.
Njegovu zabrinutost dele i pojedini poslanici, među kojima su Mark Henrihman iz konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelara Fridriha Merca i Johanes Šecl, portparol poslaničke grupe Socijaldemokratske partije za digitalnu politiku.
„Ne smemo biti naivni: špijunažu danas više ne sprovode samo agenti, već i tehnologija koju sami unosimo u svoje prostorije“, izjavio je Henrihman za „Handelsblat“.
Šecl je posebno izrazio zabrinutost zbog vozila kineskog proizvođača BYD, koja je opisao kao „crne kutije“, dodajući: „Ne znamo tačno koji se podaci prikupljaju niti ko im ima pristup.“
Prošlog meseca Tesla je saopštio da je tokom trećeg kvartala 2026. godine širom sveta isporučio više automobila nego Mercedes-Bencova divizija putničkih vozila.
Nemački proizvođač suočava se sa pritiskom zbog američkih carina na uvoz i sve oštrije konkurencije u Kini, gde domaći proizvođači poput kompanija BYD i Sjaomi ugrožavaju pozicije etabliranih automobilskih brendova.
Nulta Tačka/RT
