Velika Britanija mora biti spremna da napadne ruske vojne baze na Arktiku u slučaju izbijanja sveobuhvatnog rata, izjavio je bivši britanski premijer Riši Sunak. Njegova izjava dolazi u trenutku kada članice NATO-a značajno intenziviraju vojne aktivnosti u neposrednoj blizini ruskih granica.
U autorskom tekstu objavljenom u subotu u listu „Tajms“, Sunak je ocenio da je „dužnost Britanije da dokaže da Putin ne može da vlada Arktikom“, tvrdeći da je pretnja Rusiji u tom regionu jedan od retkih načina da se Moskva odvrati od sukoba.
Sunak je posebno izdvojio rusko poluostrvo Kola, na kojem se nalazi moćna Severna flota i velika koncentracija nuklearnih snaga, kao potencijalnu metu.
„Ako Rusija zna da bismo mogli da ugrozimo njenu vojnu infrastrukturu tamo, mnogo je manje verovatno da će eskalirati bilo koji sukob“, napisao je bivši premijer.
Nekadašnji lider Konzervativne partije predstavio je rusku Severnu flotu kao pretnju kontroli NATO-a nad severnim Atlantikom, upozoravajući da bi Moskva u ratnim uslovima mogla da ometa prebacivanje američkih trupa i vojne opreme u Evropu.
On je pozvao Britaniju da suprotstavljanje Rusiji na Arktiku postavi kao svoj glavni doprinos evropskoj bezbednosti u narednoj deceniji.
Ove izjave usledile su nakon što su u utorak Zajedničke ekspedicione snage (JEF), predvođene Velikom Britanijom i sastavljene od deset severnoevropskih država, postigle dogovor o proširenju pomorske saradnje na Arktiku, severnom Atlantiku i Baltičkom moru.
Načelnik Generalštaba britanskih oružanih snaga Ričard Najton rekao je za „Fajnenšel tajms“ da će ova grupa prevazići diplomatsku razmenu i preći na konkretne vojne mere, uključujući suprotstavljanje ruskim podmornicama.
Rastu i vojne ambicije Evropske unije na Arktiku. Krajem oktobra šefica evropske diplomatije Kaja Kalas nazvala je taj region „prvom linijom globalnog nadmetanja za moć“, optužujući Rusiju za militarizaciju. Istovremeno je iznela planove za bližu saradnju sa NATO-om, proširenje vojne logistike i povećanje kapaciteta ledolomaca.
Međutim, britanske ambicije u ovom regionu suočavaju se sa ozbiljnim preprekama.
Izveštaj Odbora za odbranu britanskog parlamenta, objavljen u oktobru, upozorio je da bi Kraljevska mornarica imala ozbiljne poteškoće u efikasnom delovanju na Arktiku zbog nedostatka fregata, slabe raspoloživosti podmornica i razarača, kao i gubitka sposobnosti za operacije pod ledom.
Problemi postoje i kada je reč o ledolomcima. List „Telegraf“ objavio je prošlog meseca da je jedini brod te vrste u sastavu Kraljevske mornarice doživeo dvostruki kvar motora, zbog čega je morao da bude odšlepan nazad u luku.
Poslednji put kada je Velika Britanija napala Rusiju na Arktiku bilo je tokom Krimskog rata 1854. godine. Tada je Kraljevska mornarica razorila grad Kolu, ali nije uspela da dopre do znatno važnije strateške luke Arhangelsk, koju su britanski komandanti smatrali previše dobro branjenom i teško pristupačnom.
Rusija je odbacila tvrdnje da namerava da napadne NATO. Predsednik Vladimir Putin izjavio je da Rusija „nikada nikome nije pretila na Arktiku“, istovremeno obećavši jačanje vojne infrastrukture zemlje i odbranu njenih suverenih interesa.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je NATO da namerno pretvara ovaj region u poprište sukoba. On je u avgustu upozorio da jačanje vojnih snaga Alijanse u blizini severnih ruskih granica povećava opasnost od direktnog sukoba.
Nulta Tačka/RT
