TEHNOLOGIJA LIPOZOMA KOJA SE KORISTI ZA STVARANJA NOVIH mRNA VAKCINA USKORO BI MOGLA DA POČNE DA SE KORISTI ZA DOSTAVLJANJE MIKROSKOPSKIH RAČUNARA U TELO
Da je tehnika i tehnologija u poslednjih nekoliko decenija doživela ekspanziju neslućenih razmera u to ne treba ni sumnjati, naročito na polju molekularne biologije i atomske fizike.
Međutim, sve bi to moglo da se podvede pod humane delatnosti, da se te tehnologije nisu počele koristi i za kontrolu i uticaj kako na pojedinca tako i na čitave mase.
Tehnologija lipozoma koja se koristila u stvaranju novih mRNA vakcina protiv COVID-19 sada bi se mogla koristiti za stvaranje mikroskopskih „bioloških računara“ koji nadziru i u potpunosti kontrolišu sve aktivnosti u telu, pri tom šaljući zahtevane informacije iz čoveka u bazni računar.
Najnovija istraživanja ove tehnologije dolaze nam sa Univerziteta Novi Južni Vels iz Australije. Najverovatnije da će ovaj poduhvat biti blagovremeno najavljen, (na mala vrata), dok će do drugih doći iznenada, tako da će se to učiniti potencijalno zastrašujućim tehnološkim poduhvatom, zbog ugrožavanja privatnosti i autonomije svakog pojedinca.
Sintetički lipozomi
Sintetički lipozomi su u osnovi mali mehurići sa jednim lipidnim dvoslojem i već neko vreme se koriste za plasiranje lekova kod pacijenata obolelih od kancera i drugih kompleksnih zdavstevenih stanja. Kako bi isporučili svoj „korisni teret“, lipozomi moraju komunicirati sa staničnim membranama kako bi mogli proći kroz te membrane i doneti željeni sadržaj u ćeliju.
Membrane su bitne za komunikaciju između stanica i pomažu osigurati da željeni sadržaj, ciljano dođe na prava i željena mesta, bez obzira da li se nalaze u ćelijama ili izvan njih.
Naučnici sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu koristili su DNK „nanostrukture“ za manipulaciju sintetičkim lipozomima na način koji im olakšava prolazak kroz membrane i isporuku željenog sadržaja.
Promenom oblika, poroznosti i reaktivnosti lipozoma, nova primena mogla bi uključivati izgradnju malih molekularnih sistema koji osećaju njihovu okolinu i reaguju na signal za oslobađanje „tereta“, poput molekula leka, kada dođe do cilja.
Dr Matt Baker, vodeći autor sa UNSW -ove škole za biotehnologiju i biomolekularne nauke, kaže da je studija otkrila kako izgraditi „male blokove“ od DNK, a zatim je formulisala kako je najbolje označiti te blokove holesterolom kako bi se nalepili na lipide, glavne sastojke biljne i životinjske ćelije.
Jedna od glavnih primena naše studije je bioosetljivost: mogli bi plasirati neke kapljice u osobu ili pacijenta i dok se kreće kroz telo da snima i prati lokalno okruženje, obrađuje podatke i daje rezultate tako da možete „pročitati“ lokalno okruženje, ”Kaže dr Baker.
Nanotehnologija lipozoma postala je svetski poznata upotrebom lipozoma u mRNA vakcinama proizvođača Pfizer i Moderna COVID-19.
Naučnici su sve vreme tragali da pronađu prave načine kako bi bili sigurni da će se „računari“ DNK zaista zadržati u lipozomu. Takođe su imali poteškoća u pronalaženju najboljeg načina da DNK oblože holesterolom tako da bi bili sigurni da će segmenti DNK ne samo da odu do membrane, već i da „uđu“ i ostanu tamo koliko je potrebno.
„Da li je bolje na rubu? U Centru? Gomile njih? Malo njih? Što je moguće bliže strukturi ili koliko je to moguće?“, pita dr Baker.
“Pogledali smo sve ove stvari i pokazali da bismo mogli stvoriti dobre uslove da se DNK strukture pouzdano vežu za lipozome i „učine nešto“.
„Ovde smo izgradili potpuno novu DNK nanotehnologiju u kojoj možemo, na zahtev, probušiti rupe u membranama kako bismo mogli prenositi važne signale kroz membranu.“
Nova tehnologija bioosećanja i isporuke lekova: naučni san ili društvena mora?
Najverovatnije da će ovo istraživanje biti najavljeno kao još jedna prekretnica u napredovanju nauke i tehnologije, dok će mnogi verovatno biti uznemireni sugestijom da bi se mikroskopski „biološki računari“ uskoro mogli širiti po njihovom telu, pratiti vitalne procese i ubrizgavati određene supstance bez znanja pojedinca.
Nedavno smo obavestili o novom neuronskom interfejsu koji su dizajnirali naučnici u Koreji i koji može daljinski isporučiti lekove u mozak. Istraživači sa Univerziteta u Drezdenu takođe su pioniri implantabilne tehnologije koja nadzire vaše telo u stvarnom vremenu i mogla bi se koristiti za slanje signala lekarima ako se otkrije abnormalna aktivnost, na primer, ako postoji šum na srcu.
Stalno se provlače pitanja o tome šta znači biti samostalan čovek, pitanja koja su nekad bila ograničena na pisce naučne fantastike, danas se shvataju kao neposredna briga za sve nas. Hoće li se ova tehnologija koristiti samo za dobro ili će se iskoristiti i njegov potencijal za društvenu kontrolu? Ostaje nam da vidimo, ali isto tako i da sami odlučimo u kom će se smeru kretati razvoj tehnike i tehnologije.
NultaTačka/HerculeanStrenght
