SVI AMERIČKI OBAVEŠTAJCI ZA JEDNIM STOLOM! TEMA: KLIMATSKE PROMENE ALI ŠTA SE ZAISTA KRIJE IZA OVOG SASTANKA

Da se agenda mora sprovesti nije tajna, ali da se ovako agresivno nastupa i to javno iznoseći izveštaje koji ne samo što nisu potkrepljeni činjenicama, već više imaju prizvuk „baba Vanga“ nagađanja, pri tom dovodeći veliki broj ljudi u zabludu, stvarajući kod njih strah i zabrinutost za svoju budućnost. Službama bezbednosti stoje na raspolaganju razne tehnike manipulacije koje svakodnevno koriste, objavljujući upozoravajuće članke ili koristeći mejnstrim medije, kako bi masu držali u pokornom stanju.

Jedan takav izveštaj dolazi nam iz Vašingtona, gde su vrhunski špijuni i naučnici Bajdenove administracije dali prvu procenu o globalnim bezbednosnim pretnjama koje predstavljaju klimatske promene, zaključujući da će to predstavljati sve veće međunarodne izazove u decenijama koje dolaze i to brže nego što se to ranije očekivalo.

U roku od jedne decenije, upozoravaju procene, više temperature okeana i kiselost mogu da unište već nategnuto komercijalno ribarstvo, suše bi mogle da unište kritično važne žetve žitarica, a povećana nestašica hrane i vode mogla bi da izazove rasprostranjene sukobe, gomilanje ljudi i potencijalno globalnu glad.

Šta se iza ovoga krije, mudar čitalac već sada može da nasluti, ali da nastavimo u istom ritmu, u tekstu se kaže:

„Smanjena sigurnost energije, hrane i vode koja sledi – posebno u delovima Južne Azije, Afrike i Latinske Amerike – pogoršaće siromaštvo, plemenske i etničke tenzije i nezadovoljstvo vladama do te mere da bi neke od njih mogle pasti“, navodi se u saopštenju.

„Intenziviranje fizičkih efekata pogoršaće geopolitička žarišta, posebno nakon 2030. godine, a ključne zemlje i regije će se suočiti sa sve većim rizikom od nestabilnosti i potrebe za humanitarnom pomoći“, zaključuje se u izveštaju kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI).

 Po svemu sudeći, zemlje u razvoju ili popularno nazvane zemlje trećeg sveta će po starom običaju morati da podnesu najveći teret ove projektovane kataklizme, dok će Sjedinjene Države i druge bogate nacije najverovatnije biti „odgovorne“ za upravljanje posledicama sve većeg globalnog sukoba i nestabilnosti.

Za Vašington će to verovatno značiti značajne dodatne zahteve u pogledu njegovih diplomatskih, ekonomskih, humanitarnih i vojnih resursa, navodi se u izveštaju.

Izveštaj predstavlja konsenzus i stav svih 18 američkih obaveštajnih agencija, a federalni naučnici su dali osnovne podatke posmatranja i klimatsko modeliranje za njega. Drugim rečima, obaveštajne službe koje stoje na raspolaganju eliti, kao deo skrivene vojske za manipulaciju i izvršavanje zadataka, već danas projektuju planove za narednih nekoliko decenija, u kojima verovatno nema onih koji ne misle kao oni.

Bivši istaknuti zvaničnik CIA-e pozdravio je izveštaj, ali je rekao da sve američke obaveštajne agencije moraju da preduzmu mnogo konkretnije korake kako bi se zaista pozabavile pretnjama koje predstavljaju klimatske promene – uključujući nadolazeće ratove za hranu i vodu.

Imajući u vidu da su uglavnom svi izvori pitke vode i strateških resursa u rukama globalističkih konglomerata, postavlja se logično pitanje, ko će ratovati za vodu!? Da li je to neposlušni narod ili sve zemlje koje su prodale svoje izvore, reke stavile u cevi i čekaju da se agenda ispuni.

„Obaveštajna zajednica mora da usmeri mnogo više pažnje na takve nedostatke resursa, mnogo pre nego što oni postanu potpuna konfrontacija između zemalja“, rekao je Rolf Movat-Larssen za USA TODAY.

„Procene su dobre i dobro je videti da obraćaju pažnju“, rekao je Movat-Larsen, koji više od decenije upozorava na pretnje nacionalnoj bezbednosti koje predstavljaju klimatske promene.

Ali pravo pitanje je kako (obaveštajna zajednica) prilagođava svoje sposobnosti da obezbedi bolje obaveštajne podatke za kreatore politike kako bi mogli da preduzmu stvarne akcije u oblastima koje utiču na našu nacionalnu i globalnu bezbednost?“ rekla je Movatt-Larssen, koja se fokusira na klimatske promene kao viši saradnik u Belfer Centru za nauku i međunarodne poslove na Harvardskoj školi za državu John F. Kennedi.

Izveštaj ne sadrži nikakve bumove, već otrežnjujući pogled na to kako će klimatske promene „sve više pogoršati rizike po interese nacionalne bezbednosti SAD kako se fizički uticaji povećavaju i geopolitičke tenzije rastu oko toga kako odgovoriti na izazov“. Njegovo objavljivanje dolazi samo nekoliko dana pre nego što bi Bajden trebalo da prisustvuje Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2021, takođe poznatoj kao COP26, u Glazgovu, u Škotskoj, koja počinje 31. oktobra.

Izveštaj objavljen u četvrtak je javna verzija; detaljnija, poverljiva verzija biće data „kreatorima“ politike sa odgovarajućim bezbednosnim dozvolama, rekli su zvaničnici. ODNI i 17 obaveštajnih agencija u inostranstvu godinama su upozoravali na bezbednosne pretnje koje predstavljaju klimatske promene, uključujući i njihove godišnje izveštaje o proceni pretnji širom sveta i nastupe pred Kongresom.

Praktično svi su se fokusirali na političku nestabilnost uzrokovanu klimatskim promenama, posebno kada je u pitanju intenziviranje konkurencije oko sve manje hrane, vode i prirodnih resursa.

Ali ovaj izveštaj se bavi neviđenim nivoom detalja o ovim i drugim pretnjama – uključujući one koje je stvorio čovek, kao što je geoinženjering, ili korišćenje nauke za usporavanje globalnog zagrevanja zasijavanjem atmosfere reflektujućim česticama ili drugim materijalima.

U širem smislu, zaključeno je u proceni, sve veći fizički efekti klimatskih promena verovatno će intenzivirati prekogranična geopolitička žarišta jer države preduzimaju korake da osiguraju svoje interese na račun drugih.

A kako temperature rastu i izazivaju ekstremnije efekte, neke zemlje će „jednostrano testirati i primeniti solarni geoinženjering velikih razmera – stvarajući novu oblast sporova“, upozorava se u izveštaju.

I sve više sukoba među nacijama će doći dok budu nastavljali da se svađaju oko toga ko je kriv za klimatsku krizu i ko je odgovoran za njeno rešavanje.

„Geopolitičke tenzije će verovatno rasti jer se zemlje sve više raspravljaju o tome kako ubrzati smanjenje neto emisija gasova staklene bašte koje će biti potrebno da bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma“, navodi se u izveštaju. „Debata će se usredsrediti na to ko snosi veću odgovornost da deluje i plaća – i koliko brzo – i zemlje će se takmičiti u kontroli resursa i dominiranju novim tehnologijama potrebnim za tranziciju čiste energije.

Nacionalna obaveštajna procena je formalni termin za značajan poduhvat cele obaveštajne zajednice da dođe do nalaza i preporuka o temi od velikog interesa – i zabrinutosti – za američku vladu.

Zvaničnici su rekli da je ovaj savet vodio Nacionalni obaveštajni savet, centar ODNI za dugoročne strateške analize, a pokrenut je kao odgovor na izvršnu naredbu predsednika Džoa Bajdena o rešavanju klimatske krize u zemlji i inostranstvu.

Ovako veštački projektovan problem od strane američkih bezbednosnih službi, ima zapravo za cilj da stvori izlaznu teoriju za potencijalnu krizu koju pokušavaju sve vreme da izazovu, a koja u konačnici treba da ispuni agendu depopulacije stanovništva. Ova teorija bi zaštitila glavne protagoniste nereda i potencijalnog problema, dok bi običan narod još jednom upao u zamku moćnika i najverovatnije pohrlio u rat, koji obaveštajci već (projektuju) naslućuju.

Narodu ostaje da bude pribran i hladne glave u vremenu manipulacije informacijama i da izbegnu potencijalne sukobe, naročito u ovim izazovnim vremenima, gde se pored klimatskih promena projektuju i drugi globalističkih instrumenti za kontrolu i izvršenje, među kojima je aktuelna i kovid agenda.