AUSTRALIJSKI ZDRAVSTVENI ZVANIČNIK: STRAH MOTIVIŠE SPROVOĐENJE ZAKLJUČAVANJA!
Jedan australijski zdravstveni radnik rekao je da je strah motivišući pokretač koji stoji iza zatvaranja koja nalažu australijske državne vlade zbog COVID-19 i iza mandatorne vakcinacije.
Zatvaranja usled COVID-a u Australiji su među najstrožim na svetu, a stanovnici Melburna su izdržali 282 dana ograničenja, uključujući jedan period koji se sastoji od 234 uzastopna dana represivnog zatvaranja širom grada. Ostali gradovi su prošli malo bolje, kao Sidnej koji je prošlog meseca izašao iz 107-dnevnog karantina, a čvrsta granica u Zapadnoj Australiji držala je celu državu u efikasnom karantinu.
Pa kako je Australija, cvetajuća liberalna demokratija, postala kraljevstvo izolacije?
„Imamo samo jednu metriku koja definiše uspeh“, rekao je zdravstveni zvaničnik australijske vlade koji sprovodi zaključavanja i praćenje kontakata, za The Epoch Times u intervjuu.
Epoh Tajms je pristao da zdravstvenom radniku obezbedi pseudonim Šeron zbog novih zdravstvenih propisa koji sprečavaju i kažnjavaju zdravstvene radnike da govore.
„Jedina stvar koja se prijavljuje su ljudi na intenzivnoj nezi i smrtni slučajevi, a pošto nemamo prijave o COVID-19, ljudi se više plaše Covid-a nego što bi se plašili da je bolest endemska“, rekla je Šeron.
Iako su zaključavanja u Australiji bila represivna, malo ko može da tvrdi da nisu bila efikasna, barem kada je u pitanju suzbijanje COVID-19. Kako svet registruje četvrt milijarde slučajeva, Australija je zabeležila samo 160.000, sa jednom od najnižih stopa smrtnosti od virusa KPK bilo gde u svetu.
Ali Šeron kaže da nas to čini žrtvom sopstvenog uspeha „jer je Australija bila toliko srećna tako dugo vremena, postoji nevoljnost da se sve otvori. Imamo čitave timove koji posmatraju progresiju bolesti u različitim zemljama. Ne želimo da budemo preopterećeni”.
Ovo je ostavilo australijske lidere u zamci.
U početku je plan bio da se uspori širenje kako bi bolnice mogle da se izbore sa porastom potražnje za slobodnim krevetima, ali nakon što su nakratko potpuno suzbili bolest, tolerancija na slučajeve i smrtnost je sada izuzetno niska.
„Ne znamo gde je linija pobede“, kaže Šeron. „Koliko smrtnih slučajeva COVID-a treba prihvatiti? Svaka država je drugačija po ovom pitanju”.
To je, tvrdi ona, razlog za prinudna sredstva koja se koriste za sprovođenje vakcinacije.
Na primer, u Zapadnoj Australiji, premijer Mark Mekgauan je uspostavio nalog za vakcinaciju za 75 odsto svih radnika u toj državi, ne samo za one koji se odnose na zdravstvene usluge i usluge nege starijih.
Svaki radnik u restoranu, zaposleni u supermarketu, pekar, osoblje pošte i komunalni izvođač moraju biti potpuno vakcinisani da bi bili zaposleni. Nalog se odnosi čak i na pogrebnike i osoblje mrtvačnice.
Prisiljavanje ljudi da se podvrgnu medicinskim procedurama je nešto što je za Šeron duboko neprijatno kao javnom službeniku.
„Ne bih to učinila obaveznim, veoma bih to ohrabrila, ali ne bih to učinila obaveznim“, kaže ona.
Šeron je takođe zabrinuta zbog toga kako se demonizuju ljudi koji odluče da se ne vakcinišu: „Trebalo bi da se radi o zaštiti sebe, ali je veliki naglasak na osećaju krivice drugih”.
Strah od nevakcinisanih je svakako velik u australijskom diskursu. Zvanični zdravstveni savet australijske vlade navodi „zaštitu ljudi koji ne mogu da se vakcinišu zbog zdravstvenih stanja“ kao razlog za vakcinaciju. Čak se kaže da vakcinacija „štiti decu dok istraživanja nastavljaju da testiraju bezbednost vakcina protiv COVID-19 kod ljudi mlađih od 12 godina“, iako je poznato da je rizik za decu od COVID-19 skoro nula. Ovo je tačka u kojoj je Šeron, kao državni zdravstveni zvaničnik, posebno oštra.
„Mi kažemo da neki ljudi ne mogu da se vakcinišu, ali ne i ko. U stvarnosti, to su uglavnom ljudi koji su već u domu, na nezi, na kraju života sa terminalnom bolešću. Ako se vakcinišete, nećete spasiti život nekog drugog”.
Šeron kaže da je primila vakcine pre nego što su postale obavezne u njenom odeljenju. Iako veruje da među njenim kolegama postoji široka podrška mandatornoj vakcinaciji, postoji i klima straha oko svake kritike.
„Neki zvaničnici su protiv mandatornih naloga, ali se to ne usuđuju da kažu naglas. U najboljem slučaju, oni će reći nešto stidljivo poput: „Nisam siguran u to“.
OVO ČEKA I NAS!? NOVI ZAKON U VELIKOJ BRITANIJI PREDVIĐA ZATVOR DO 2 GODINE ZA ONE KOJI ŠIRE “LAŽNE INFORMACIJE” O VAKCINAMA
https://t.co/vLpQEdciWc— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 1, 2021
Šeron smatra da strah od bolesti gazi ličnu odgovornost i prava pojedinca.
Kada su je pitali šta bi uradila drugačije, njen odgovor je bio: „Imala bih etapni pristup i vremenski okvir. Ja bih se držala tog vremenskog okvira. „Kada ste vakcinisani, trebalo bi da budete potpuno slobodni. Ako niste vakcinisani, morate biti svesni rizika. Dajte ljudima vremena da se vakcinišu; ako odaberu da ne žele, neka tako bude”.
Šeron takođe veruje da, iako se neka navodno privremena ograničenja slobode, kao što su obavezne aplikacije za praćenje kontakata koje dozvoljavaju vladi da prati sve građane, izgledaju kao stalna, ona insistira da to nije bio prvobitni plan.
„U početku sam bila sigurna da će aplikacije za praćenje biti privremena mera, ali sada zaista ne znam kada će se to završiti“, rekla je ona.
Neizvesnost oko toga kada će mandatorni nalozi, zatvaranja i vanredne mere biti trajno okončani, takođe izaziva veliku promenu u stavovima javnosti prema izolaciji. Kako se većina ljudi vakciniše, raste pritisak da se sve otvori. Novi premijer Novog Južnog Velsa Dominic Perrottet bio je prvi koji je krenuo u ovom pravcu, najavljujući da će od 1. novembra ljudima biti dozvoljeno da putuju u inostranstvo.
Šeron kaže da iako je proteklih 18 meseci nanelo značajnu štetu australijskom društvu, ona veruje da postoje i pozitivni efekti, „firme ozbiljno shvataju bolest. Ranije su mnogi ljudi osećali pritisak da dođu na posao iako im je loše, sada postoji mnogo više poštovanja ako neko traži da ostane kod kuće”.
Na pitanje zašto su ljudi u Australiji tako dugo trpeli ograničenja, Šeron je rekla da veruje da je to zato što su Australijanci zaboravili na smrt.
„Australija je tako bogata i uspešna. Smrtnost novorođenčadi, kolera, tifus — to su u osnovi stvari prošlosti. Sada smrt nije nešto sa čime živimo na dnevnoj bazi; to je podrška koju je nekada ispunjavala religija. Sa novom pandemijom i milionima ljudi koji umiru širom sveta, Australijanci su postali duboko zabrinuti. Samo sa široko rasprostranjenom vakcinacijom ljudi sada prevazilaze ovaj strah”.
Nulta Tačka/The Epoch Times
