SUKOB U SEVERNOJ AFRICI MOŽE VRLO LAKO DA UGROZI SNABDEVANJE EVROPE GASOM
Zalihe prirodnog gasa u Evropi ne smanjuju se samo zbog manjeg ruskog snabdevanja. Brisel, Berlin, pa čak i Hag, budno prate izjave ruskog predsednika Vladimira Putina i tržišne izveštaje o smanjenom protoku kroz gasovod Jamal i Ukrajinu. Istovremeno, čini se da je tvrđava Evropa opkoljena sa svih strana.
Tržište se takođe suočava sa negativnim implikacijama političke krize između Maroka i Alžira, što negativno utiče na snabdevanje gasom na Iberijskom poluostrvu.
Već nekoliko nedelja uspostavlja se potpuna politička, ekonomska i verovatno bezbednosna kriza između Alžira i Maroka, uglavnom izazvana sukobom između Zapadne Sahare i Mauritanije. Maroko je decenijama vršio kontrolu nad Zapadnom Saharom, boreći se u vojnom sukobu sa pobunjeničkim pokretom Polisario, koga podržava Alžir. Maroko je do sada kontrolisao većinu teritorije Zapadne Sahare, smatrajući je marokanskom. A od avgusta 2021, kada je Alžir prekinuo diplomatske odnose sa Marokom, sukob se proširio i na politiku gasovoda.
Alžir se suočava sa velikim poteškoćama u ekonomiji koja je teško pogođena COVID-om 19, endemskom korupcijom, lošim upravljanjem i unutrašnjim političkim borbama. Alžirski lideri su takođe sve više zabrinuti zbog sve većeg političkog uticaja Maroka u regionu, pa čak i zbog poboljšanja odnosa sa Izraelom. Unutrašnja nestabilnost, posebno nakon smrti bivšeg lidera Buteflike, izazvala je ekonomski haos i dovela do opadanja u sektoru nafte i gasa, glavnog izvora prihoda.
Poslednje decenije, obe zemlje su takođe bile u trci u naoružanju, gde je Alžir zbog viših cena nafte i gasa bio u prednosti, ali u kojoj se Maroko vraća da preuzme vođstvo. Trka u naoružavanju, u kombinaciji sa regionalnom težnjom za moći između Maroka i Alžira, čak i u regionu Zaliva, izazvala je ogromna trvenja.
Do sada, sukobi između dve severno-afričke nacije nisu imali veći uticaj na Evropu. Dok su Brisel, Madrid i druge evropske sile držale na oku konflikt i unutrašnja dešavanja, raskol se smatrao beznačajnom borbom za vlast. Ovo se, međutim, dramatično promenilo otkako je Alžir odlučio da zatvori gasovod Magreb-Evropa 1. novembra.
Alžir je odlučio da zatvori cev nakon što je Maroko odbio da investira u sopstveni deo gasovoda za izvoz, dok je i dalje uzimao deo gasa u gasovodu kao plaćanje za prava na prenos. Maroko je koristio gas za proizvodnju oko 12% električne energije u zemlji. Zbog zatvaranja, Španija je direktno pogođena. U glavama alžirskih lidera, gasovod Medgaz se vidi kao zamena, koji bi Alžiru omogućio da se oslobodi posrednika i da izbaci Maroko kao tranzitnu zemlju.
Zatvaranje se očekivalo nakon što je alžirski predsednik Abdelmadžid Tebune izdao naredbu Sonatraku, alžirskoj državnoj energetskoj kompaniji, da prekine isporuku gasa u Španiju preko gasovoda Magreb 31. oktobra. Iako je Španija poznata kao glavni zagovornik obnovljive energije, uglavnom vetar i solarna energija, zemlja se i dalje oslanja na prirodni gas za skoro 50% svojih energetskih potreba, a većina se snabdeva preko gasovoda Magreb.
UHVAĆENI NA DELU! MEDIJI U VELIKOJ BRITANIJI PRENOSE LAŽNE VESTI DA SU HOSPITALIZACIJE 14 PUTA VEĆE NEGO PROŠLE GODINE
https://t.co/ZD2bKPeTRE— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 9, 2021
Znajući da Alžir odbija da obnovi ugovor sa Marokom, Španija je bila ostavljena da se bori za bilo koje snabdevanje gasom koje može da dobije. Povećanje uvoza LNG-a je prva opcija koja vam pada na pamet, ali takva kupovina na tržištu neće biti laka. Madrid će morati da se takmiči sa raznim drugim evropskim i azijskim kupcima, koji već plaćaju najviše cene za dodatne isporuke. Pošto Iberijsko poluostrvo nije snažno povezano sa evropskom gasnom mrežom, uvoz gasa iz drugih evropskih zemalja takođe će biti izazov u kratkom roku.
Snabdevanje alžirskim prirodnim gasom je i dalje glavna i trenutno jedina prava opcija. Kako je gasovod Magreb-Evropa isporučivao oko 6 BCM godišnje, jaz je ogroman.
Jedino drugo rešenje je povećanje protoka cevovoda Medgaz. Medgaz je inaugurisan pre deceniju i zajedno ga kontrolišu država Alžir (51%) i španska energetska kompanija Naturgi, ranije poznata kao Gas Natural Fenosa (49%). Obično obezbeđuje oko 25% prirodnog gasa koji stiže u Španiju.
Alžir se obavezao da će povećati svoje kapacitete sa osam milijardi kubnih metara na 10 milijardi kubnih metara godišnje, ali bi Španiji i dalje trebalo oko četiri milijarde kubika više da pokrije svoje potrebe. Neki alžirski LNG bi takođe mogao da se uputi u Španiju, ali cena za ove spot terete će nesumnjivo biti visoka jer i druge zemlje licitiraju za iste.
Ukupan uticaj na Španiju mogao bi biti značajan. Prirodni gas se ne koristi samo za grejanje ili industriju, već i za elektrane sa kombinovanim ciklusom, koje proizvode oko 30-33% ukupne potrošene električne energije. Kada se pogledaju dostupne strateške rezerve gasa, opcije su ograničene. Španska ministarka energetike Tereza Ribera izjavila je juče da zemlja ima rezerve prirodnog gasa ekvivalentne za samo 43 dana potrošnje. Ona je, međutim, takođe ponovila da je Alžir ponudio da pošalje veće količine u Španiju ako bude potrebno.
Strategija Alžira je trenutno veoma difuzna. Nedostatak transparentnosti u sektoru nafte i gasa je ekstreman, dok je ukupni proizvodni kapacitet pod pritiskom. Neki čak navode da bi trenutna kriza mogla biti način da se sakriju trenutni problemi u snabdevanju ili očigledan nedostatak uobičajenog obima izvoza.
Istovremeno, Alžir je danas otvoreno izjavio da cilja na 30% udela na tržištu gasa u Evropi. Alžirski ministar energetike Mohamed Arkab je 2. oktobra izjavio da njegova zemlja nastoji da poveća svoj udeo na evropskom tržištu gasa na preko sadašnjih 30%. Alžirska novinska agencija APS saopštila je da je „ministar ponovio ambiciju zemlje da dodatno ojača svoje prisustvo na ovom tržištu predlažući dodatne količine”. Tržišta su, međutim, veoma sumnjiva da će se to dogoditi u narednih 2-5 godina. Alžir trenutno proizvodi 1,2 miliona barela nafte dnevno i 130 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, što ga čini najvećim izvoznikom gasa u Africi.
