ŠOKANTNI DRUŠTVENI EKSPERIMENTI POKAZUJU ZAŠTO SU KONFORMIZAM I SLEPA POSLUŠNOST AUTORITETIMA POSTALI ZARAZNI!
U stvari, nauka vrlo jasno objašnjava zašto ljudi rade stvari koje se protive njihovim ličnim interesima. Dozvolite mi da vam ponudim nekoliko primera.
1.) Eksperimenti usaglašenosti Aša
Tokom 1950-ih Solomon Aš je sproveo seriju grupnih psiholoških eksperimenata koji su pokazali kako će ljudi lako ići protiv dokaza sopstvenih očiju, samo zbog uticaja grupe anonimnih vršnjaka.
Učesnici su zamoljeni da pogledaju sliku jednostavnih linija i da se izjasne koja je po dužini najbliža kontrolnom uzorku. Tačan odgovor je uvek sasvim očigledan, ali je većina učesnika odgovorila pogrešno, jer je pratila grupu drugih koji su namerno dali pogrešan odgovor.
Osnovno pitanje ovde je ’da li biste radije stajali sami i bili u pravu, ili stajali uz grupu i bili u krivu?‘ Ovo je zadivljujući primer moći grupnog mišljenja. Podseća nas da smo osposobljeni da se pridržavamo normi naše grupe, iznad svakog logičnog razuma, ako je potrebno.
Evo ažurirane verzije ovog istog eksperimenta, koja pokazuje da uznemirujući zaključak i danas zvuči istinito.
2.) Opasan konformizam – kada je vaš život u pitanju većina će pratiti grupu
Osposobljeni smo za društveni konformizam, čak i kada to može predstavljati neposrednu opasnost po našu bezbednost. Ovaj fenomen je dobro poznat i ilustrovan je društvenim eksperimentom koji je nadgledao profesor psihologije Dominik Abrams, u kojem istraživači pokušavaju da odgovore na sledeće pitanje.
„Ponašanje drugačije od vaše grupe može vas učiniti izopštenim. Ali šta biste uradili da znate da je vaša grupa potpuno pogrešna? Da li biste, na primer, sedeli u zapaljenoj prostoriji, samo zato što svi drugi to rade?“ – Opasan konformizam
Šokantno, većina učesnika je ignorisala dokaze sopstvenih čula, i umesto da odmah napuste zapaljenu zgradu, čekali su da grupa povede put, što bi ih u stvarnoj situaciji koštalo života.
3.) Prebacivanje odgovornosti na percipirane autoritete
Čuveni društveni eksperiment Stenlija Milgrama iz 1961.godine o poslušnosti autoritetu pozdravljen je kao prekretnica u našem razumevanju kako se etika ljudi može drastično promeniti kada se odgovornost za njihove postupke prepusti autoritetu, kao što je „stručnjak“ ili vođa. Zaintrigiran ulogom nacističkog vojnog osoblja u koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata, Milgram je želeo da zna koliko je prinude ljudima bilo potrebno da bi voljno naneli štetu drugoj osobi.
Predloženi zaključak je da ljudi inherentno nisu u stanju da misle svojom glavom kada im je data podređena uloga u nekoj autoritarnoj hijerarhiji, kao što je uloga ljudi u svetu pod kontrolom države. Njihova prirodna i nesvesna reakcija je da odgovornost za svoje postupke prenesu na nekoga ko ima autoritet, oslobađajući se od stresa krivice.
https://youtu.be/mOUEC5YXV8U
Poslednje misli
Da li verujete da ljudi misle svojom glavom kada kao papagaji prebacuju ideje iz mejnstrim medija i pristaju na upitna pravila i obaveze?
Ovo su samo tri primera kako ljudski um teži konformizmu nad racionalnošću u okolnostima u kojima se primenjuje grupni pritisak ili pritisak autoriteta. Osposobljeni smo za društveni konformizam, a to je jedan od najopasnijih aspekata ljudskog stanja.
Postoji jasna nauka o tome koja ima veze sa načinom na koji podsvest procenjuje bezbednost među plemenom u složenom svetu i ublažava opasnosti od izbacivanja od strane plemena prkoseći logici u korist konformizma.
S jedne strane, ove informacije su veoma dragocene jer pomažu da se svet vidi i razume jasnije. S druge strane, znanje o prirodnoj tendenciji uma da se prilagodi grupnom pritisku, suptilnom i ne tako suptilnom, izuzetno je dragoceno u potrazi za samoovladavanjem.
Da li verujete da mislite svojom glavom kada se bavite samosabotirajućim i samoporažavajućim ponašanjem?
Ako ne razumete kako funkcioniše ovaj aspekt vašeg uma, onda ostavljate otvorena vrata da vas nesvesno manipulišu propagandisti, mediji i vlada, i propuštate jedinu najveću priliku da vratite kontrolu nad svojim životom i zakoračite u svoju punu moć kao suvereno biće.
