ŠVEDSKA EKSPERIMENTIŠE SA PACOVIMA NA LSD-u DA BI NAVODNO LEČILI DEPRESIJU I BOLESTI ZAVISNOSTI

Psihodelični lekovi su veoma proučavani u posleratnim decenijama. Međutim, kako su te studije bile u velikoj meri ispod nivoa savremenih standarda, interesovanje za ovu temu je splasnulo usred „rata protiv droge“ koga su pokrenule vlasti. U poslednje vreme, percepcija psihodeličnih lekova je ponovo procenjena, a sada su u toku istraživanja o njihovoj medicinskoj upotrebi.

Na Univerzitetu Lund, Švedska, istraživački tim proučava kako LSD utiče na mozak pacova – u pokušaju da izvuče zaključke koji bi im omogućili da izleče ili ublaže depresiju i zavisnost kod ljudi.

Glodari su operisani i u njihov mozak su stavljene elektrode tanke kao kosa. Ovo je omogućilo istraživačima da izmere šta se dešava kada im se daje LSD.

„Malo je čudno jer su ove supstance među najmoćnijim koje poznajemo, ali izgleda da pacovi nisu toliko pogođeni. U svakom slučaju, ne vidite nikakvo jasno ponašanje koje se menja, ali šta se dešava u njihovoj svesti mi uopšte ne znamo“, rekao je neurofiziolog sa Univerziteta Lund, Per Halje za nacionalni servis SVT.

Prethodna istraživanja su sugerisala da različiti psihodelični lekovi poput LSD-a i psilocibina mogu pozitivno uticati na lečenje depresije, opsesivno-kompulzivnog poremećaja i raznih zavisnosti. Cilj studije je da pruži čvršću naučnu podršku terapijskoj upotrebi psihodeličnih lekova.

„Teorija iza toga je da psihodelične supstance ponovo uspostavljaju veze između nervnih ćelija i povećavaju sposobnost mozga da se obnovi“, rekao je Halje u ranijem intervjuu.

Do sada su istraživači u Lundu ustanovili da pacovi dobijaju „tiše“ moždane ćelije, dok se električni impulsi u mozgu povećavaju.

„Ne znamo zašto je mozak pacova pogođen na ovaj način niti šta to znači za terapeutski efekat. Jednom kada razumete mehanizme koji stoje iza toga, možda ćete moći da razvijete druge slične molekule koji ne pružaju efekat ‘tripa’. Onda morate bolje da razumete mehanizme i to je ono što mi pokušavamo da postignemo“, objasnio je Par Halje.

Prema Par Haljeu, pacovi se uspavljuju kada se aktiviraju elektrode i ne osećaju bol od elektroda jer im nedostaju receptori za bol u mozgu. Prema etičkim pravilima, pacovi ne smeju biti ostavljeni sami duže od 24 sata tokom eksperimenta, jer su društvene životinje.

Dietilamid lizerginske kiseline (LSD) je prvi proizveo švajcarski hemičar Albert Hofman 1938. godine, koji je očekivao da će supstanca delovati kao analeptik (lek koji stimuliše disanje i cirkulaciju krvi, da bi se primenio u slučaju trovanja).

Veoma je proučavan od 1950-ih do 1970-ih da bi se procenile promene u ponašanju i ličnosti, kao i da bi se postigla remisija psihijatrijskih simptoma kod različitih poremećaja, kao deo racionalnog dizajna psihodeličnih lekova koga su zastupali hemičari kao što je Aleksandar Šulgin.

Međutim, te studije nisu sprovedene u skladu sa savremenim standardima, a opšti naučni interes za ovu oblast je opao usred rata protiv droga koga su pokrenule SAD. Ponovno interesovanje za istraživanje LSD-a i njegovog terapeutskog potencijala za psihijatriju trajalo je nekoliko decenija.

Od sada, u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj i SAD su u toku istraživanja o medicinskoj upotrebi psihodeličnih lekova.

Nulta Tačka/Sputnik