KLIMATSKA HISTERIJA STIGLA U KOMŠILUK! HRVATSKA NAČELNICA KLIMATSKIH AKTIVNOSTI KRIVI KLIMATSKE PROMENE ZA POVEĆAN BROJ BOLESTI
Greše oni koji misle da su zemlje Balkana, prvenstveno Srbija i Hrvatska ali i druge zemlje u okruženju „daleko“ od globalističkih agendi. Uverili smo se u proteklih dve godine da smo čak i prvi na listi za eksperimentisanje te je velika greška kada pojedini kažu „neće to kod nas“.
Klimatska histerija polako stiže i kod nas, dokaz tome je i najnovija izjava koja stiže iz komšijske bašte, tačnije iz Hrvatske.
Globalno zagrevanje i klimatske promene ne utiču samo na planetu i uslove života, već i direktno na zdravlje ljudi, kaže načelnica Uprave za klimatske aktivnosti Hrvatske Dunja Mazoko Drvar.
Globalno zagrevanje je činjenica i klimatske promene zaista prete Hrvatskoj, izjavila je na HRT-u Mazoko Drvar. Vidimo da u zadnjih nekoliko desetina godina brojke stvarno to pokazuju i nije čudno da su upravo meteorolozi primetili da se tu nešto događa, kaže ona.
VAŽNO! NAJNOVIJI PLANOVI EU U VEZI ZAKONA O DIGITALNIM USLUGAMA PRETE DA JOŠ VIŠE UGROZE SLOBODU NA INTERNETUhttps://t.co/pZYUsAukUO
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 14, 2021
„Imali smo percepciju da se to događa na nekom drugom mestu, da je to daleko od nas, spominjale su se polarne kape, tropska područja, Indonezija, polarni medvedi i neke stvari koje su nama poprilično daleko. Projekcije koje su rađene i koje su pokazivale što će se događati u budućnosti bile su puno dalekosežnije od ovih koje svakodnevno koriste meteorolozi“, kazala je.
„Sasvim je prirodno da čovek to ne shvata kao neposrednu opasnost, ali ta opasnost je s vremenom postajala sve neposrednija. Kad smo videli kuda idu te brojke, da se radi već o otopljavanju na globalnom nivou od 1,1 stepen Celzijusa, na našem mediteranskom području čak 1,5, došlo je do svesti da više ne možemo zanemarivati situaciju“, objasnila je.
Iako se 1,1 ili 1,5 možda i ne čine kao veliki brojevi, ali kada naša tela imaju temperaturu povišenu za 1,5, to možemo itekako da osetimo. To se događa sa Zemljom i to ne možemo da zanemarimo, napominje ona.
Mazoko Drvar kaže da globalno zagrevanje i meteorološki parametri utiču na sav živi svet.
„Ne govorimo samo da ćemo imati sve više toplotnih talasa, sve više uragana, sušnih razdoblja i razdoblja s prevelikim padavinama, već govorimo i o posledicama na ljudsko zdravlje“, upozorava načelnica Uprave za klimatske aktivnosti Hrvatske.
Kao primer navodi povećani broj bolesti koje su direktna posledica klimatskih promena.
„Imamo cvetanje nekih biljaka puno duže nego što je bilo ranije, pa ako je ambrozija nekad cvetala dve nedelje do mesec dana, sada se to produžava na dva do tri meseca, pa će alergičari praktično četvrtinu godine da pate od polenske alergije“, kaže Mazoko Drvar.
Ona objašnjava i da su komarci takođe dobar primer.
„Nekada je bilo perioda u godini kada komarce uopšte nismo imali, sada ih možete videti za Božić i na Uskrs… I nisu to samo domaći komarci, nego i komarci koji dolaze iz područja odakle donose vrlo ozbiljne bolesti“, napominje ona.
Načelnica Uprave za klimatske aktivnosti kaže da se situacija vrlo brzo menja, da su se stvari otele kontroli i drugačije su nego što su bile.
„Kroz istoriju, koncentracija ugljen dioksida zadržavala se između 180 i 280 delova u milionu i na grafikonima se lepo vidi kakav je odnos oscilacija ugljen dioksida i temperatura. Nedugo nakon što bi se promenile koncentracije ugljen dioksida, menjale su se i temperature“, kaže Mazoko Drvar.
„Sada imamo toliko brz i toliko ekstreman porast kakav nikada do sada nismo imali! Sada smo na 414. Dakle, 280 se smatra nekim srednjim nivoom u kojem bismo zadržali temperature, odnosno klimatske uslove u kojima možemo lepo živeti, a sada smo otišli toliko daleko od toga da je snažna i brza klimatska akcija definitivno neophodna“, poručila je Mazoko Drvar.
