ISTRAŽIVAČI DEMONSTRIRALI NEVEROVATNU USPEŠNOST TELEPATIJE KROZ SNOVE
Eksperimenti i rezultati
Sredinom 1960-ih, Montague Ullman, MD, započeo je brojne eksperimente u Medicinskom centru Maimonides u Bruklinu u Njujorku, kako bi testirao hipotezu da bi ljudi mogli biti pripremljeni da sanjaju o nasumično odabranom materijalu. Drugim rečima, mogli su da biraju šta žele da sanjaju pre spavanja. Ovo može uključivati bilo šta, od umetničkih dela do filmova, fotografija i još mnogo toga. Ubrzo nakon što su ovi eksperimenti počeli, Ullmanu se pridružio Stenli Kripner (citiran gore), naučnik sa impresivnim iskustvom u psihologiji, parapsihologiji i snovima.
Eksperimenti koje su sproveli trajali su više od 10 godina i dali su statistički značajne rezultate.
Tokom eksperimenata, obično je postojao „telepatski pošiljalac“ i „telepatski prijemalac“. Sastali su se u laboratoriji na kratko vreme pre nego što su smešteni u potpuno odvojene prostorije neposredno pre spavanja.
Prijemnici su zatim namerno probuđeni ubrzo nakon što je počela faza sna „brzog pokreta očiju“- (REM) kako bi istraživači mogli da naprave izveštaj iz snova.
Veoma značajno zasedanje
Održana je jedna veoma nezaboravna i značajna sednica eksperimentisanja telepatije iz snova, gde je odabrana umetnička slika bila „Škola plesa“ Edgara Dega, koja prikazuje nekoliko mladih žena na času plesa. Prema Kripneru, izveštaji o snovima primaoca su uključivali fraze kao što su „Bio sam u odeljenju sastavljenom od možda pola tuceta ljudi, osećalo se kao škola“, i „Postojala je jedna devojčica koja je pokušavala da igra sa mnom .” Ovi rezultati su fascinantni, a ideja da neko može uticati na snove drugog otvara mnoga vrata.
KONAČNA ODLUKA! NA KONCERT BEOGRADSKOG SINDIKATA 18. DECEMBRA BEZ KOVID PROPUSNICA!https://t.co/5uPn0OUkpF
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 2, 2021
Iako možda ne razumemo proces koji stoji iza prenosa informacija i ne možemo da vidimo da se ovaj prenos odvija iz uma u um, imamo dokaz da se to dešava. Ovo je prilično uobičajeno kada ispitujemo naučne studije koje su procenile parapsihološke fenomene – znamo šta se dešava, ali ne i kako.
Još jedna značajna sesija koju su vodili Krippner i Ullman održana je 15. marta 1970. Na ovoj sesiji, velika grupa ljudi na rok koncertu Holy Modal Roundersa je odabrana da pošalje nešto telepatski. Lokalni medijski umetnik po imenu Jean Millay bio je zadužen da pripremi telepatske pošiljaoce za „pripremu cilja“. To je uradio uz pomoć kompanije Lidd Light, grupe umetnika odgovornih za svetlosni šou na koncertu.
Millay je publici dao kratka verbalna uputstva pre nego što je slika bljesnula na velikom ekranu u koju su telepatski pošiljaoci gledali. Šest dijaprojektora je korišćeno za projektovanje filma u boji o orlovima i njihovim navikama gnežđenja, kao i informacija o raznim pticama iz celog sveta (uključujući ptice iz mitologije, poput feniksa). Sve se to dogodilo u isto vreme kada su Holy Modal Rounders puštali svoju pesmu „Ako želiš da budeš ptica“.
Bilo je pet dobrovoljnih telepatskih prijemnika za ovaj eksperiment, i svi su se nalazili u radijusu od 100 milja od telepatskih pošiljalaca. Svi primaoci su znali za lokaciju koncerta i rečeno im je da snime svoje slike u ponoć, jer će im tada biti poslat materijal.
Prema Krippneru:
Jedan „telepatski prijemnik“, Helen Endruz, imala je utisak „nečeg mitološkog, poput grifona ili feniksa“. Drugi, treći i četvrti učesnici istraživanja prijavili su slike „zmije“, „grožđa“ i „embriona u plamenu“. Peti učesnik bio je Riči Hejvens, proslavljeni američki pevač i umetnik, koji je prijavio da je zatvorio oči u ponoć i vizuelizovao „neki broj galebova koji lete iznad vode“. Izveštaji gospodina Havensa i gospođe Endruz predstavljali su direktnu korespondenciju sa ciljnim materijalom.
Zapaženiji rezultati su viđeni kada se rok grupa Grateful Dead takođe dobrovoljno prijavila da učestvuje u sesiji telepatije iz snova tokom šest noći. Više o tom eksperimentu možete pročitati ovde.
Ovo su obično uputstva data subjektima koji učestvuju u ovim eksperimentima:
1. Upravo ćete učestvovati u ESP eksperimentu.
2. Za nekoliko sekundi videćete sliku.
3. Pokušajte da koristite svoj ESP da „pošaljete“ ovu sliku prijemniku.
4. Prijemnik će pokušati da sanja o ovoj slici. Pokušajte da im to „pošaljete“.
5. Zatim će primaoci biti obavešteni o lokaciji pošiljaoca.
Mnogi od ovih eksperimenata iz snova bili su od velikog interesa za Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA), zbog čega su čuvali arhive dosijea o ovoj vrsti istraživanja. Evo jednog primera koji se ukratko dotiče uspeha Krippnerovih eksperimenata telepatije iz snova.
Takođe je vredno napomenuti da je međunarodni tim istraživača uspeo da ostvari dijaloge u realnom vremenu sa ljudima u toku lucidnih snova, fenomen koji se naziva „interaktivno sanjanje“, prema studiji objavljenoj nedavno u Current Biology. Fascinantno je čitati o tome kako su se ove poruke manifestovale u lucidnom snu. Više o tome možete pročitati ovde.
Moguća objašnjenja?
Kvantna fizika je bacila svetlo na ogromnu međusobnu povezanost svega u univerzumu. Jedno moguće objašnjenje je kvantna zapetljanost. Na primer, razmotrite dva elektrona koji su stvoreni zajedno. Ako jednog pošaljete na drugu stranu univerzuma, drugi će odmah odgovoriti, bez obzira na njihovu udaljenost jedan od drugog. Ovo je jedan od načina da se protumači kako je sve zaista na neki način povezano. Ajnštajn je to nazvao „sablasnim radnjama na daljinu“.
Ova vrsta preplitanja nije primećena samo na kvantnoj, već i na klasičnoj skali. Eksperiment iz 1965. pokazuje da izazivanje alfa moždanih talasa kod jednog blizanca stvara isti efekat kod drugog koji je odvojen od svog brata i sestre.
Istina je da nemamo načina da objasnimo kako ovo funkcioniše. Možemo samo da pretpostavimo. Uključeni istraživači su mogli samo da posmatraju i snime šta se dešava, što je, opet, veoma uobičajeno za parapsihološki fenomen. Objašnjenje i dalje ostaje misterija.
Činjenica je da bi nešto postojalo, nije potrebno da se vidi. Ako zamislimo ruter za prenos interneta koji šalje signal do uređaja i nazad, dolazimo do nedvosmislenog zaključka da ruter i uređaj razmenjuju informacije i ako mi ne vidimo da između njih postoji fizički kontakt. Zašto onda misliti da mozak koji je mnogo savršeniji mehanizam od internet rutera ne može da radi isto ili čak i veće stvari?!
