GLOBALNA POTRAŽNJA UGLJA DOSEGLA VRHUNAC! URUŠAVA SE TRANZICIJA NA ZELENU ENERGIJU I SVI ZBOG TOGA ISPAŠTAJU
Stalni rast potražnje za električnom energijom sa jedne strane i rast cena prirodnog gasa, doveli su do povećanja proizvodnje električne energije gde se kao sirovina koristi ugalj.
Nema sumnje da je ‘ozelenjavanje’ globalne ekonomije vratila mnoge industrijske zemlje na ugalj 2021. Novi podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) pokazuju da je količina električne energije proizvedene širom sveta iz uglja na putu da dostigne rekordno visok nivo.
Izveštaj IEA za ugalj za 2021. kaže da je globalna proizvodnja električne energije iz uglja porasla za 9% u 2021. na rekordnih 10.350 teravat-sati. Oporavak dolazi u jeku naleta zelenih politika i glupih političkih izbora, kao što su izgradnja elektrana na naftu i gas i projekti eksploatacije fosilnih goriva, što ironično dovodi do energetske krize širom sveta.
„Oporavak je podstaknut ovogodišnjim brzim ekonomskim oporavkom, koji je povećao potražnju za električnom energijom mnogo brže nego što snabdevanje sa niskim sadržajem ugljenika može da održi korak,“ IEA je rekla. Takođe, dramatičan rast cena prirodnog gasa primorao je elektrane da nabave ugalj kao jeftiniju alternativu.
BELORUSIJA SPREMNA DA ODGOVORI NA NATO PRETNJE NUKLEARNIM NAORUŽANJEM
Očekuje se da će se ukupna potražnja za ugljem, uključujući energetski intenzivne industrije kao što su cementare i čeličane, ove godine povećati za 6%. Iako ne bi trebalo da premaši rekordne nivoe potrošnje iz 2013/2014, saopštila je IEA. Dodaje se da bi potražnja za ugljem mogla dostići novi rekord u 2022. godini.
Izvršni direktor IEA Fatih Birol rekao je da je to povećanje „zabrinjavajući znak koliko je svet daleko od puta u svojim naporima da smanji emisije ka neto nuli.“
IEA je saopštila da je Kina odgovorna za polovinu proizvodnje električne energije na ugalj širom sveta i da će porasti za 9% u odnosu na prethodnu godinu.
„Obećavanja da će mnoge zemlje, uključujući Kinu i Indiju, dostići neto nulte emisije, trebalo bi da imaju veoma snažne implikacije na ugalj – ali one još nisu vidljive u našoj kratkoročnoj prognozi, što odražava veliki jaz između ambicija i aktivnosti ,“ rekao je Keisuke Sadamori, direktor energetskog tržišta i bezbednosti u IEA.
Detaljno smo razgovarali o transformaciji koja se dešava u energetskom sektoru gde je nedavna ESG manija lišila nasleđene kompanije za proizvodnju fosilnih goriva preko potrebnog kapitala (ne samo za rast CAPEKS-a već i za održavanje), koji je umesto toga odleteo na „signalizaciju vrline“ zeleni projekti koji su bili nepouzdani izvori energije (kao što je vetar u Velikoj Britaniji).
Najveća ironija je što se nalazimo u svetu lišenom fosilnih goriva gde tranzicija zelene energije nije izvodljiva u ovoj deceniji. Biće potrebno oko 100 i 150 triliona dolara da se završi tranzicija zelene energije u naredne tri decenije.
