Zahvaljujući velikom uticaju spoljnog faktora na političke odluke u Nemačkoj, ova zemlja bi mogla da pretrpi ozbiljnu energetsku krizu, imajući u vidu da je tek početak zime, dok rezerve gasa opadaju, a cene mu vrtoglavo rastu.
Cene gasa u Evropi porasle su u ponedeljak za više od 7 odsto, a cena januarskih fjučersa na TTF čvorištu u Holandiji dostigla je 1.732 dolara za 1.000 kubnih metara, ili 148,87 evra po megavat satu u domaćinstvima.
Početkom oktobra cene gasa u Evropi dostigle su rekordnih 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara, što predstavlja rast od skoro 400 odsto od početka godine.
U AFRIČKOM GRADU GDE JE PRONAĐEN “OMIKRON” NALAZI SE NAJVEĆA LABORATORIJA KOJA SLUŽI KAO POLIGON!
https://t.co/arFzkWSYJE— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 20, 2021
Cene energenata u Evropi nastavljaju da rastu jer Nemačka odlaže puštanje u rad gasovoda Severni tok 2 koji je postavljen za isporuku dodatnih zaliha ruskog prirodnog gasa na kontinent.
Kašnjenje u odobravanju gasovoda nije političko, rekao je prošle nedelje novi nemački kancelar Olaf Šolc. Njegova izgradnja naišla je na snažno protivljenje SAD, Poljske i Ukrajine.
Količina gasa u nemačkim rezervama za vanredne situacije opada, pala je na „istorijski nizak nivo” od ispod 60 odsto prošle nedelje, prvi put u godini, prema nemačkom udruženju operatera podzemnih skladišta gasa INES.
