BUNGA BUNGA BERLUSKONI PLANIRA POVRATAK NA VLAST
Italija će 4. januara izabrati novog predsednika. Za razliku od Francuske, italijanskog predsednika ne bira narod.
Umesto toga, predsednika biraju članovi oba doma parlamenta i predstavnici italijanskih regiona.
Biti italijanski predsednik je uglavnom ceremonijalna uloga, ali predsednik se aktivira kad god dođe do političke krize, što je prilično česta pojava u Italiji. Ono što je najvažnije, predsednik takođe deluje kao kreator svake nove vlade.
Sadašnjem predsedniku Serđu Matareli ističe sedmogodišnji mandat u februaru i on je već izjavio da nema nameru da se ponovo kandiduje. Polje je stoga čisto za novog predsednika, a neka zanimljiva imena se proglašavaju kao kandidati.
NOVO NORMALNO? NAPRAVILI EKRAN KOJEG MOŽETE DA LIŽETE JER OPONAŠA UKUSE HRANE
Najzanimljiviji je bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni. Sa 85 godina, neki dovode u pitanje Berluskonijevu poodmaklu starost, ali on lako može da ukaže na prošlogodišnje predsedničke izbore u SAD kao dokaz da godine nisu nužno barijera kao što je nekada bila.
Ipak, Berluskonijevo zdravlje se pogoršalo 2016. godine i imao je operaciju na otvorenom srcu. Takođe je imao brojne tretmane za rak i samo ove godine je primljen u bolnicu u nekoliko navrata.
Berluskoni, medijski mogul milijarder, takođe je u brojnim skandalima. 2013. godine osuđen je za poresku utaju i imao je zabranu obavljanja javnih funkcija na šest godina. Zatim su bile zloglasne „bunga bunga“ žurke na kojima su mlade žene izvodile striptiz i druge usluge u zamenu za koverte punjene gotovinom.
Međutim, bez obzira na njegove zdravstvene probleme i skandale, Berluskoni je prošao kroz Lazarevo političko uskrsnuće, što je kulminiralo time što je izabran za poslanika u Evropskom parlamentu 2019.
U poslednje vreme, Berluskoni je izgradio desničarsku koaliciju u Italiji između svoje partije, Forca Italia, Lege Matea Salvinija i Braće Italije Đorđa Melonija. Široka podrška ovih evroskeptičnih partija je imperativ da bi on uspeo da osvoji mesto predsednika.
Berluskoni ima podršku svoje stranke za predsedničku kandidaturu. Zaista, njegov zamenik Antonio Tajani, koji je bio predsednik Evropskog parlamenta između 2016–2019, rekao je da je Berluskoni „izvanredan kapiten industrije, veliki čovek sporta… i veliki politički lider“.
UMIRU NAM MLADI! PREMINUO NEMANJA MIROSAVLJEVIĆ. 26 GODINA, TRENER MALIH FUDBALERA GRAFIČARA
Takođe ima podršku najmanje jednog od svojih koalicionih partnera. Meloni, lider Braće Italije, najavio je da „želimo patriotu, Berluskoni odražava ono što tražimo“. Salvini još nije javno podržao Berluskonija, ali njih dvojica treba da se sastanu kako bi postigli dogovor, tako da nemojte biti iznenađeni kada vidite da je Lega takođe stao iza osamdesetogodišnjeg bivšeg premijera.
Berluskoni, međutim, ima brojne prepreke na putu pre nego što može da preuzme krunu. Pokret pet zvezdica, čiju podršku se nadao da će dobiti, jasno je stavio do znanja da neće podržati Berluskonijevo potencijalno nastupanje na mestu predsednika.
Predsednik stranke Đuzepe Konte izjavio je ove nedelje na italijanskoj televiziji da „možda neće biti zvanično proglašeno da se on (Berluskoni) nadmeće da postane predsednik, ali, ako se kandiduje, neće imati glasove Pokreta”.
Postoje i drugi jaki kandidati na terenu, a najzapaženiji je aktuelni premijer i bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi. Kao i Berluskoni, Dragi tek treba da se izjasni o kandidaturi, ali je dao naznaku da je spreman da baci svoj šešir u ring.
Dragi trenutno vodi široku koalicionu vladu, koja je formirana zbog poslednje političke krize u Italiji u februaru. Dragijeva vlada ima podršku Berluskonijeve stranke, Lege i Pokreta pet zvezdica. Dakle, ako bi Dragi dozvolio da njegovo ime ide napred, on bi bio favorit za pobedu na izborima.
Izbor predsednika nije samo glavno pitanje za Italiju; moglo bi imati posledice za ostatak Evrope. Zaista, činjenica da predsednik može da se umeša u vreme krize daje mu/joj ogromnu moć.
Na primer, italijanski predsednik je u stvari smenio Berluskonija sa mesta premijera 2011. kada je italijanska ekonomija izgledala kao da će pasti sa litice. Sa sledećom političkom krizom u Rimu koja je neizbežno iza ugla (uvek jeste), novi predsednik bi potencijalno mogao da postavi vladu političkih saveznika.
Štaviše, kao čuvar italijanskog ustava, predsednik je odgovoran za odnose zemlje sa Evropom, uključujući njenu usklađenost sa sporazumima i zakonima EU. Brisel će stoga budno posmatrati ove izbore i nesumnjivo se nadati pobedi Dragija.
Sa italijanskom politikom uvek se mora očekivati neočekivano, i zato se ne može zanemariti Berluskoni. Ako uspe da osvoji mesto predsednika, onda će to biti jedan od najvećih i najbizarnijih političkih povrataka svih vremena.
