NAJNOVIJA STUDIJA SUGERIŠE O MOGUĆEM VANZEMALJSKOM ŽIVOTU U OBLACIMA VENERE
Vanzemaljski oblici života negovani hemijskim reakcijama koje neutrališu kiselinu mogu postojati u oblacima Venere, kažu naučnici.
Planeta, 47 miliona kilometara od Zemlje, mogla bi biti pogodnija za život zbog prisustva amonijaka, sugeriše nova studija.
Naučnici su dugo bili zbunjeni otkrivanjem amonijaka, jedinjenja vodonika i azota, u atmosferi Venere.
Gas je prvi put otkriven 1970-ih i prema svim teorijama ne bi trebalo da se proizvodi bilo kojim hemijskim procesom poznatim na planeti.
Iako je Venera najbliži planetarni sused Zemlje, njeno surovo okruženje onemogućava ljudski život.
Kapljice sumporne kiseline, dovoljno jake da zapale vašu kožu i naprave rupe, padaju sa oblaka planete.
Ali nova studija istraživača sa Univerziteta u Kardifu i Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji i američkog Masačusetskog instituta za tehnologiju sugeriše da ako je prisutan amonijak, to bi izazvalo hemijske reakcije koje bi mogle da podrže život u okruženju Venere.
Svaki život koji se nalazi na Veneri morao bi da se drastično razlikuje od naših, pošto temperature na Veneri rutinski dostižu 464 stepena Celzijusa, ali postojanje amonijaka i fosfina pronađenih u hemijskom modelu atmosfere Venere ukazuje na neke biološke procese koji bi mogi da se odvijaju. Iako je još uvek samo hipoteza, tim koji stoji iza studije nada se da će čovečanstvo jednog dana moći da vrati pravi uzorak oblaka da vidi šta bi moglo da živi u njemu.
Naučnici su modelirali skup hemijskih procesa kako bi pokazali da bi amonijak pokrenuo kaskadu hemijskih reakcija koje bi neutralisale okolne kapljice sumporne kiseline.
Ako bi se to dogodilo, povećalo bi pH oblaka sa otprilike -11 na 0.
Iako je još uvek veoma kiselo, ovo bi bilo u opsegu kiselosti koju bi život mogao tolerisati.
Istraživači su primetili da na Zemlji postoje oblici života koji proizvode amonijak kako bi neutralisali i učinili prihvatljivim za život inače visoko kiselo okruženje.
„Znamo da život može da raste u kiselim sredinama na Zemlji, ali ništa tako kiselo kao što se verovalo da su oblaci Venere,“ rekao je koautor studije Vilijam Bejns sa Univerziteta u Kardifu.
„Ali ako nešto stvara amonijak u oblacima, onda će to neutralisati neke od kapljica, čineći ih potencijalno pogodnijim za život.“;
Naučnici sugerišu da je najverovatnije objašnjenje prisustva amonijaka na Veneri to što je on biološkog porekla, a ne nebiološkog izvora kao što su munje ili vulkanske erupcije.
Studija je objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences.
