ROBOT ZA ČITANJE MISLI TESTIRAN NA LJUDIMA
Kineski naučnici napravili su nosivog robota koji navodno može da čita ljudski um praćenjem moždanih talasa i mišićne aktivnosti. Programeri tvrde da je mašina bila u stanju da „prepozna ljudsku nameru“ sa 96% preciznosti.
Testirajući uređaj na fabričkim radnicima, istraživači iz Tehnološkog centra za inteligentnu proizvodnju na Kineskom univerzitetu Tri klisure očigledno su otkrili da volonteri ne moraju da izdaju verbalne komande ili da izvode gestove kada je trebalo da zgrabe alat ili komponentu.
Programeri su primetili da je robot reagovao „skoro trenutno“, podigavši traženi objekat i postavivši ga na radnu stanicu, prema navodima South China Morning Post (SCMP). List je dodao da je tim objavio svoje nalaze u domaćem recenziranom časopisu China Mechanical Engineering. Istraživači nisu bili dostupni za dodatne komentare.
Takvi kolaborativni roboti, ili ‘koboti’, potencijalno bi mogli povećati proizvodnju na montažnoj liniji, napominje studija. Dodaje se da je njihova primena u stvarnom svetu ostala ograničena, jer je „njihova sposobnost da prepoznaju ljudske namere često netačna i nestabilna“.
Da bi se prevazišlo ovo ograničenje, objasnio je vodeći naučnik projekta Dong Juanfa, robot njegovog tima je prošao kroz „stotine sati obuke“ od strane osam volontera. Radnici na montažnoj traci su opremljeni mašinom, koja kombinuje neinvazivni detektor moždanih talasa i senzore ruku.
Dok je oprema za glavu očigledno razumela namere dobrovoljaca sa otprilike 70% preciznosti, signal iz mozga je bio slab. Prema SCMP-u, radnici su morali da se „veoma jako koncentrišu“ da bi robot dobio „jasnu poruku“. Ali većina je postala previše ometena drugim mislima nakon obavljanja ponavljajućih fabričkih zadataka tokom vremena, rekao je tim.
Iako je rečeno da su električni signali iz mišića prikupljeni senzorima ruku „stabilniji“, i oni su izgubili snagu kako su se radnici umorili. Međutim, programeri su tvrdili da kombinacija signala mozga i mišića može pomoći robotu da predvidi sledeći potez sa „preciznošću bez presedana“, izvestio je SCMP.
Međutim, list je naveo da je neizvesno da li se ovi rezultati – dobijeni u laboratorijskim uslovima – mogu ponoviti u fabrici. Iako se senzori mogu postaviti unutar radničkih šešira i uniformi, istraživači su predložili da znoj i nepravilni pokreti mogu uticati na kvalitet signala.
Druga opcija, napomenuli su, bila bi da se mašini daju pokretni i vizuelni podaci.
OVO SE NE PROPUŠTA! NOVI INTERVJU IZ BUNKERA!
