DA LI ĆE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA STVORITI SOCIJALISTIČKO/KOMUNISTIČKI PAKAO?
Govoreći o dosetki sovjetskog ekonomiste Nikolaja Fedorenka, Jurij Malcev je ilustrovao problem socijalizma u svom predgovoru za Ekonomsku kalkulaciju u socijalističkoj zajednici Ludviga fon Mizesa. Fedorenko je tada rekao, prema Malcevovim rečima, „Potpuno uravnotežen, proveren i detaljan ekonomski plan za sledeću godinu bio bi gotov, uz pomoć kompjutera, za 30.000 godina”.
Victor Shvets veruje da je računarska moć postigla napredak i da bi „tehnologija uskoro mogla da stvori okruženje u kojem bi državno planiranje moglo da pruži prihvatljive ekonomske rezultate uz istovremeno potiskivanje društvenih i individualnih sloboda“. G. Švets je radio širom sveta kao investicioni bankar i sada je svoje distopijske ideje o budućnosti izneo u knjizi The Great Rupture: Three Empires, Four Turning Points, and the Future of Humanity.( Veliki potres: tri imperije, četiri prekretnice i budućnost čovečanstva)
Shvets priznaje da nam istorija govori da je sloboda jednaka produktivnosti, prosperitetu i sreći, dok planiranje u sovjetskom stilu stvara kriminal, korupciju i glad.
Njegovo korišćenje sovjetskih „dobrih namera” čini čitaoca zapitanim u pogledu njegove naivnosti.
Autor veruje da će do 2030. veštačka inteligencija (AI) „zameniti većinu istraživačkih funkcija i doći to tačke kada će moći predvideti promene i činiti otkrića“.
AI će moći da donese sve one nestašne odluke sa kojima se preduzetnici bore da ih donesu.
Kapital će biti raspoređen savršeno.
Potrebe i želje potrošača biće predviđene bez napora.
Shvets piše: „savremena veštačka inteligencija je u stanju da manipuliše nečuvenom količinom informacija, i stoga bi verovatno mogla da usmerava investicije na produktivniji način nego što je to ikada bilo moguće nevidljivom rukom Adama Smita”.
Švets veruje da naučno planiranje i državna kontrola Nikolaja Buharina „možda uopšte nisu bili pogrešni, već su bili samo vek ispred svog vremena. Danas bi računarska moć mogla omogućiti takvo planiranje bez stvaranja stagnacije i neefikasnosti sovjetskog sistema”.
On dalje kaže da bi ideje F. A. Hajeka mogle završiti na otpadu istorije i da će se kapitalizam slobodnog tržišta posmatrati isto kao i „spaljivanje veštica“.
Sve ovo nakon što je veći deo njegove knjige proveo u hronici kako je sloboda razlog zbog kojeg je Zapad prosperirao, a Otomansko carstvo, Kina i Rusija zarobljene u siromaštvu. Međutim, sada Amerikanci sede okolo i gledaju TV i igraju se na svojim kompjuterima umesto da čitaju. Shvets kaže da je kolizija finansijalizacije i tehnologije dovela do građanske dezintegracije, „svih sastojaka rimskog ‘hleba i igara’. Eskapizam, stagnirajući prihodi i rastuće nejednakosti karakterišu većinu zapadnih društava, a javni sektor ulazi u distribuciju ‘besplatnog hleba’.”
Mlađi ljudi više vole nego njihovi roditelji da vlada rešava probleme. Roditelji bejbi bumera stvorili su decu koja su zavisna, navikla da osvajaju „nagrade za gubitnike“. Shvets veruje da je ovo doba toksičnije od pušenja, sa usamljenošću, povećanim brojem samoubistava, opadanjem pismenosti, digitalnim zavisnostima i smanjenim analitičkim kapacitetom.
Novi svet će, prema Švetsu, biti pravedan i koristan za društvo, a neće dominirati sloboda i individualizam.
Njegovo proricanje se zasniva na četvrtini milenijalaca koji veruju da je demokratija loša za društvo, a manje od trećine veruje da je neophodna. Manje od polovine evropskih milenijalaca podržava demokratiju uprkos direktnom iskustvu sa fašizmom i komunizmom.
Shvets vidi svet u kojem AI preuzima kontrolu i samo 5 procenata ljudi će raditi, a preostalih 95 procenata neće morati, verovatno podržani porezima koje plaća 5 procenata.
„Ideja „komunizma“ Karla Marksa biće naša zajednička budućnost“, piše Švets.
Društvo će postići tako visok nivo produktivnosti „da će ljude osloboditi potrebe da se trude da bi preživeli, a do te faze će se verovatno pojaviti i alternativni putevi ličnog zadovoljstva“.
Mizes ne bi poverovao ništa od ovoga.
„Nijedan čovek [ili mašina] nikada ne može da ovlada svim mogućnostima proizvodnje, koliko god da su bezbrojne, da bi bio u poziciji da odmah donosi očigledne sudove o vrednosti bez pomoći nekog sistema proračuna“, napisao je Mizes.
On nastavlja:
Raspodela na određeni broj pojedinaca administrativne kontrole nad ekonomskim dobrima u zajednici ljudi koji učestvuju u radu na njihovoj proizvodnji i koji su za njih ekonomski zainteresovani, podrazumeva neku vrstu intelektualne podele rada, koja ne bi bila moguća bez nekog sistema obračuna proizvodnje i bez ekonomičnosti.
Ne može postojati ležerni oblik komunizma.
„Ovo je, dakle, sloboda u spoljašnjem životu čoveka – da je on nezavisan od proizvoljne moći svojih bližnjih“, objasnio je Mizes. „Takva sloboda nije prirodno pravo. U primitivnim uslovima to nije postojalo. Nastala je u procesu društvenog razvoja i njen konačni završetak je delo zrelog kapitalizma”.
Gospodine Švets, postoji zreo kapitalizam. I, to nije komunizam, marksovski ili bilo koji drugi.
POGLEDAJTE NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I NENAD ILIĆ!
