KO JE PRVI KORISTIO IZRAZ KONAČNO REŠENJE? NACISTI ILI KANAĐANI?

Da pojasnimo: Izraz „konačno rešenje“ poznato je u istoriji po tome što su ga koristili nacisti. Predstavljao je volju za istrebljenjem svih Jevreja. Dokazi pokazuju da taj izraz potiče iz Kanade, a koristio se u odnosu na starosedeoce (Indijance).

NULTA TAČKA NA TELEGRAMU! PRONAĐITE NAS TAMO GDE NEMA CENZURE! BUDITE DEO SLOBODNE BUDUĆNOSTI

„Konačno rešenje“ termin koji je stvorila nacistička stranka, opisujući njihov plan za genocid i ubistva Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Predstavljao je politiku smišljenog i sistematskog genocida koji je kulminirao holokaustom. Vrsta genocidnih radnji svedočenih tokom Drugog svetskog rata i u mnogim drugim delovima sveta takođe se događalo u Severnoj Americi pre Drugog svetskog rata.

Neki istoričari su procenili da je pre nego što su Evropljani otkrili Ameriku, populacija iz doba pre kontakta mogla biti veća od 100 miliona ljudi. U srednjoj školi uče nas da je masovni nestanak i iseljavanje starosedelaca bio posledica bolesti koju su preneli Evropljani, ali novija istorija koja uključuje Kanadske rezidencijalne školske sisteme(katoličke internate), možda dovede do pitanja da li je ta istorija istinita.. Sigurno su postojali i drugi faktori.

Rezidencijalne škole u Kanadi, osnovala je Kanadska vlada i njima su upravljale crkve, ovaj sistem se može pratiti od 1830-ih. Deca starosedelaca nasilno su oduzimana od roditelja i indoktrinirana za euro-Kanadski i hršćanski način života. Cilj je, na papiru, bio asimilirati ih u glavno Kanadsko društvo. Stambeni školski sistemi tj. katolički internati službeno su funkcionisali od 1880-ih do kraja 20. veka.

Mogli ste pročitati na našem portalu o nedavno otkrivenim ostacima ubijene dece, koji su otkriveni na mestu internata Kamloops u Britanskoj Kolumbiji. U četvrtak je Cowessess First Nation najavila preliminarno otkriće 751 neoznačene grobnice u bivšoj školi.

To postavlja pitanje, šta se dogodilo sa ovom decom? Svedoci i preživeli tog školskog programa ispričali su stravične priče o seksualnom i fizičkom zlostavljanju, ubistvima i mučenju. Je li ovo zaista bio cilj i svrha školskog sistema? Na papiru, sigurno da će ih asimilirati u euro-kanadski i hršćanski način života, što je samo po sebi užasno, ali dokazi govore suprotno.

Ispod je kratki odlomak iz dokumenta koji su sastavili vlč. Kevin D. Annett, Poznat je kao globalni borac za ljudska prava, autor i objavljivač koji je vodio pokret za razotkrivanje i procesuiranje ubistava dece od strane crkve i države u Kanadi i Evropi. Kevin je koosnivač „Međunarodnog suda za zločine Crkve i države“. Dva puta je nomovan za Nobelovu nagradu za mir. Ako želite saznati više o ovom pitanju, možete posetiti njegovu veb stranicu.

Odlomak:

„Izraz „Konačno rešenje“ nisu smislili nacisti, već nadzornik za Indijanske poslove Dankan Skot( Duncan Campbell Scott) u aprilu 1910. godine, kada se osvrnuo na to kako je zamišljao da se „indijanski problem“ u Kanadi reši. Skot je opisivao planirano ubistvo kad je smislio taj izraz, budući da ga je prvi put upotrebio kao odgovor na zabrinutost indijanskog agenta sa zapadne obale zbog visokog nivoa smrtnih slučajeva u obalnim katoličkim internatima. 12. aprila 1910. godine Skot je napisao – „Prihvata se da Indijanska deca gube svoj prirodni otpor prema bolestima tako bliskim staništima u ovim školama i da umiru mnogo većom stopom nego u svojim selima. Ali to samo po sebi ne opravdava šansu u politici ovog sektora koji je usmeren ka konačnom rešenju našeg indijanskog problema ”

Ako se „službeni koncenzus“ direktno kosi sa dokazima iz prve ruke, mora se dogoditi veliko otrežnjenje. Nepobitna je istina, koju još uvijek nisu prihvatili mediji i „glavno mišljenje“ u Kanadi, da je namerni i sistematski genocid nad domaćim narodima bila neslužbena politika crkve i države, zasnovana na glavnom planu „asimilacije“ – to jest uništenja osmišljen u Otavi u prvoj deceniji ovog veka; to znači da je smrt više od 50.000 starosedelačke dece u katoličkim internatima rezultat zaštićenog i dobro organizovanog sistema koji su do 1984. zajednički održavale i legitimisale katolička i protestanska crkva i savezna vlada.

Dokument takođe navodi kroz šta su prolazila ova deca. Sasvim je jasno da to nisu bile škole, oni su bili ništa drugo do koncentraopni zatvor, ništa drugo do Logor Smrti.

Putem ovog linka pronađite knjigu „Ubistvo dekretom“- http://murderbydecree.com/