SVINJOKRATIJA?! URAĐENA JE PRVA TRANSPLANTACIJA SVINJSKOG SRCA U ČOVEKA
Muškarac iz SAD postao je prva osoba na svetu kojoj je transplantirano srce genetski modifikovane svinje.
Dejvid Benet (57) se oseća dobro tri dana nakon eksperimentalne sedmočasovne procedure u Baltimoru, kažu lekari.
Transplantacija se smatrala poslednjom nadom za spasavanje života gospodina Beneta, iako još nije jasno koje su njegove dugoročne šanse da preživi.
„Bilo je ili umreti ili uraditi ovu transplantaciju“, objasnio je gospodin Benet dan pre operacije.
„Znam da je to pucanj u mraku, ali to je moj poslednji izbor“, rekao je on.
Lekari Medicinskog centra Univerziteta Merilend dobili su posebnu dozvolu američkog medicinskog regulatora da sprovedu proceduru, na osnovu toga što bi gospodin Benet – koji ima terminalnu bolest srca – inače umro.
Tri etička pitanja oko transplantacije svinjskog srca
Smatralo se da ne ispunjava uslove za transplantaciju, što je odluka koju često donose lekari kada je pacijent veoma lošeg zdravlja.
Svinja koja je korišćena u transplantaciji bila je genetski modifikovana da bi se izbacilo nekoliko gena koji bi doveli do toga da telo gospodina Beneta odbaci organ, prenosi agencija AFP.
Za medicinski tim koji je izvršio transplantaciju, to predstavlja kulminaciju godina istraživanja i moglo bi da promeni živote širom sveta.
Hirurg Bartli Grifit rekao je da će operacija dovesti svet „korak bliže rešavanju krize nedostatka organa“. Trenutno 17 ljudi umire svakog dana u SAD čekajući na transplantaciju, a više od 100.000 je navodno na listi čekanja.
Dr Kristin Lau, predsednica Odeljenja za hirurgiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Merilend, bila je u operacionoj sali tokom operacije.
„On je u većem riziku jer nam je potrebna veća imunosupresija, malo drugačija nego što bismo inače radili u transplantaciji sa čoveka na čoveka. Koliko će dobro pacijent biti od sada je upitno, znate, to nikada ranije nije rađeno, tako da mi zaista ne znamo“, rekla je za BBC.
„Ljudi stalno umiru na listi čekanja, čekajući organe. Kada bismo mogli da koristimo genetski modifikovane organe svinja, tada nikada ne bi morali da čekaju, mogli bi da dobiju organ kakav im je potreban”.
„Osim toga, ne bismo morali da letimo po celoj zemlji noću da bismo izvukli organe i stavili ih u primaoce“, dodala je ona.
Mogućnost korišćenja životinjskih organa za takozvanu ksenotransplantaciju da bi se zadovoljila potražnja se već dugo razmatra, a korišćenje srčanih zalistaka svinja je već uobičajeno.
U oktobru 2021. godine hirurzi u Njujorku objavili su da su uspešno transplantirali bubreg svinje u osobu. U to vreme, operacija je bila najnapredniji eksperiment na terenu do sada.
Međutim, primalac je tom prilikom imao moždanu smrt bez nade za oporavak.
Tračak nade pored ogromnih rizika
Ovaj prelomni trenutak pruža nadu za rešenje hronične nestašice donorskih ljudskih organa. Ali još uvek treba preći dug put da se utvrdi da li je davanje životinjskih organa ljudima put napred. Svinjska srca su anatomski slična ljudskim srcima, ali, razumljivo, nisu identična. To nije idealno, u poređenju sa zamenom srca ljudskog donora. Ali moguće ih je uključiti i naterati ih da rade.
Veći problem je odbacivanje organa. Ove svinje se uzgajaju tako da nemaju gene koji mogu izazvati odbacivanje. Oni se kloniraju sa određenim genima koji su „nokautirani“ i uzgajaju se sve dok ne dostignu starost u kojoj su njihovi organi dovoljno veliki da se pripreme za transplantaciju.
Prerano je znati kako će gospodin Benet proći sa svojim svinjskim srcem. Njegovi lekari su bili jasni da je operacija bila kocka. Rizici su ogromni, ali i potencijalni dobici.
Gospodin Benet se, međutim, nada da će mu transplantacija omogućiti da nastavi sa svojim životom. Bio je prikovan za krevet šest nedelja pre operacije i vezan za mašinu koja ga je održavala u životu nakon što mu je dijagnostikovana terminalna bolest srca.
„Radujem se što ću ustati iz kreveta nakon što se oporavim“, rekao je prošle nedelje.
U ponedeljak je prijavljeno da g. Benet samostalno diše dok je pažljivo nadgledan.
Ali šta će se tačno desiti dalje je nejasno.
Grifit je rekao da postupaju oprezno i pažljivo prate gospodina Beneta, dok je njegov sin Dejvid Benet mlađi rekao za Asošijeted pres da je porodica „u ovom trenutku na nepoznatom tlu“.
Ali je dodao: „On shvata veličinu onoga što je urađeno i zaista shvata važnost toga”.
„Nikada ovo nismo radili kod čoveka i volim da mislim da smo mu dali bolju opciju od onoga što bi bio nastavak njegove terapije“, rekao je Grifit. “Ali da li će živeti dan, nedelju, mesec, godinu, ne znam”.
MARIO ZNA i BORIS MALAGURSKI- Intervju koji pomera granice- Imamo različite stavove ali iste CILJEVE
