UMOR MOŽE DA POKAŽE KOLIKO ĆE ČOVEK ŽIVETI
Kako starimo, prirodno je da se lakše umaramo, ali nova istraživanja sugerišu da možda nije mudro prevideti težak umor.
Svi mi ponekad doživljavamo iscrpljenost, osećamo se ispranim, letargičnim i umornim. Obično to odbacujemo zbog nedostatka sna, muke da ispoštujemo rokove ili neuspeha da držimo tempo kako starimo, međutim, možda bi bilo nerazumno to zanemariti.
Uočeni fizički umor može se koristiti kao pokazatelj ranije smrtnosti, prema istraživanju objavljenom u Journal of Gerontology: Medical Sciences od strane epidemiologa Univerziteta u Pitsburgu.
Tim naučnika je primenio Pitsburšku skalu umora na 2.906 učesnika u porodičnoj studiji dugog života, starosti 60 ili više godina, koja je pratila članove porodice kroz dve generacije.
Tim istraživača je zamolio učesnike da rangiraju od 0 do 5 tačno koliko su se umorno osećali nakon određenih aktivnosti. Napadi aktivnosti kretali su se od lagane 30-minutne šetnje i lakih kućnih poslova do mesta teškog baštovanstva, poput kopanja.
Nakon što je uzeto u obzir niz faktora kao što su depresija, postojeća stanja, terminalna bolest, starost i pol, tim je otkrio da su učesnici koji su postigli 25 poena ili više na Pitsburškoj skali umora imali 2,3 puta veću verovatnoću da će umreti za 2,7. godine.
„Ovo je doba godine kada ljudi krše – novogodišnje odluke da imaju više fizičke aktivnosti. Nadam se da naši nalazi pružaju podsticaj da se pridržavate ciljeva vežbanja. Prethodna istraživanja pokazuju da povećanje fizičke aktivnosti može smanjiti umor osobe. Naša studija je prva koja povezuje ozbiljniji fizički umor sa ranijom smrću. Suprotno tome, niži rezultati ukazuju na veću energiju i dugovečnost“, rekla je glavni autor dr Nanci V. Glinn, vanredni profesor na Odeljenju za epidemiologiju na Pitt’s Graduate School of Public Health.
Praćenje studije namerno je završeno krajem 2019. godine, kako bi se izbegao povećan uticaj na smrtnost od pandemije COVID-19. Glin je dodala da je jedan od najboljih načina za povećanje fizičke aktivnosti „postavljanje upravljivih ciljeva i započinjanje rutine, poput redovne šetnje ili zakazane vežbe“.
Pitsburšku skalu umora kreirali su Glin i kolege 2014. godine i od tada je prevedena na 11 jezika.
Epidemiolog je podvukla da se smanjenje umora može „promeniti motivacionim radom na sebi“.
