NAKON ŠTO SU KOVID MERE PROPALE FAUČI PREBACUJE KRIVICU SA SEBE
Sa milionima Amerikanaca koji su se zarazili i preko 800.000 prijavljenih smrtnih slučajeva od COVID-19, većina ljudi sada shvata da je politika Vašingtona o upravljanju pandemijom propala. Zaključavanja su samo odložila neizbežno, a uzrokovala su ogromnu kolateralnu štetu za rak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, tuberkulozu, mentalno zdravlje, obrazovanje i još mnogo toga.
Dakle, igra o krivici je u punom jeku. Na nedavnom saslušanju u Senatu, dr Entoni Fauči nije ni pokušao da odbrani svoju politiku. Umesto toga, on je insistirao da: „Sve što sam rekao je u prilog smernicama CDC-a”.
Dr Fauči, kao direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti (NIAID), blisko je sarađivao sa dva direktora CDC-a, dr. Robert Redfild i Rošel Valenski, tokom pandemije, ali on sada prenosi odgovornost na njih. Isto je učinio i sa svojim bivšim šefom, ubrzo nakon što je dr Frensis Kolins dao ostavku na mesto direktora Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH).
Dr Kolins je žestoko branio Faučija tokom pandemije. U oktobru 2020. Velika Baringtonova deklaracija kritikovala je Faučijevu strategiju zatvaranja, pozivajući na fokusiranu zaštitu visokorizičnih starijih ljudi dok bi se deca puštala u školu, a mladi odrasli bi živeli skoro normalnim životom. Nekoliko dana kasnije, Collins – genetičar sa malo iskustva u javnom zdravstvu – napisao je mejl Faučiju sugerišući da se deklaracija „ukloni“ i okarakterisao njene autore sa Harvarda, Oksforda i Stanforda kao „periferne epidemiologe“. Fauči se složio sa svojim šefom, ali je na pitanje o incidentu na nedavnom saslušanju u Senatu odgovorio da je to „mejl od dr Kolinsa upućen meni“. Drugim rečima, sam Fauči je samo sledio naređenja.
“Kao naučnici za javno zdravlje i koautori Velike Baringtonove deklaracije, bili smo kritični prema strategiji pandemije koju je zagovarao dr. Kolins, Redfild i Valenski. Kao ljudska bića, možemo samo da osećamo simpatije prema trojici dok dr Fauči nastoji da prebaci krivicu na njih. Na saslušanju u Senatu, dr Fauči se nije uključio u suštinsku raspravu o javnom zdravlju da bi odbranio strategiju pandemije — kao što se moglo očekivati od njenog glavnog arhitekte i trgovca. Razumljivo je da su političari, novinari, akademici i javnost verovali dr Faučiju. Zašto bi oni sada snosili krivicu?”
Doktor Fauči se takođe branio rekavši da je dobijao pretnje smrću od „ludaka“. Tragično je da se naučnici suočavaju sa takvim pretnjama, što svedoči o nedostatku građanskog naučnog diskursa tokom pandemije. Ali Fauči nije usamljen u tom pogledu. Organizovano „uklanjanje“ koje su on i Kolins organizovali, sa njihovom ozbiljno pogrešnom karakterizacijom fokusirane zaštite kao strategije „pusti-neka se desi“, rezultiralo je pretnjama smrću i rasističkim napadima na autore Velike Baringtonove deklaracije. Kako je istakao dr Vinaj Prasad sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, „posao direktora NIH-a je da podstakne dijalog među naučnicima i prizna neizvesnost. Umesto toga, [Kolins] je pokušao da potisne legitimnu debatu sitnim, ad hominem napadima“.
FRANCUSKI ADVOKAT TUŽI FAJZER JER JE TINEJDŽER OSLEPEO SAMO NEKOLIKO DANA NAKON PRVE DOZE VAKCINE
Čudno, Senat je jedino mesto gde se dr Fauči suočio sa naučnim ispitivanjem. Ta važna uloga pripala je dr Rendu Polu, jednom od retkih senatora sa medicinskim obrazovanjem. Americi bi bilo bolje da je dr Fauči angažovao naučnike iz javnog zdravlja sa različitim stavovima u civilizovane debate van političkog okruženja Senatskog veća. Da je dr Fauči prihvatio otvorenu i građansku diskusiju, javnost bi možda imala koristi od boljih politika pandemije, kao što su:
- Preciznija javnozdravstvena komunikacija sa manje izazivanja straha, naglašavajući da postoji više od hiljadu puta razlike u riziku od smrtnosti od COVID-a između starih i mladih.
- Bolje fokusirana zaštita starijih i drugih visokorizičnih Amerikanaca, korišćenjem specifičnih, konkretnih standardnih mera javnog zdravlja koje predlaže Velika Baringtonova deklaracija.
- Otvorene škole i univerziteti sa ličnim prisustvom nastavi za svu decu i učenike.
- Manje kolateralne štete po javno zdravlje.
- Manje razaranja za siromašne i radničku klasu širom sveta.
- Brzo sprovedena randomizovana klinička ispitivanja generičkih lekova finansirana od strane NIH/NIAID-a kako bi se utvrdilo šta funkcioniše za rano lečenje pacijenata sa COVID-om. Da je u ove evaluacije uloženo toliko truda koliko je posvećeno vakcinama, mnogi životi bi mogli biti pošteđeni.
- Prepoznavanje prirodnog imuniteta oporavljenih od COVID-a i njihovo korišćenje za zaštitu štićenika staračkih domova i ugroženih bolničkih pacijenata.
- Više ciljanih vakcinacija umesto COVID pasoša i brža i detaljnija procena bezbednosti vakcina kako bi se povećalo poverenje javnosti u vakcine.
Nažalost, sedeći na vrhu najveće svetske zalihe novca za istraživanje zaraznih bolesti, sa godišnjim budžetom NIAID-a od preko 6 milijardi dolara, dr Fauči je bio u mogućnosti da upravlja nacionalnom strategijom pandemije uz malo protivljenja drugih naučnika zaraznih bolesti.
Kako se pandemija završava, kao i sve pandemije, naučna zajednica ima mnogo posla da povrati poverenje javnosti. Kolateralna šteta koja proističe iz neuspeha upravljanja pandemijom uključuje šire nepoverenje javnosti u akademsku zajednicu. Dok je samo nekoliko naučnika odgovorno za pogrešnu strategiju pandemije, svi naučnici – bilo da smo hemičari, biolozi, fizičari, geolozi, ekonomisti, sociolozi, psiholozi, istoričari javnog zdravlja, kliničari, epidemiolozi ili u nekoj drugoj oblasti – sada dele odgovornost da povrate poverenje u nauku i akademiju. Prvi korak je priznavanje učinjenih grešaka.
Jay Bhattacharya je lekar i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford i naučni saradnik u Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja. Martin Kuldorf je epidemiolog, biostatičar i bivši profesor na Harvardskoj medicinskoj školi. Obojica su viši naučnici na Institutu Braunston i stipendisti Akademije za nauku i slobodu.
