Nova ludačka ekološka studija tvrdi: pseći izmet zagađuje životnu sredinu više od industrije
Da se teorije zavera koje šire ekolozi levičari mogu graničiti sa radikalizmom to smo odavno zaključili ali sa podmuklim upozorenjima koja ciljaju ka mogućem uklanjanju svega onoga na šta smo navikli pa čak i naših kućnih ljubimaca e to je već ono sa čime ćemo se susresti u bliskoj budućnosti a to potvrđuje i najnovija studija u kojoj istraživači tvrde da izmet kućnih ljubimaca više zagađuje životnu sredinu od zagađenja vazduha.
Studija tvrdi da pseći izmet koji se ostavlja u prirodnim rezervatima dovodi do prekomernog zagađenja koje oštećuje ekosisteme smanjujući biodiverzitet i dozvoljavajući nekolicini biljaka da eliminišu druge a time i divlje životinje koje se oslanjaju na njihovo postojanje.
Istraživači su objavili svoje nalaze u recenziranom časopisu Ecological Solutions and Evidence. Proučavali su nivoe azota i fosfora koje je iza sebe ostavilo više od 1.600 pasa u 500 rezervata prirode.
Posmatrajući četiri rezervata na periferiji Genta u Belgiji, istraživači su procenili da pseći izmet ostavlja godišnje u proseku od 11 kg azota i 5 kg fosfora po hektaru. To znači da pseći izmet i mokraća imaju veći uticaj na životnu sredinu od zagađenja vazduha od poljoprivrede, industrije i izduvnih gasova automobila.
„Unosi atmosferskog azota iz poljoprivrede, industrije i saobraćaja s pravom dobijaju veliku pažnju politike, ali psi su u tom pogledu potpuno zanemareni“, rekao je glavni istraživač profesor Pieter De Frenne.
Potencijalno predstavljajući rešenje za uticaj na okolinu, De Frenne je sugerisao da bi „direktori prirodnih rezervata s osetljivim ekosistemima mogli razmotriti zabranu pasa, što se na nekim mestima već događa kako bi zaštitili ptice i druge divlje životinje“.
NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I DR SEMIR OSMANAGIĆ
Čak i kada bi kućni ljubimci bili sprečeni da uđu u rezervate prirode radi zaštite divljih životinja, istraživanja su ranije otkrila da bi destruktivno visoki nivoi hemikalija mogli ostati prisutni u zemlji do tri godine.
De Feneova studija dodaje naučnu podršku prethodnom upozorenju britanske humanitarne organizacije Plantlife, koja je opisala uticaj zagađenja azotom kao „jednu od najvećih pretnji biljkama, lišajevima i gljivama“, izazivajući zabrinutost oko toga kako se „malo radi na rešavanju tog problema“.
