Implantat kičmene moždine pomaže paralizovanim pacijentima da ponovo hodaju
TOKIO (AFP) – 2017. godine, Mišel Rokati doživeo je nesreću na motociklu u kojoj mu je donji deo tela ostao potpuno paralizovan. 2020. godine ponovo je prohodao, zahvaljujući novom implantatu kičmene moždine koji je revolucionaran.
Implantat šalje električne impulse njegovim mišićima, oponašajući rad mozga, i mogao bi jednog dana pomoći ljudima sa teškim povredama kičme da stoje, hodaju i vežbaju.
Otkriće se nadovezuje na dugotrajno istraživanje korišćenja električnih impulsa za poboljšanje kvaliteta života ljudi sa povredama kičmene moždine, uključujući studiju iz 2018. koju je uradio isti tim koji je pomogao ljudima sa delimičnom paralizom donjeg dela tela da ponovo hodaju.
„Bilo je to veoma emotivno iskustvo“, rekao je gospodin Rokati novinarima kada su se prvi put aktivirali električni impulsi i on je napravio korak.
On je bio jedan od tri pacijenta uključena u studiju, objavljenu u ponedeljak (7. februara) u časopisu Nature Medicine, pri čemu svi nisu mogli da pomeraju donji deo tela nakon nesreće.
Njih trojica su mogli da načine korake ubrzo nakon što je implantat od 6cm umetnut i njegovi pulsevi su fino podešeni.
„Ove elektrode su bile duže i veće od onih koje smo prethodno implantirali i mogli smo da pristupimo većem broju mišića, zahvaljujući ovoj novoj tehnologiji“, rekla je vanredni profesor Džoselin Bloh, neurohirurg u Univerzitetskoj bolnici u Lozani, koja je pomogla u vođenju ispitivanja.
Ti početni koraci, iako su istraživačima i njihovim pacijentima oduzimali dah, bili su teški i zahtevali su potporne šipke i značajnu snagu gornjeg dela tela.
Ali pacijenti su mogli odmah da počnu rehabilitaciju i u roku od četiri meseca, gospodin Rokati je mogao da hoda samo sa ramom za ravnotežu.
„Nije da je to odmah čudo, ni blizu“, upozorio je profesor Gregoar Courtine, neuronaučnik sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju koji je vodio istraživanje sa profesorkom Blohom.
Ali sa vežbom, gospodin Rokati sada može da stoji nekoliko sati i da hoda skoro kilometar. Italijan je opisao kako može da gleda klijente u oči, popije piće za stojećim stolom i da se istušira stojeći, zahvaljujući implantu.
On i drugi koji su učestvovali u istraživanju su takođe mogli da se penju uz stepenice, plivaju i voze kanu.
‘Vidim poboljšanje’
Poboljšanja zavise od električne stimulacije, koja se pokreće preko računara koji nosi pacijent i koji aktivira obrazac impulsa.
Dva pacijenta sada mogu lagano da aktiviraju mišiće bez električnih impulsa, ali samo minimalno.
Poređenja radi, neki pacijenti sa delimičnom paralizom donjeg dela tela lečeni u ranijoj studiji mogu da pomeraju svoje prethodno nepokretne noge i stoje bez stimulacije.
Sva trojica muškaraca u novom ispitivanju su povređena najmanje godinu dana pre implantacije i profesorka Bloh se nada da će isprobati tehnologiju na nekom drugom ranije nakon nesreće.
„Ono što svi mislimo je da ako pokušate ranije, to će imati više efekta“, rekla je ona.
Postoje izazovi: u ranom oporavku, kapacitet pacijenta je i dalje u fluksu, što otežava postavljanje polazne linije za merenje napretka, a kontinuirani medicinski tretman i bol mogu ometati rehabilitaciju.
Do sada su implantati pogodni samo za one sa povredom iznad donjeg torakalnog dela kičmene moždine, preseka koji ide od osnove vrata do stomaka, jer je potrebno 6 cm zdrave kičmene moždine.
Ideja o korišćenju električnih impulsa za rešavanje paralize potiče od tehnologije koja se koristi za regulisanje bola, a istraživači su rekli da vide prostor za dalje primene.
Takođe su pokazali da implant može regulisati nizak krvni pritisak kod pacijenata sa povredom kičmene moždine i planiraju da uskoro objave studiju o njegovoj upotrebi za tešku Parkinsonovu bolest.
Tim je upozorio da ostaje da se uradi značajan posao pre nego što implant bude dostupan za lečenje van kliničkih studija, ali je rekao da primaju oko pet poruka dnevno od pacijenata koji traže pomoć.
Sledeće što planiraju je da umanje dimenzije računara koji kontroliše pulseve kako bi se mogao implantirati pacijentima i kontrolisati pomoću pametnog telefona.
Oni očekuju da će to biti moguće ove godine i imaju planove za velika ispitivanja koja uključuju 50 do 100 pacijenata u Sjedinjenim Državama, a zatim i u Evropi.
Gospodin Rokati je rekao da svakodnevno aktivira implantat kod kuće i da nastavlja da napreduje.
„Vidim poboljšanje svakog dana“, rekao je. “Osećam se bolje kada ga koristim”.
NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I DR SEMIR OSMANAGIĆ
