Ovo su sledeći koraci Klausa Švaba i Svetskog ekonomskog foruma u porobljavanju civilizacije

Očigledno je da od početka 2020. postoji organizovani kult koji prožima svet u celini. Moguće je da je ovo nastalo iz gigantske greške, ukorenjene u iznenadnom neznanju o ćelijskoj biologiji i dugom ustaljenom iskustvu javnog zdravlja. Takođe je moguće da su neki ljudi upotrebili sezonski respiratorni virus kao priliku da preuzmu vlast u neke druge svrhe.

Pratite trag novca i uticaja i ovaj drugi zaključak je teško odbaciti.

Tragovi su bili tamo rano. Čak i pre nego što je SZO proglasila pandemiju u martu 2020. (najmanje nekoliko meseci pre prve stvarne činjenice o pandemiji) i pre bilo kakvog zatvaranja, bilo je naznaka u medijima koji su govorili o „novom normalnom“ i govorili su o „velikom resetovanju“ (koji je bio rebrendiran u „Izgradite bolje” – Build Back Bettter).

Farmaceutske kompanije kao što su Pfizer, Johnson & Johnson, Moderna i Astra-Zeneca aktivno su lobirale kod vlada da kupe njihove vakcine već u februaru 2020., navodno manje od mesec dana nakon što je Kina stavila genetsku sekvencu (ili samo njen deo) na raspolaganje.

Kao osoba koja je celu svoju profesionalnu karijeru provela u razvoju farmaceutskih proizvoda i vakcina, smatrao sam da je čitav koncept polaska od nule do vakcine spremne za upotrebu za nekoliko meseci jednostavno besmislen.

Nešto tu nije u redu.

Znao sam za imena koja su svima poznata. Bil Gejts, Nil Ferguson, Džeremi Farar, Entoni Fauči i drugi ili su lobirali za ili sledili strategije zaključavanja dugi niz godina. Ali ipak, činilo se da je obim akcija prevelik da bi se mogao objasniti samo tim imenima.

Dakle, osnovna pitanja koja sam sebi postavljao bila su zašto i ko? Čini se da se „Zašto“ uvek vraća na pitanja izvan javnog zdravlja. Naravno, „Ko“ je imao očigledne igrače kao što su SZO, Kina, CDC, NIH/NIAID i razne vlade, ali činilo se da iza toga stoji i više od toga. Ovi igrači su povezani sa aspektom „javnog zdravlja“, ali se činilo da je to samo zagrebalo površinu.

Nisam istraživački novinar i nikada ne bih preuzeo tu ulogu, ali čak i ja mogu da obavim neke jednostavne pretrage na internetu i počinjem da vidim kako se obrasci razvijaju. Pretrage koje sam obavio dale su neke veoma zanimljive „slučajnosti“.

Ako vam dam imena sledećih ljudi – Bajden, Trudo, Ardern, Merkel, Makron, Dragi, Morison, Si Đinping – šta mislite da im je zajedničko? Jeste, svi su razmaženi i sapliću se o sebe, ali to takođe nije veza.

Vrlo brzo se može videti da se ova imena sigurno povezuju sa zemljama u izolaciji i pojedincima koji su ignorisali sopstvene zakone i/ili pokušali na neki način da ih uzurpiraju. Ali, ima više od toga i ja ću dati nagoveštaj tako što ću dati vezu sa svakim imenom.

• Džozef Bajden, predsednik Sjedinjenih Država
• Boris Džonson, premijer Ujedinjenog Kraljevstva
• Jacinda Ardern, premijerka Novog Zelanda
• Angela Merkel, bivša premijerka Nemačke
• Emanuel Makron, predsednik Francuske
• Džastin Trudo, premijer Kanade
• Si Đinping, lider KPK, Kina
• Mario Dragi, premijer Italije
• Skot Morison, premijer Australije

Svi su povezani sa Svetskim ekonomskim forumom (WEF), „neprofitnom“ privatnom organizacijom koja je osnovana (1971. godine) i koju vodi Klaus „Nećete imati ništa i bićete srećni“ Švab i njegova porodica. Ovo je privatna organizacija koja nema zvaničan odnos ni sa jednim svetskim upravnim organom, uprkos implikaciji imena. Mogla bi se isto tako na primer nazvati „Crkva Švabovih“. WEF je bio idejni tvorac „Velikog resetovanja“ i pretpostavljam da je njihova ideja takođe „Build Back Better“ (pošto je većina pomenutih imena nedavno koristila taj termin).

Ako mislite da u članstvu WEF-a završavaju samo lideri zemalja, evo još nekoliko imena:

• Gavin Newsom, guverner Kalifornije
• Džej Insli, guverner države Vašington
• Entoni Fauči, direktor NIAID-a
• Nensi Pelosi, predsednica Predstavničkog doma

Dozvolite mi da vam predstavim WEF dajući listu imena iz Upravnog odbora.

•  Al Gor, bivši potpredsednik SAD
• Mark Kejni, specijalni izaslanik UN za klimatske akcije
• T. Shanmugaratnam, ministar Singapura
• Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke
• Ngozi Okonja-Ivela, generalni direktor, STO
• Kristalian Georggieva, generalni direktor, MMF
• Christia Freeland, zamenica ministra Kanade
• Laurence Fink, izvršni direktor, BlackRock

U tabeli možete videti prikaz političkih i ekonomskih lidera. Lider organizacije, odnosno vođa odbora je i dalje Klaus Švab. Izgradio je impresivan niz sledbenika.

Ako želite da zaista vidite stepen uticaja, idite na veb lokaciju WEF-a i izaberite naziv kompanije po svom izboru; možete izabrati između: Abbott Laboratories, Astra-Zeneca, Biogen, Johnson & Johnson, Moderna, Merck, Novartis, Pfizer, Serum Institute of India, BASF, Mayo Clinic, Kaiser Permanente, Bill and Melinda Gates Foundation, Wellcome Trust, Blackrock, CISCO, Dell, Google, Huawei, IBM, Intel, Microsoft, Zoom, Yahoo, Amazon, Airbus, Boeing, Honda, Rakuten, Walmart, UPS, Coca-Cola, UBER, Bank of China, Bank of America, Deutsche Bank, State Bank of India, Royal Bank of Canada, Lloyds Banking, JP Morgan-Chase, Equifax, Goldman-Sachs, Hong Kong Exchanges, Bloomberg, VISA, New York Times, Ontario (Kanada) Penzijski plan za nastavnike.

Opseg dosega je ogroman čak i izvan mreže svetskih lidera. Na primer, svi znamo šta je Bil Gejts radio sa svojim bogatstvom preko fondacije Bill i Melinda Gejts (BMGF). Ali, Wellcome Trust je takođe na visini zadatka. Ko je direktor Wellcome Trust-a? Čovek po imenu Džeremi Farar, iz SAGE-a u Ujedinjenom Kraljevstvu i zagovornik blokada – verovatno arhitekta karantina SAD i Velike Britanije 2020. – blisko je povezan sa WEF-om.

Što se tiče dosega koji se može desiti, dozvolite mi da navedem samo neke primere iz BMGF-a, a to dolazi iz vremena koje sam proveo 2020. čitajući njihovu opsežnu listu finansiranja.

Pre nekoliko godina, BMGF je Institutu za metričku evaluaciju zdravlja (IHME) dodelio desetogodišnju nagradu od skoro 280 miliona dolara. IHME (povezan sa Univerzitetom Vašington u Sijetlu) je bio na čelu kompjuterskog modeliranja koje je pokretalo blokade i nefarmaceutske intervencije tokom 2020. Ljudi su često viđali njihovo ime u štampi ili na MSNBC ili CNN.

IHME je 2019. dodelio uredniku Lancet-a (dr Ričardu Hortonu) nagradu od 100.000 dolara i opisao ga kao „urednika aktivistu“. Lancet, koji se nekada smatrao jednim od najboljih medicinskih časopisa, bio je na čelu cenzure suprotstavljenih naučnih gledišta od 2020. i objavljivanja „radova“ koji nisu bili podobni za objavljivanje. Nikada nisam mogao da razumem šta znači biti „aktivistički” urednik u uglednom naučnom/medicinskom časopisu jer sam, glupo, uvek mislio da je prvi posao urednika da bude nepristrasan. Pretpostavljam da sam 2020. naučio koliko sam pogrešio.

Globalna tehnokratska kabala otkrivena kroz analizu njihovog umrežavanja i tokova novca

Naravno, Lancet je takođe u velikoj meri finansiran od farmaceutskih kompanija kao što je Pfizer (takođe član WEF-a).

Ali, domet BMGF-a prevazilazi ne samo IHME i ove veze su bile prilično prepoznatljive. Evo nekoliko primera organizacija i novca dobijenog samo tokom 2020., razvrstani su po oblastima.

Bil Gejts je takođe mnogo investirao u Modernu i njegova ulaganja su mu se lepo isplatila. BMGF je takođe dao blizu 100 miliona dolara Inicijativi za pristup zdravlju Clinton.

Sada se moraju postaviti pitanja:

• Da li je ovo neki početak kontrolisanog autoritarnog društva koji se nameće preko WEF-a?
• Da li je Covid panika inscenirana da bi se postavila pozornica? Imajte na umu da ja nisam „Covid Denier“ jer je virus stvaran. Ali, da li je normalan sezonski respiratorni virus korišćen kao izgovor za aktiviranje mreže?

Sledeća pitanja, za nas koji se bar pretvaramo da živimo u „demokratskim“ društvima, moraju biti:

• Da li ste to očekivali i/ili želite od ljudi koje birate?
• Koliko je ljudi znalo za „Udruženja“ ljudi za koje su glasali? (Sigurno nisam znao za asocijacije dok nisam pretražio, ili možda jednostavno nisam dobro obavešten)

Možemo li predvideti njihove sledeće poteze? Možda ima nekih nagoveštaja.

Sledeći potez

Džeremi Farar iz The Wellcome Trust-a je nedavno napisao članak za WEF sa izvršnim direktorom Novo Nordisk fondacije, Madsom Krogsgaardom Tomsenom. To je rezime većeg rada koji je napisala i objavila Boston Consulting Group.

U ovom članku oni predlažu da je način da se „reši“ problem bakterija otpornih na antibiotike putem usluge pretplate. To jest, plaćate naknadu i kada vam zatreba antibiotik, verovatno će vam biti dostupan onaj koji je efikasan.

Pretpostavljam da imaju istu filozofiju za vakcine i da je to svakako pristup sa Korona virusom. Nastavite da plaćate i uzimajte bustere.

S obzirom na ovu filozofiju, obavezna vakcinacija ima smisla. Neka društvo postane „zavisno“ od intervencije, efektivne ili ne, a zatim nastavite da ih hranite. Ovo postaje posebno efikasno ako možete zadržati strah.

Ovaj pristup je tako kratkovid, sa naučne tačke gledišta, da me zaprepašćuje. Ali, kao i većina novije istorije, mislim da nauka nema mnogo veze s tim. Cilj nije naučno utemeljen, već je zasnovan na kontroli.

Nakon otkrića penicilina pre skoro jednog veka, postojali su naučnici koji su upozorili da upotrebu antibiotika treba veoma pažljivo razmotriti u praksi jer bi evolutivni pritisci doveli do vrsta bakterija otpornih na antibiotike. U to vreme, oni su smatrani naučnicima odmetnicima; na kraju krajeva, zar nismo odjednom dobili čudesni lek za mnoge smrtonosne probleme?

Od trenutka otkrića, trebalo je više od decenije pre nego što su razvijene metode fermentacije da bi se proizvele dovoljne količine antibiotika da bi bile praktične. Ove metode su omogućile upotrebu penicilina na bojnom polju pred kraj Drugog svetskog rata i nesumnjivo su spasile mnoge živote tada i kasnije u narednim ratovima (Koreja i Vijetnam) sprečavajući ozbiljne infekcije koje su rezultat rana zadobijenih tokom bitke.

Međutim, nije prošlo mnogo vremena pre nego što je medicinski establišment počeo da deli antibiotike poput slatkiša. I sam sam to iskusio kada sam bio dete šezdesetih godina prošlog veka. Činilo se kao da mi je svaki put kada bismo otišli kod doktora, bez obzira na problem, data serija (ne samo jedna) injekcija penicilina. Nikada nije bilo pokušaja da se utvrdi da li imam virus, bakteriju ili čak alergiju. Odgovor je bio: injekcija. Ne mogu da izbrojim koliko sam puta bio „izboden“ kao dete.

Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su nove vrste otpornih bakterija počele da se pojavljuju. Rezultat je bio da se sve više novca upumpavalo u istraživanje i razvoj za antibiotike. Kada sam bio na postdiplomskim studijama tokom 1980-ih, jedan siguran način da dobijem nešto od NIH-a bio je da povežem istraživanje sa potragom za „antibioticima“. Antibiotici su postali veliki biznis.

Sada imamo nekoliko klasa antibiotika koji se koriste u određenim slučajevima. Imamo aminoglikozide (streptomicin, neomicin, itd.), beta-laktame cefalosporine (četiri generacije uključujući cefadroksil-G1, cefaklor-G2, cefotaksim-G3, cefepim-G4, beta-laktame peniciline (uključujući anicimo ampicilin), Drugi beta-laktami (meropenem), fluorohinoloni (levofloksacin, gemifloksicin, itd.), Makrolidi (azitromicin, klaritromicin, itd.), Sulfonamidi (sulfisoksazol, itd.), Tetraciklini i drugi kao što su klindamicin i vankomicin (rezistentni na vankomicin). Sve u svemu, lekari imaju preko 50 različitih izbora za antibiotike.

Najčešće mesto za susret sa bakterijama otpornim na antibiotike je bolnica. Većina ljudi koji dobiju neku vrstu infekcije u normalnoj rutini života, poput infekcije sinusa ili infekcije kože, verovatno neće naići na vrstu otpornu na antibiotike.

Osim što je postojao još jedan izvor problema i to u snabdevanju hranom. Antibiotici su postali veoma popularni u velikim objektima za proizvodnju mesa svih vrsta, uključujući govedinu, živinu, svinje, pa čak i ribu. To uključuje farme na kojima se uzgajaju životinje kao i u preradi mesa. Prekomerna upotreba antibiotika u ovim industrijama je takođe proizvela otporne oblike bakterija.

Na primer, u pokušajima da se ograniči bakterija, npr. E. coli, uobičajena za sisare, korišćeni su antibiotici i to je rezultiralo nekim oblicima otpornim na antibiotike e. coli. Infekcije putem e. coli (otporne na antibiotike ili ne) mogu se izbeći pravilnim kuvanjem i rukovanjem mesom. Međutim, ponekad se to ne dešava i postoje e. coli izbijanja (takođe od nepravilno opranog povrća koje može koristiti kontaminiranu vodu za navodnjavanje).

Za većinu zdravih ljudi, dobijanje e. coli (otporne ili ne) je samo prolazna nelagodnost koja uključuje grčeve creva, dijareju i druge tegobe organa za varenje. U zavisnosti od količine kontaminacije, osoba može patiti dan ili dva ili nekoliko dana.

Ali kod nekih ljudi to može biti ozbiljno ili smrtonosno (kao što je kod starijih ljudi lošeg zdravlja i male dece). Ako se to dogodi, onda prisustvo oblika otpornog na antibiotike može biti ozbiljna stvar. Prisustvo nerezistentnog oblika može se lakše tretirati.

Pre nekoliko godina imao sam upalu pluća; relativno blag slučaj. Dat mi je izbor stacionarnog ili ambulantnog lečenja i to nije bilo nimalo pametno. Ako sam želeo da budem siguran da se moja upala pluća može izlečiti normalnim tokom antibiotika (dali su mi kinolon), važno je ostati kod kuće i van bolnice. Znao sam da bi bolnička upala pluća mogla biti mnogo ozbiljnija situacija. Dakle, ostao sam kod kuće i lako se oporavio. To nije značilo da mi je zagarantovano da dobijem ozbiljniju rezistentnu formu u bolnici, ali sam shvatio da je rizik mnogo veći.

Proizvodnja više antibiotika i davanje istih na pretplatu korisnicima nije rešenje. To će samo dovesti do otpornijih oblika i postojaće ovaj kontinuirani krug upotrebe antibiotika. Ali, ako je stvarni cilj društvena zavisnost od antibiotika iz straha, baš kao i zavisnost od univerzalnih Covid vakcina iz straha, onda to ima smisla.

Pronaći nekoliko univerzalnih antibiotika koji se bave rezistentnim oblicima je važno, a takođe je važno da ih koristite štedljivo i samo kao poslednje sredstvo. Pored toga, bolje upravljanje upotrebom antibiotika u našem društvu uveliko bi doprinelo ublažavanju problema.

U tom zapažanju nema ničeg posebno kontroverznog. To su prihvatili skoro svi odgovorni zdravstveni radnici pre samo dve godine. Ali sada živimo u drugom vremenu ekstremnog eksperimentisanja, kao što je primena karantina širom sveta zbog virusa koji je imao veoma fokusiran uticaj, sa katastrofalnim rezultatima za svet.

Upravo nas je WEF 21. marta 2020. uverio da „zaključavanja mogu zaustaviti širenje Covid-19“. Danas taj članak, koji nikada nije povučen, a nikada nije ni odbačen, predstavlja verovatno najsmešniji i najrazorniji predlog i predviđanje 21. veka. Pa ipak, WEF je još uvek na tome, sugerišući te iste godine da su bar zaključavanja smanjila emisije ugljenika.

Lako možemo da predvidimo da će poziv WEF-a za univerzalni i obavezni plan pretplate za antibiotike – nametnut sa otvorenom namerom da se ojača finansijska kapitalizacija velikih proizvođača lekova – doživeti istu sudbinu: loši zdravstveni ishodi, više moći za ukorenjene elite, i sve manje slobode za narod.

Autor Roger Koops, Brownstone Institute

Nulta Tačka/ZeroHedge