Evo kako je zapravo sukob u Ukrajini osmišljen da koristi globalistima
U narednih nekoliko meseci je verovatno da će doći do direktnog vojnog angažovanja SAD u Ukrajini, pri čemu Rusija sada otvoreno podržava i priznaje grupe u regionu Donbasa na istočnoj granici zemlje i očigledno kreće da im vojno pomogne u osamostaljenu.
Ovo nije prvi put da Rusija šalje vojne jedinice u Ukrajinu, ali je prvi put od 2014. godine i povratka Krima da je pretnja vojnom akcijom bila očigledna, a ne prikrivena.
Kada izbije sukob, videćete gomilu medijskih priča u zapadnim zemljama koje pokušavaju da prikažu složenost odnosa između Rusije i Ukrajine od pada Sovjetskog Saveza, ignorišući određene nezgodne istine. Videćete da mnoge od ovih priča konstruišu narativ koji onda previše pojednostavljuje situaciju i oslikava Rusiju kao monstruoznog agresora. Cilj će biti da ubedimo javnost da je naše angažovanje u Ukrajini moralna i geopolitička neophodnost. Biće pokušaja da se stekne naklonost Amerike i poziva na američke čizme na terenu. Džo Bajden će biti na čelu ovog narativa.
Površinski okidač za konfrontaciju očigledno je ukorenjen u odluci zapadnih sila i ukrajinskih zvaničnika iz 2009. da razmotre ovu zemlju za članstvo u NATO-u. Većina ruskih akcija u vezi sa Ukrajinom može se zahvaliti angažmanu NATO-a u regionu, uključujući ruski povratak na Krim 2014. Strateški, to ima smisla. Zamislite da je Meksiko iznenada objavio da se pridružuje vojnom savezu sa Kinom i da će kineska vojna sredstva biti prebačena blizu južne granice SAD? Verovatno se ne bi dobro završilo.
SZO izabrao dojče Telekom da pomogne u izradi GLOBALNOG zdravstvenog pasoša
Naravno, Rusija ima istoriju ponašanja kada je u pitanju njena umešanost u poslove njenih suseda. Na primer, pre samo nekoliko meseci Kazahstan se suočio sa masovnim protestima za koje je vlada tvrdila da su izazvani „stranom manipulacijom“. Rusija je nakon toga izvršila raspoređivanje 2300 ruskih vojnika preko granice da bi se protesti ugasili.
Građani Kazahstana su bili ljuti zbog skoka inflacije i visokih cena gasa koji nastavljaju da melju srednju klasu i one u siromaštvu (zvuči poznato?). To je bio povod za proteste u koje su se uključile i militantne grupe koje su jednom policajcu odsekle glavu. U 2019, samo 4% stanovništva živelo je ispod zvanične linije siromaštva. U 2020. taj broj je eksplodirao na 14% stanovništva. Teško je pronaći tačne brojke za 2021. godinu, ali je verovatno da je nivo siromaštva sada bliži 16%-20%. Razlozi za građanske nemire bili su očigledni i opravdani, ali su Kazahstanci bili optuženi da su pioni stranih neprijatelja. A bilo je više grupa na prostestima. Kao u mnogim člancima u poslednje vreme, ovo je tipična strategija korumpiranih vlada koje pokušavaju da zadrže vlast kada se ljudi dižu i pobune iz legitimnih razloga.
Opet, zamislite da je kanadska vlada pod Trudoom zatražila američku vojnu pomoć u rasturanju protesta kamiondžija protiv njegovih drakonskih mandata za vakcinu? Moramo da sagledamo ove odluke u kontekstu da bismo shvatili koliko su one zaista lude. Mada američke vojne trupe dolaze i nepozvane u mnoge zemlje da “uvode demokratiju” i zbacuju izabrane predsednike.
Ironično, Rusija rado podržava nemire separatista u Ukrajini, a istovremeno pomaže da se utišaju nemiri u Kazahstanu. Imajte na umu ovaj obrazac jer će vam pomoći da razumete kako događaji oko Rusije odražavaju globalni trend koji bi mogao uticati na Amerikance u budućnosti.
Za diplomatski nered između Ukrajine i Rusije delimično se mogu okriviti obe strane, a globalisti imaju tendenciju da napreduju upravo u ovoj vrsti istorijske nejasnoće. Ratna magla pomaže da se prikriju aktivnosti establišmenta i često je ljudima teško da vide ko zaista ima koristi od haosa dok ne bude prekasno. Verujem da je ukrajinski problem bar delimično projektovan i da je zamišljen kao prva domina u lancu planiranih kriza.
Ne mislim da postoji ništa jedinstveno za sukob u Ukrajini za globaliste; mogli su isto tako lako da pokušaju da pokrenu regionalni rat na Tajvanu, u Severnoj Koreji, Iranu itd. Brojne su zemlje bure baruta koje oni gaje već nekoliko decenija. Ne treba da se usredsređujemo na to ko je kriv između Ukrajine ili Rusije, već treba da se fokusiramo na efekte koji će proizaći iz bilo koje velike regionalne katastrofe i kako globalisti eksploatišu takve katastrofe da unaprede agendu potpune centralizacije moći.
Ukrajinski scenario bi se lako mogao ublažiti ako bi obe strane preduzele neke osnovne diplomatske mere, ali to se neće desiti. Zvaničnici NATO-a mogli bi da se odmaknu od nastojanja da dodaju Ukrajinu u svoje redove. SAD bi mogle da prestanu da ubacuju gotovinu i oružje u Ukrajinu u iznosu od 5,4 milijarde dolara od 2014. godine. Samo 2022. godine u zemlju je poslato preko 90 tona vojne opreme. Rusija bi mogla da prestane da šalje tajne jedinice za specijalne operacije u Donbas i da bude spremnija da dođe za sto da razgovara o diplomatskim rešenjima. Razlog zašto se ove stvari ne dešavaju je taj što im ne dozvoljavaju posrednici moći iza zavese.
Svi smo svesni globalističkih uticaja koji stoje iza lidera SAD i NATO-a, redovno predstavljamo nepobitne dokaze o tome. Poznata je Bajdenova sklonost globalističkim institucijama. Ali šta je sa Rusijom?
Postoje neki u alternativnim medijima i slobodarskom pokretu koji lažno veruju da je Rusija antiglobalistička – To ne može biti dalje od istine. Kao i mnogi politički lideri, Putin će ponekad koristiti antiglobalističku retoriku, ali njegovi odnosi govore drugu priču. U Putinovoj prvoj autobiografiji, pod naslovom „Prvo lice“, on sa naklonošću govori o svom prvom susretu sa globalistom Novog svetskog poretka Henrijem Kisindžerom dok je bio član FSB-a (bivši KGB). Kako se Putin uzdizao kroz političke redove, održavao je stalno prijateljstvo sa Kisindžerom i do danas oni redovno ručaju, a Kisindžer je bio savetnik više ogranaka Kremlja.
Međutim, to se tu ne zaustavlja. Putin i Kremlj su takođe vodili stabilan dijalog sa Svetskim ekonomskim forumom, projektom sada ozloglašenog globaliste Klausa Švaba. U stvari, tek prošle godine Rusija je objavila da se pridružuje WEF-ovoj „Mreži četvrte industrijske revolucije“ koja se fokusira na ekonomsku socijalizaciju, veštačku inteligenciju, „internet stvari“ i mnoštvo drugih globalističkih interesa koji će sve dovesti do svetske tehnokratije i tiranije.
Opet, ruska vlada NIJE antiglobalistička. Ova tvrdnja je besmislica i uvek je bila. Ja bih fantaziju ruske opozicije pripisao stalnom toku propagande i onome što ja nazivam paradigmom lažnog istoka/zapada – lažnoj ideji da je globalistička agenda čisto zapadna ili američka agenda i da se zemlje poput Kine i Rusije tome protive. Ako pogledate blisku interakciju između istoka i globalista, ova ideja se potpuno raspada.
Cena gasa već na 1.636 dolara za 1.00 kubika, poskupela i nafta
Važno je razumeti da su većina sukoba između Istoka i Zapada konstruisani sukobi i da lideri OBE STRANE zapravo nisu u sukobu jedni sa drugima. Tačnije, ovi ratovi su Kabuki teatar; oni su ratovi pogodnosti za postizanje prikrivenih ciljeva dok hipnotizuju mase trenucima terora i nesreće. Svima koji sumnjaju u ovo, toplo preporučujem da pročitaju detaljno istražene i dokazane radove profesionalnog istoričara i ekonomiste Antonija Satona, koji je sasvim slučajno naleteo na činjenice oko globalističke zavere i razotkrio njihovu naviku da igraju na obe strane u skoro svakom ratu tokom proteklog veka, od boljševičke revolucije do Drugog svetskog rata i nadalje.
Strategija reda iz haosa nije ništa novo, to je nešto što globalisti rade jako dugo. Broj objavljenih otkrića nakon Covida o „Velikom resetovanju“ koje su globalisti javno priznali je toliko zapanjujući da se njihovi planovi više ne mogu poricati. Bilo koji skeptik u ovom trenutku bi trebalo da bude osumnjičen da ima jednocifreni IQ.
Dakle, sada kada smo utvrdili realnost globalističkog angažmana i na zapadu i u Rusiji, treba da se zapitamo kakve koristi imaju od pokretanja krize između ovih sila oko Ukrajine? Šta oni imaju od toga?
Čini se da je Ukrajina pokušaj plana B da se izazove više dima i vatre tamo gde pandemija kovida nije uspela da zadovolji plan Velikog resetovanja. Kao što su Klaus Švab i WEF stalno tvrdili, videli su pandemiju kao savršenu „priliku“ da se svetu nametne Četvrta industrijska revolucija. Kao što je globalista Rahm Emanual jednom rekao nakon ekonomskog kraha 2008:
„Nikada ne želite da ozbiljna kriza propadne. I ono što mislim pod tim je prilika da uradite stvari za koje mislite da niste mogli ranije”.
WEF je stara praksa u ovoj taktici. Klaus Švab je takođe koristio isti jezik odmah nakon ekonomskog kraha 2008., kao i nakon širenja kovida, uvek pokušavajući da proda globalno upravljanje kao rešenje za svaku katastrofu:
„Ono što doživljavamo je rađanje nove ere, poziv na buđenje da preispitamo naše institucije, naše sisteme i, pre svega, naše razmišljanje, i da prilagodimo svoje stavove i vrednosti potrebama sveta koji s pravom očekuje mnogo veći stepen odgovornosti“, objasnio je on. „Ako prepoznamo ovu krizu kao zaista transformacionu, možemo postaviti temelje za stabilniji, održiviji i još prosperitetniji svet”.
– Klaus Švab o Globalnoj inicijativi za redizajn, 2009
Švab je tada preskočio oružje baš kao što je preskočio oružje 2020. godine kada je proglasio Veliko resetovanje neizbežnošću suočenih sa kovidom. Globalisti su sigurno očekivali mnogo veću stopu smrtnosti od virusa jer su praktično plesali na ulicama, oduševljeni količinom moći koju su mogli da ukradu u ime „zaštite javnosti od globalne pretnje po zdravlje“. Ako pogledate WEF i Gates Foundation simulaciju pandemije kovida, Događaj 201 koji je održan samo dva meseca pre nego što se PRAVA STVAR dogodila, jasno je da su očekivali da će kovid napraviti mnogo više štete, predviđajući početni broj smrtnih slučajeva od 65 miliona. Ovo se nikada nije dogodilo; nije ni blizu.
Teško je reći zašto očigledno biološko oružje poput kovida nije uspelo da uradi posao. Virusi imaju tendenciju da brzo mutiraju u divljini i ponašaju se drugačije nego u laboratorijskim uslovima. Razmotrio bih čak i mogućnost božanske intervencije. Šta god da je razlog, globalisti nisu dobili ono što su želeli i sada im je potrebna još jedna kriza da podmažu zupčanike mašine za resetovanje. S obzirom da ionako mala stopa smrtnosti od kovida sada još više opada sa varijantom Omicron i polovina država SAD u potpunosti prkosi obaveznoj vakcinaciji, samo je pitanje vremena kada će se ostatak sveta pitati zašto su još uvek pod medicinskom tiranijom?
Rat u Ukrajini i puka pretnja širenja tog rata van regiona mogli bi postići niz stvari koje Covid nije. On pruža stalno pokriće za inflatorni kolaps koji je sada u punom zamahu u SAD, probleme lanca snabdevanja koji se nastavljaju na globalnom nivou, kao i destabilizaciju evropske ekonomije. Konkretno, EU se snažno oslanja na ruski prirodni gas kako bi zagrejala domove i održala svoju ekonomiju. Rusija je u prošlosti gušila isporuke prirodnog gasa Evropi i to će učiniti ponovo. Izvoz ruske nafte takođe popunjava praznine u potražnji na globalnom nivou, a ovaj izvoz će biti ugušen sankcijama ili Kremljom koji namerno smanjuje snabdevanje određenim zemljama.
Rat je uvek odvraćanje pažnje od ekonomske sabotaže. Iako centralne banke često poseju i zalivaju seme finansijskih krahova, banke nikada ne preuzimaju krivicu jer međunarodni sukobi pogodno zauzimaju centralno mesto. U širem smislu, ekonomska kriza izaziva masovno siromaštvo, masovni očaj i masovnu histeriju, a globalisti će reći da te opasnosti zahtevaju međunarodno rešenje koje će sa zadovoljstvom pružiti u vidu centralizacije.
Globalni plan nadzora preko digitalne identifikacije- Ne smemo im ovo dozvoliti
U SAD i u mnogim drugim zapadnim zemljama koje imaju veliki broj ljudi koji još uvek brane slobodu pojedinca, globalisti očigledno žele da iskoriste tenzije sa Rusijom kao sredstvo da ućutkaju javno neslaganje oko autoritarne politike. Već vidim brojne primere zvaničnika establišmenta i levičara na društvenim mrežama koji sugerišu da su aktivisti za slobodu „pijuni Rusa“ i da smo navikli na „zavadi pa vladaj“. Ovo je besmislica podržana ni sa čim, ali oni svejedno isprobavaju narativ da vide da li se prima.
Ne sumnjam da će se za svaku pobunu u SAD protiv globalista okriviti strano mešanje. Kao što je ranije pomenuto, poslednja stvar koju elite žele su pokreti slobodnih ljudi koji ometaju Resetovanje u ime slobode. Bili smo svedoci ovoga u Kanadi gde je Trudo najavio unilateralna vanredna ovlašćenja protiv protesta kamiondžija, dajući sebi totalitarne nivoe kontrole. Čak je i ruska vlada intervenisala u takvim javnim akcijama da spreči bilo kakav zamah aktivista. Bajden će pokušati da uradi istu stvar, a rat, čak i manji regionalni rat, daje mu obrazloženje da ugnjetava neslaganje u ime javne bezbednosti.
Zanimljivo je da je vanredno stanje u SAD mnogo lakše pravno i istorijski opravdati za vladu sve dok se radi kao odgovor na invaziju stranog neprijatelja. Narativ ruskog uticaja bi mogao biti u pripremi za uvođenje vojnog stanja u Americi. Da li će ovo zaista uspeti ili ne, druga je stvar.
Posledice pucnjave u Ukrajini biće dalekosežne i mnogo više od toga da samo ometaju američku javnost; Moja poenta je da postoje određena mesta u svetu koja su prirodno otporna na globalističku šemu, a Amerikanci koji su okrenuti slobodi su primarna prepreka. Ako postoji pobuna velikih razmera protiv Velikog resetovanja, ona će početi ovde. To znaju i globalisti, zbog čega će SAD nesumnjivo biti centralno uključene u ukrajinsku močvaru.
Iako bi događaj bio katastrofalan za Ukrajince i verovatno mnoge Ruse, postoje dublje i opasnije pretnje koje su u osnovi namenjene čovečanstvu, a rat u Ukrajini deluje kao efikasno žrtveno jagnje za mnoge od njih.
NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I NIŠKI PROFA!
