Propaganda UN: Da li će alarmizam i lažna panika ikada prestati?
Vrlo verovatno samo deo propagande preko koje Ujedinjene Nacije zavaravaju ljude i promovišu održivi razvoj, tj. tehnokratiju?! Globalno zagrevanje je tema na koju običan čovek nema nikakav uticaj, a preko koje tehnokrate nastoje da povinuju čovečanstvo novom načinu života u novoj „planetarnoj katastrofi“.
Ovo je njihova propaganda:
Glavni govor EVP Timmermans za Svetski samit o održivom razvoju
Hvala vam što ste me pozvali da vam danas govorim o multilateralizmu i našem putu do COP27 u Šarm el Šeiku.
Krajem ove godine, svet će se ponovo okupiti kao odgovor na krizu koja ugrožava samo naše postojanje. Klimatska kriza već pravi haos u svakoj od naših zemalja.
Možemo se nositi sa tim, ali samo ako svi zajedno blisko sarađujemo. Zato što je za planetarnu vanrednu situaciju potreban globalni odgovor.
Pre samo nekoliko meseci, sve nacije su se složile da zadržimo porast temperature na 1,5 stepeni i zaključili smo pravila koja nam omogućavaju da primenimo Pariski sporazum. Na mnogo načina, COP26 je bio trenutak kada je svet počeo da se kreće od ambicije do akcije.
Do toga smo stigli zahvaljujući multilateralizmu, zahvaljujući tvrdoglavoj posvećenosti skoro 200 zemalja koje su naporno radile na pronalaženju sporazuma. I našli smo ga.
Došli smo do plana koji mi je dao nadu. Nadam se da mogu da kažem svojoj deci, svom unuku i uskoro svojoj unuci: ‘mi radimo ovo, za vas, i možemo to da postignemo.’
Mislim da je i Glazgov dokazao da multilateralni sistem funkcioniše. Da je to način da se grade snažnija, raznovrsnija i inkluzivnija partnerstva. Način da pružimo zajednički odgovor na izazove današnjice i izazove sutrašnjice.
Ovo ne znači da multilateralni sistem funkcioniše besprekorno. Svi znamo da postoje oblasti u kojima sistem nije ili više ne odgovara svrsi.
Zbog toga Evropska unija nastavlja da podržava reformske napore. Promovisaćemo modernizaciju Svetske zdravstvene organizacije i Svetske trgovinske organizacije i drugih ključnih institucija. Takođe ćemo se zalagati za razvoj novih globalnih normi i platformi saradnje u oblasti oporezivanja, cirkularne ekonomije, veštačke inteligencije.
Osvrćući se na COP26, mislim da je to bio jasan uspeh za globalnu zajednicu. Složili smo se da ukinemo subvencije za ugalj i fosilna goriva, postavili smo jasna pravila za transparentno izveštavanje o emisijama i tržištima ugljenika. i obavezali smo se da ćemo povećati naš rad na adaptaciji i finansiranju adaptacije.
Razvijene zemlje nisu uspele da mobilišu 100 milijardi dolara u finansiranju klimatskih promena. Međutim, mi smo na putu da postignemo taj cilj do sledeće godine i želim da radim na tome da ga zaista ispunimo ove godine. EU je bila dosledan donator i nastavićemo da razgovaramo sa drugim donatorima kako bismo što pre ispunili ovu cifru.
Konačno, i možda najvažnije, COP26 nam je dao priliku da zadržimo globalno zagrevanje ispod 2°C. A, ako se sva obećanja u potpunosti sprovedu, put bi nas mogao dovesti do 1,8°C.
Ali 1,8°C nije 1,5°C. Pred nama je još mnogo posla da bismo održali obavezu koju smo dali u Glazgovu: Moramo da težimo više. Dakle, naš zadatak je da nastavimo da radimo zajedno na sprovođenju konkretnih domaćih politika i da obezbedimo da svaka strana podnese NDC koji je u skladu sa ciljem od 1,5°C.
Mislim da je Indija na mnogo načina takođe bila ključni igrač na COP26. Najava premijera Modija o neto nultom cilju za 2070. bila je veoma pozitivna i veoma dobrodošla. Ovaj cilj će pomoći da se upravlja sopstvenom zelenom tranzicijom Indije, a u kontekstu COP26, upravo je ova najava pomogla da se temperaturni ciljevi Pariskog sporazuma dovedu na dohvat ruke.
Indija je uvek vodila razgovore i stoga se radujemo daljim planovima za vašu zelenu tranziciju. Podnošenje ažuriranog Nacionalno utvrđenog doprinosa i dugoročne strategije omogućilo bi Indiji da preuzme vodeću ulogu u realizaciji sporazuma iz Glazgova i učiniće vašu zemlju globalnim primerom. U nekoliko oblasti Indija je već tamo. Posvećenost instaliranju 500GW obnovljive energije do 2030. godine je odličan primer globalnog liderstva Indije.
Evropska unija i Indija već rade zajedno na zelenoj tranziciji i željni smo da nastavimo i proširimo taj rad. Međunarodna solarna alijansa i Koalicija za infrastrukturu otpornu na katastrofe su dva odlična primera naše dosadašnje saradnje.
Takođe se nadam da ću u narednim mesecima nastaviti diskusiju započetu na COP26 o postepenom izbacivanju uglja i obezbeđivanju pravedne tranzicije. Takođe se radujemo proširenju naše saradnje na zelenom vodoniku, uključujući organizovanje prvog foruma o vodoniku između EU i Indije.
Unutar EU, 2022. godine, ambiciozne klimatske akcije i dalje će biti na vrhu naše političke agende. Trenutno radimo sa našim državama članicama i Evropskim parlamentom na pregovorima o novom zakonodavstvu za smanjenje emisija za najmanje 55% do 2030. u odnosu na 1990. U ovoj globalnoj borbi, EU je posvećena da uradi svoj deo i da ispuni ono što smo dogovorili u Parizu i Glazgovu.
Uoči COP27, EU će nastaviti da dopire bilo bilateralno ili kroz G7, G20, MOCA i Koaliciju visokih ambicija. Ponovo ću putovati i saslušati brige, izazove naših partnera i razgovarati o mogućnostima za pravednu tranziciju. Što bolje poznajemo i razumemo okolnosti jedni drugih, to je bolji naš odgovor i lakše ćemo obezbediti prave tokove podrške, bilo da se radi o finansiranju klime, tehnologiji ili znanju.
Pre nego što završim, dozvolite mi da se ukratko obratim još jednoj ZP koja će se takođe održati ove godine. Jer postoji još jedna kriza zbog koje će se svet okupiti da nađe zajednički odgovor. Ovo je kriza biodiverziteta.
Kriza biodiverziteta i klimatska kriza su usko povezane i čovečanstvo polako ali sigurno shvata veličinu ovih kriza. Dobra vest je da naši odgovori na klimatsku krizu, bilo u smislu ublažavanja ili prilagođavanja, takođe mogu pomoći u obnavljanju biodiverziteta.
Kada štitimo i obnavljamo močvare, tresetišta, priobalne i morske ekosisteme, kada razvijamo urbane zelene površine i postavljamo zelene krovove, kada upravljamo šumama i poljoprivrednim zemljištem na održiv način, prilagođavamo se klimatskim promenama, ali takođe obezbeđujemo čistu vodu, zdravo zemljište , i prostor za procvat prirode.
Zato klimatski sporazum iz Glazgova takođe naglašava važnost rešenja zasnovanih na prirodi.
Tokom COP15, Evropska unija će nastojati da zaštiti 30% svih kopna i 30% svih mora do 2030. Priroda je naš najveći saveznik u borbi protiv klimatske krize i umesto da je nateramo da plati cenu našeg zagađenja, mi treba da zaštitimo prirodu da bi ona mogla da zaštiti nas.
Dozvolite mi da zaključim ovde i hvala vam puno na pažnji. Podsetimo se da je borba protiv krize klime i biodiverziteta borba za našu zajedničku budućnost. U ovoj borbi EU i Indija će biti bliski partneri, siguran sam. Hajde da nastavimo naš posao i nastavimo da se sećamo zašto to radimo: kako bi naša deca i unuci i dalje mogli da žive srećnim, zdravim životima na ovoj planeti koju delimo.
Nulta Tačka/Tehnocracy
