Amerika preti Pekingu sa ozbiljnim posledicama ako Kina pomogne Moskvi da izbegne sankcije
Dok ruske snage nastavljaju da sprovode specijalnu operaciju u Ukrajini (i dok se sinoćni napad na nuklearnu elektranu pokazao daleko manje destruktivnim nego što je prvobitno objavljeno), američke birokrate već gledaju kako bi se kroz intervenciju u Ukrajini fokusirale na Kinu i njenu stalnu podršku predsedniku Vladimiru Putinu.
Naime, SCMP je u petak izvestio da je savetnik Stejt departmenta Derek Šole upozorio da će biti ozbiljnih posledica po Peking ako pomogne Moskvi da izbegne sankcije.
Ako Kina pokuša da pomogne Rusiji da izbegne sankcije nakon napada Moskve na Ukrajinu, suočiće se sa kontramerama, rekao je u četvrtak visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta, ne navodeći detalje.
Savetnik Stejt departmenta Derek Šole rekao je da savezničke nacije koje su se pridružile sankcijama Rusiji predstavljaju ukupno 50 odsto globalne ekonomije; Kina čini oko 15 odsto.
„Kina, ako bi pokušala da izbegne sankcije, ili na neki način ublaži sankcije, bila bi ranjiva“, rekao je on. „Svaka zemlja koja pokuša da izbegne ove sankcije takođe će se suočiti sa posledicama svojih postupaka. Ne želim da spekulišem šta bi to bilo”.
MASK odbio da blokira ruske medije: izvinite što smo apsolutne pristalice slobode govora
Peking je bio prilično jasan u svojoj podršci Rusiji, idući toliko daleko da je osudio zapadne sankcije kao „nelegalne“.
„Kina se čvrsto protivi svim nezakonitim jednostranim sankcijama i veruje da sankcije nikada nisu suštinski efikasno sredstvo za rešavanje problema“, rekao je u četvrtak Liu Pengiu, portparol kineske ambasade u Vašingtonu.
Blumberg je u međuvremenu objavio upozorenje u formi izveštaja da su sankcije koje pogađaju ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove saveznike „priča upozorenja“ za predsednika Sija. Naravno, kao što BBG spremno priznaje, sve ovo je čista spekulacija, jer je Peking – barem do sada – poštovao sankcije SAD lideru Hong Konga Keri Lam i drugima.
Dok je Kina odbila da uvede finansijske kazne Rusiji i verovatno će joj pomoći da prebrodi oluju sankcija kupovinom nafte, gasa i pšenice, čini se da se već pojavljuju ograničenja za prijateljstvo „bez granica“. Politički lideri su govorili o potrebi za brzim prekidom vatre, a neke velike kineske banke su ograničile pristup finansiranju kupovine ruske robe.
Taj obrazac je bio očigledan u prošlosti: Kina se možda ne slaže sa političkim ciljevima zapadnih sankcija, ali je težila da izbegava da se direktno suoči sa njima. Čak su i kineske državne banke, na primer, postupile u skladu sa prethodnim američkim ograničenjima u Hong Kongu. Keri Lam, izvršna direktorka teritorije koja je naklonjena Pekingu, rekla je 2020. da je skupljala „gomile gotovine“ kod kuće jer su joj američke mere zabranjivale osnovne bankarske usluge. „Kineske banke su u stvari prilično oprezne da se sukobe sa američkim trezorom“, kaže Dejvid Dolar, viši saradnik u Brukingsu i bivši predstavnik Trezora u Pekingu. „Velike kineske banke su među najvećim u svetu, duboko su integrisane u globalni sistem. Zato će biti oprezni”.
Ali izveštaj BBG takođe navodi da ekonomski uticaj Kine raste…
…čak i njena valuta, juan, ostaje „bitni igrač“ u globalnoj trgovini.
Iako bi Peking za sada možda poslušao ova upozorenja, prilično je jasno gde leže njihove simpatije.
Portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin dao je neke uvide ove nedelje kada je okrivio Vašington da je „krivac“ za situaciju u Ukrajini. Vašington „tvrdi da sprečava rat u Evropi. Da li je ispunio tu misiju? Tvrdi da je posvećen mirnom rešenju, ali šta je uradio u tom pogledu, osim pružanja vojne pomoći i jačanja vojnog odvraćanja?“
Što se tiče trenda „deglobalizacije“ i povratka multipolarnosti u međunarodni politički sistem, američki ekonomisti smatraju da će se on samo nastaviti.
Mnogi ekonomisti se slažu da je polarizacija stvarna. Adam Pozen, predsednik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, to naziva „korozijom globalizacije“. On kaže da je počelo trgovinskim ratom predsednika Donalda Trampa sa Kinom i nastavilo se tokom pandemije kako su se ekonomije okretale ka unutra. Sada je to ubrzano.
„Svi već dugo pričaju o raspadanju blokova i globalne ekonomije“, kaže Pozen.
Rezultat će, kako se plaše, biti globalna ekonomija koja će biti „manje produktivna i inovativna jer postaje borbena“. Ali dok će Kina verovatno nastaviti da kupuje rusku naftu, gas i pšenicu, ograničenja njihovog prijateljstva su se već manifestovala ne tako davno. Zaključak je sledeći: dok se Peking ne slaže sa zapadnim sankcijama, KPK još uvek „čeka svoje vreme“ i kao rezultat toga vodi politiku nekonfrontacije.
