10 znakova da je rat u Ukrajini deo Velikog Reseta
10 pokazatelja da je trenutna situacija u Ukrajini deo Agende krojene delom Klausa Švaba i Svetskog Ekonomskog Foruma.
Dobrodošli u drugu fazu Velikog reseta: RAT
Dok je pandemija aklimatizovala svet na blokade, normalizovala prihvatanje eksperimentalnih lekova, ubrzala najveći prenos bogatstva na korporacije tako što je desetkovala mala i srednja preduzeća i prilagodila mišićno pamćenje operacija radne snage u pripremi za kibernetičku budućnost, bio je potreban dodatni vektor za ubrzanje ekonomskog kolapsa pre nego što nacije mogu da „izgrade bolje“.
U nastavku predstavljamo nekoliko načina na koje je trenutni sukob između Rusije i Ukrajine sledeći katalizator za agendu Velikog Reseta Svetskog ekonomskog foruma, koji omogućava međusobno povezana mreža globalnih aktera i difuzna mreža javno-privatnih partnerstava.
1. Situacija između Rusije i Ukrajine već izaziva neviđene poremećaje u globalnim lancima snabdevanja, pogoršavajući nestašicu goriva i izazivajući hronične nivoe inflacije.
Dok se geopolitičke tenzije pretvaraju u dugotrajan sukob između NATO-a i kinesko-ruske osovine, druga kontrakcija može gurnuti ekonomiju u stagflaciju.
U godinama koje su pred nama, kombinacija rasta ispod parametara i nestašne inflacije će primorati globalnu ekonomsku nižu klasu na mikro-radne ugovore i poslove sa niskim platama u ekonomiji u nastajanju.
Još jedna recesija će pojačati globalnu žeđ za resursima, suziti prostor za samodovoljnost i značajno povećati zavisnost od državnih subvencija.
Sa osiromašenjem značajnog dela svetske radne snage koja se nazire na horizontu, ovo bi mogao biti uvod u uvođenje univerzalnog osnovnog dohotka, što bi dovelo do visoko slojevitog neofeudalnog poretka.
Stoga se čini da se zloslutno predviđanje Svetskog ekonomskog foruma da „nećemo posedovati ništa i biti srećni“ do 2030. godine, odvija užasavajućom brzinom.
2. Ekonomske posledice rata će dovesti do dramatičnog smanjenja globalne radne snage.
Arhitekte Velikog reseta su predviđale ovaj trend već dugi niz godina i iskoristiće ovu ekonomsku turbulenciju tako što će pokrenuti ulogu disruptivnih tehnologija kako bi odgovorile na globalne izazove i suštinski promenile tradicionalne poslovne obrasce kako bi održali korak sa brzim promenama u tehnologiji.
Poput pandemije, spremnost za katastrofe u doba sukoba će se u velikoj meri oslanjati na spremnost da se prihvate specifične tehnološke inovacije u javnoj i privatnoj sferi kako bi buduće generacije mogle zadovoljiti potrebe za radnom snagom Velikog reseta.
Tema koja se ponavlja u delu Klausa Švaba Oblikovanje budućnosti četvrte industrijske revolucije je da revolucionarne tehnološke i naučne inovacije više neće biti potisnute u fizički svet oko nas, već će postati produžeci nas samih.
On naglašava primat novih tehnologija u novoj generaciji radne snage i ističe hitnost da se nastavi sa planovima za digitalizaciju nekoliko aspekata globalne radne snage kroz skalabilna rešenja zasnovana na tehnologiji.
Oni koji su predvodnici Velikog reseta nastoje da upravljaju geopolitičkim rizikom stvaranjem novih tržišta koja se vrte oko digitalnih inovacija, e-strategija, rada teleprisustva, veštačke inteligencije, robotike, nanotehnologije, interneta stvari i interneta tela.
Vrtoglava brzina kojom se AI tehnologije primenjuju sugeriše da će optimizacija takvih tehnologija u početku uticati na tradicionalne industrije i profesije koje nude sigurnosnu mrežu za stotine miliona radnika, kao što su poljoprivreda, maloprodaja, ugostiteljstvo, proizvodnja i kurirska industrija.
Međutim, automatizacija u obliku robota, pametnog softvera i mašinskog učenja neće biti ograničena na poslove koji su rutinski, predvidljivi i koji se ponavljaju.
Sistemi veštačke inteligencije su na ivici veleprodajne automatizacije raznih poslova, posebno u oblastima koje uključuju obradu informacija i prepoznavanje obrazaca, kao što su računovodstvo, HR i pozicije srednjeg menadžmenta.
Iako predviđanje budućih trendova zapošljavanja nije lak zadatak, sa sigurnošću se može reći da kombinovana pretnja pandemija i ratova znači da je radna snaga na ivici rekonstrukcije bez presedana sa logistikom koja preoblikuje tehnologiju, potencijalno ugrožavajući stotine miliona radnika, što je rezultiralo najvećim i najbržim izmeštanjem poslova u istoriji i nagovestilo promenu tržišta rada koja je ranije bila nezamisliva.
Iako se dugo očekivalo da će povećana upotreba tehnologije u privatnom sektoru rezultirati velikim gubitkom radnih mesta, blokada pandemije i nadolazeći poremećaj izazvan ratom će ubrzati ovaj proces, a mnogim kompanijama neće biti druge opcije osim da otpuštaju osoblje i zamenjuju ga kreativnim tehnološkim rešenjima samo za opstanak svog poslovanja.
Drugim rečima, mnogi poslovi koji će biti izgubljeni u godinama koje su pred nama već su krenuli ka viškovima i malo je verovatno da će biti vraćeni kada se prašina slegne.
3. Rat je značajno smanjio oslanjanje Evrope na ruski energetski sektor i učvrstio centralni značaj Ciljeva održivog razvoja UN i ‘neto nulte’ emisije koja leži u srcu Velikog reseta.
Kreatori politike koji marširaju u korak sa Velikim resetom iskoristili su oštre sankcije Rusiji tako što su ubrzali prelazak na „zelenu” energiju i ponovili važnost dekarbonizacije kao dela „borbe protiv klimatskih promena”.
Međutim, bilo bi vrlo kratkovido pretpostaviti da je Veliki reset na kraju usmeren ka ravnomernoj distribuciji ‘zelenog’ vodonika i ugljen-neutralnih sintetičkih goriva koja zamenjuju benzin i dizel.
Dok su ciljevi održivog razvoja UN-a ključni za oporavak nakon pandemije, što je još važnije, oni su fundamentalni za promenu akcionarskog kapitalizma koji elite u Davosu sada hvale kao „kapitalizam zainteresovanih strana“.
U ekonomskom smislu, ovo se odnosi na sistem u kojem vlade više nisu konačni arbitri državne politike pošto neizabrane privatne korporacije postaju de facto poverenici društva, preuzimajući direktnu odgovornost za rešavanje svetskih društvenih, ekonomskih i ekoloških izazova kroz makroekonomsku saradnju i model globalnog upravljanja sa više zainteresovanih strana.
Pod takvom ekonomskom konstrukcijom, konglomerati koji drže imovinu mogu da preusmere tok globalnog kapitala usklađivanjem investicija sa SDG-ovima UN-a i konfigurisanjem kao usklađenim sa ekološkim, društvenim i korporativnim upravljanjem (ESG) tako da se nova međunarodna tržišta mogu izgraditi na katastrofi i bedi potencijalno stotina miliona ljudi koji se povijaju od ekonomskog kolapsa izazvanog ratom.
Stoga, rat nudi ogroman podsticaj vladama koje guraju reset da aktivno teže energetskoj nezavisnosti, oblikuju tržišta ka „zelenom i inkluzivnom rastu“ i na kraju pomere stanovništvo ka sistemu ograničavanja i trgovine, inače poznatom kao ekonomija karbonskih kredita.
Ovo će centralizovati moć u rukama kapitalista zainteresovanih strana pod dobronamernom krinkom ponovnog izmišljanja kapitalizma putem pravednijih i zelenih sredstava, koristeći varljive parole kao što je ‘Ponovo izgradite bolje’ bez žrtvovanja večnog imperativa rasta kapitalizma.
4. Nestašica hrane nastala ratom će ponuditi veliku korist industriji sintetičke biologije jer će konvergencija digitalnih tehnologija sa naukom o materijalima i biologijom radikalno transformisati poljoprivredni sektor i podstaći usvajanje biljnih i laboratorijski uzgojenih alternativa na globalnom nivou.
Rusija i Ukrajina su i žitnice u svetu, a kritična nestašica žitarica, đubriva, biljnih ulja i esencijalnih namirnica će katapultirati značaj biotehnologije za sigurnost hrane i održivost i roditi nekoliko pokretača imitacija mesa sličnih „Nemogućoj hrani“ koju je sufinansirao Bil Gejts.
Stoga se može očekivati da će više vladinih propisa dovesti do dramatične promene u industrijskoj proizvodnji i uzgoju hrane, što će na kraju imati koristi za agrobiznis i biotehnološke investitore, pošto će sistemi ishrane biti redizajnirani kroz nove tehnologije za uzgoj ‘održivih’ proteina i patentiranih useva uređenih CRISPR genom.
5. Isključenje Rusije iz SWIFT-a (Društvo za svetsku međubankarsku finansijsku telekomunikaciju) nagoveštava ekonomsko resetovanje koje će generisati upravo onu vrstu povratnog udara neophodnu za uvlačenje velikog dela globalne populacije u tehnokratsku kontrolnu mrežu.
Kao što je nekoliko ekonomista smatralo, upotreba SWIFT-a, CHIPS-a (The Clearing House Interbank Paiments System) i američkog dolara protiv Rusije samo će podstaći geopolitičke rivale poput Kine da ubrzaju proces dedolarizacije.
Čini se da je glavni dobrotvor ekonomskih sankcija protiv Rusije Kina koja može da preoblikuje evroazijsko tržište ohrabrujući države članice Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i BRIKS-a da zaobiđu SWIFT ekosistem i izmire prekogranična međunarodna plaćanja u digitalnom juanu.
Iako će potražnja za kriptovalutama doživeti ogroman skok, to će verovatno podstaći mnoge vlade da sve više regulišu sektor putem javnih blok-čejnova i nametnu multilateralnu zabranu decentralizovanih kriptovaluta.
Prelazak na kriptovalute mogao bi biti generalna proba da bi se na kraju ubrzali planovi za programabilni novac koje nadgleda federalni regulator, što bi dovelo do većeg povećanja moći u rukama moćne globalne tehnokratije i na taj način zatvorilo naše ropstvo finansijskim institucijama.
Verujem da će ovaj rat dovesti valute do pariteta, najavljujući tako novi trenutak u Breton Vudsu koji obećava transformaciju poslovanja međunarodnog bankarstva i makroekonomske saradnje kroz buduće usvajanje digitalnih valuta centralne banke.
6. Ovaj rat označava glavnu prekretnicu u globalističkoj težnji za novim međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima, usidrenim u Evroaziji.
Kao što je „otac geopolitike“ Halford Makinder rekao pre više od jednog veka, uspon svakog globalnog hegemona u poslednjih 500 godina bio je moguć zbog dominacije nad Evroazijom. Slično, njihov pad je povezan sa gubitkom kontrole nad tim ključnim kopnom.
Ova uzročno-posledična veza između geografije i moći nije prošla nezapaženo od strane globalne mreže zainteresovanih strana koje predstavljaju WEF, od kojih su mnogi očekivali prelazak na multipolarnu eru i povratak konkurencije velikih sila usred američkog političkog i ekonomskog uticaja koji se smanjuje i hitne potrebe za ono što tehnokrate nazivaju pametnom globalizacijom.
Dok Amerika očajnički pokušava da se drži svog statusa supersile, ekonomski uspon Kine i regionalne ambicije Rusije prete da preokrenu strateške aksijalne tačke Evroazije (Zapadna Evropa i Azijski Pacifik).
Region u kome je Amerika ranije uživala neospornu hegemoniju više nije otporan na pukotine i možda smo svedoci promene garde koja dramatično menja računicu projekcije globalne sile.
Iako kineska ambiciozna Inicijativa Pojas i put (BRI) ima potencijal da ujedini svetsko ostrvo (Azija, Afrika i Evropa) i izazove tektonsko pomeranje u lokusu globalne moći, nedavna invazija na Ukrajinu imaće dalekosežne posledice po Kina-Evropa železnički teret.
Ukrajinski predsednik Zelenski je tvrdio da bi Ukrajina mogla da funkcioniše kao kapija BRI ka Evropi. Stoga, ne možemo zanemariti ogroman udeo Kine u nedavnim tenzijama oko Ukrajine, niti možemo zanemariti temeljnu ambiciju NATO-a da zaustavi kineski uspon u regionu ograničavanjem prodaje ukrajinske imovine Kini i čineći sve što je u njenoj moći da osujeti Moderni put svile.
Dok sankcije guraju Rusiju ka konsolidaciji bilateralnih veza sa Kinom i potpunoj integraciji sa BRI, panevroazijski trgovinski blok može biti prestrojavanje koje primorava na zajedničko upravljanje globalnim dobrima i vraćanje u doba američke izuzetnosti.
7. Uz sve više spekulacija o dugoročnom uticaju rata na bilateralne trgovinske tokove između Kine i Evrope, sukob Rusije i Ukrajine će katapultirati Izrael – vodećeg zagovornika Velikog reseta – na još veću međunarodnu važnost.
Izrael je veoma atraktivno BRI tržište za Kinu i KPK je veoma svesna važnosti Izraela kao strateške ispostave koja povezuje Indijski okean i Sredozemno more kroz Suecki zaliv.
Štaviše, kineska vlada već dugi niz godina priznaje primat Izraela kao globalnog tehnološkog centra i kapitalizuje izraelske inovacijske sposobnosti kako bi pomogla u suočavanju sa sopstvenim strateškim izazovima.
Stoga će posredovanje Naftalija Beneta između Moskve i Kijeva verovatno uticati na instrumentalnu ulogu Inicijative Pojas i put (BRI) u širenju regionalnog i globalnog strateškog otiska Kine i Izraela.
Status Izraela kao jednog od vodećih tehnoloških čvorišta budućnosti i kapije koja povezuje Evropu i Bliski istok neraskidivo je vezan za mrežu fizičkih infrastruktura, kao što su putevi, železnice, luke i energetski cevovodi koje je Kina gradila tokom protekle decenije.
Izrael, koji je već moćan u auto-tehnologijama, robotici i sajber bezbednosti, teži da bude centralna nacija u milenijumskom Kraljevstvu, a predviđa se da će tehnološki startapi ove zemlje igrati ključnu ulogu u četvrtoj industrijskoj revoluciji.
Jačanje njegovih evoluirajućih odnosa sa Kinom usred rusko-ukrajinske krize moglo bi pomoći da Izrael postane regionalni hegemon par excellence sa velikim udelom centralizovane ekonomske i tehnološke moći koja se spaja u Jerusalimu.
Dok Izrael ulaže napore da diverzifikuje svoja izvozna tržišta i investicije daleko od Sjedinjenih Država, postavlja se važno pitanje.
Da li je Izrael u fazi formiranja spoljnog podizvođača svojih bezbednosnih interesa daleko od SAD i zaštite svojih opklada na kinesko-rusku osovinu?
8. Sada je opšte poznato da su digitalni ID-ovi centralna tačka u programu Velikog reseta Svetskog ekonomskog foruma i da treba da budu usmereni na sve industrije, lance snabdevanja i tržišta kao način unapređenja ciljeva održivog razvoja UN 2030 i pružanja individualizovanih i integrisanih usluga u buduće pametne gradove.
Mnogi su razmišljali o tome kako se takva platforma može iskoristiti da uvede globalni sistem tehnokratske kontrole stanovništva i usklađenosti tako što će se čovečanstvo uključiti u novi korporativni lanac vrednosti gde se građani kopaju kao roba podataka za ESG investitore i tržišta obveznica ljudskog kapitala i dodeljuju društveni i klimatski rezultat zasnovan na tome koliko se dobro poklapaju sa ciljevima održivog razvoja UN.
Ova besprekorna verifikacija ljudi i povezanih uređaja u pametnim okruženjima može se desiti samo kada naša biometrija, zdravstveni kartoni, finansije, transkripti obrazovanja, potrošačke navike, ugljenični otisak i ceo zbir ljudskih iskustava budu uskladišteni u interoperabilnoj bazi podataka kako bismo utvrdili našu usklađenost sa SDG UN-a, čime se nameće monumentalna promena našeg društvenog ugovora.
Javno-privatna partnerstva su prvobitno reklamirali pasoše za vakcinu kao ulaznu tačku za digitalne lične karte. Sada kada je takva logika krenula svojim tokom, kako bi sadašnje geopolitičke tenzije mogle doprineti skaliranju onoga što je ključni čvor u novom digitalnom ekosistemu?
Ukrajinu tradicionalno nazivaju evropskom žitnicom, a pored Rusije, obe nacije su glavni globalni dobavljači osnovnih žitarica. Dakle, rat ima sve odlike crnog labuda za robu i inflaciju.
Sa ekonomijom koja se nalazi na ivici kolapsa zbog globalne krize ponude, verujem da će rezultirajući ekonomski potresi izazvati ratne vanredne situacije širom sveta i javnosti će biti rečeno da se pripremi za racionalizaciju.
Kada se to desi, multilateralno usvajanje digitalnih ID-ova koji se povezuju sa digitalnim valutama Centralne banke može se reklamirati kao rešenje za efikasno upravljanje i distribuciju obroka u domaćinstvima u vanrednom stanju i izuzetku bez presedana.
Banka Engleske je već ponudila mogućnost programabilnog novca koji se može potrošiti samo na osnovne stvari ili robu koju poslodavac ili vlada smatraju razumnim.
Kada se izdavaocu dodeli kontrola nad načinom na koji ga primalac troši, biće gotovo nemoguće da funkcioniše adekvatno bez digitalnog ID-a, koji će biti potreban za primanje paketa sa hranom i dobijanje osnovnih sredstava za život.
Razmislite o UBI (Univerzalni osnovni prihod). Ako se inflacija hrane nastavi uzlaznom putanjom bez znakova jenjavanja, vlade mogu da uvedu kontrolu cena u obliku racionalizacije i unosa obroka bi mogli da se evidentiraju u blokčejn knjigama na Digital ID-u kako bi pratili naš ugljenični otisak i potrošačke navike tokom vanredne situacije u državi.
9. Evropa je direktno na liniji vatre kada je u toku hibridni rat između NATO-a i kinesko-ruske osovine.
Bilo bi pogrešno ignorisati jasnu i sadašnju opasnost koju predstavlja sajber napad na banke i kritičnu infrastrukturu ili čak probna i taktička nuklearna razmena sa interkontinentalnim balističkim projektilima (ICBM).
Ne vidim kako bilo koja zaraćena strana neće biti ograničena doktrinom obostrano osiguranog uništenja, tako da je termonuklearni ispad malo verovatan. Međutim, upotreba tehnologija daljinskog pristupa za brisanje sistemske memorije iz SWIFT bankarskog aparata ili prekograničnog međubankarskog platnog sistema može potencijalno učiniti veći deo međunarodne ekonomije neoperativnim i dovesti dolar u propast.
Ako bi se desio događaj takvih kataklizmičkih razmera, to će nesumnjivo dovesti do povećanja zahteva za preispitivanje sajber bezbednosti.
Posledice ovakvog događaja mogle bi da uspostave novi globalni bezbednosni protokol prema kojem građani moraju da poseduju digitalni ID kao neophodnu meru nacionalne bezbednosti.
Može se zamisliti kako pristup internetu ili javnim uslugama nakon sajber napada širom zemlje može zahtevati od građana da koriste digitalni ID da bi potvrdili da su njihove aktivnosti i transakcije na mreži iz legitimnog i ne-zlonamernog izvora.
Malo je slučajnosti u politici.
10. Ekonomske implikacije ovog rata će biti toliko katastrofalne da će vlade i javni sektor zahtevati značajnu injekciju privatnog kapitala kako bi rešili nedostatak finansiranja.
Ovo će efektivno učiniti tradicionalno razdvajanje ovlašćenja između centralnih bankarskih institucija i vlada zastarelim, pošto će prve biti u poziciji da nesrazmerno utiču na fiskalnu putanju nacionalnih država, čiji će suverenitet biti izdubljen masovnim zarobljavanjem vlada od strane centralnih banaka i hedž fondova.
Stoga globalna tehnokratija postepeno preokreće model nacionalne države, koji se sastoji od neizabranog konzorcijuma lidera industrije, oligarha centralnog bankarstva i privatnih finansijskih institucija, od kojih su većina pretežno nedržavni korporativni akteri koji pokušavaju da restrukturiraju globalnu upravu i da se uključe u globalni proces donošenja odluka.
Dakle, budućnost međunarodnih odnosa i društvene, ekonomske i političke transformacije koju svet trenutno prolazi u svetlu pandemije i rusko-ukrajinskog sukoba neće se rešavati kroz multilateralizam i izabrane predstavnike suverenih država.
Umesto toga, o tome će se odlučivati kroz mrežu partnerstava sa više zainteresovanih strana koja su motivisana politikom svrsishodnosti i koja nisu odgovorna nijednom biračkom telu ili dužna bilo kojoj državi i za koja su koncepti poput suvereniteta i međunarodnog prava besmisleni.
Nulta Tačka/ZeroHedge
