KINA: KRHKI DŽIN!
U proteklih trideset godina obavio sam mnogo poseta Kini i bio sam oprezan kada sam putovao izvan Pekinga (političke prestolnice) i Šangaja (finansijske prestolnice).
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Moje posete uključivale su Čongkving( Chongqing ), Vuhan( Wuhan ), Hijan( Xian ), Nanđing( Nanjing ), nova gradilišta za posetu „gradovima duhovima“ i putovanja u agrarno selo.
Moja putovanja su uključivala sastanke sa predstavnicima vlade i komunističke partije i brojne razgovore sa svakodnevnim Kinezima.
Ova putovanja su dopunjena čitanjem velikog broja knjiga o istoriji, kulturi i politici Kine od 3.000 pne do danas. Ova pozadina daje mi mnogo širu perspektivu o trenutnom razvoju Kine.
Ukratko, moje iskustvo sa Kinom prevazilazi medije i „glave koje govore“.
Objektivna analiza Kine mora započeti sa njenim ogromnim snagama. Kina ima treću najveću teritoriju na svetu, sa najvećim brojem svetskog stanovništva (iako će je uskoro preteći Indija).
Kina takođe ima peti po veličini nuklearni arsenal na svetu, sa preko 280 nuklearnih bojevih glava. Ovo je otprilike isto kao Velika Britanija i Francuska, ali znatno zaostaje za Rusijom (6.490) i SAD-om (6.450). Kina je najveći svetski proizvođač zlata sa oko 500 metričkih tona godišnje.
Njena ekonomija je druga po veličini ekonomija na svetu, iza samo Američke, devizne rezerve Kine (uključujući zlato) najveće su na svetu.
Ovim raznolikim merama stanovništva, teritorije, vojne snage i ekonomske proizvodnje, Kina je očito globalna velesila i dominantno prisustvo u istočnoj Aziji. Ipak, ove blockbuster statistike skrivaju onoliko koliko otkrivaju.
Kineski dohodak po glavi stanovnika je ispod 12.000 američkih dolara po osobi u odnosu na dohodak po glavi stanovnika od oko 64.000 američkih dolara. Drugim rečima, SAD je samo 38% bogatija od Kine, ali je 500% bogatija od Kine po glavi stanovnika (naravno da će uticati masovni ekonomski pad od pandemije koronavirusa).
Kineska vojska postaje sve jača i sofisticiranija, ali i dalje ne sustiže Američku vojsku kada su u pitanju nosači aviona, nuklearne bojeve glave, podmornice, borbeni avioni i strateški bombarderi.
Što je najvažnije, sa ispod 12.000 američkih dolara po BDP-u po glavi stanovnika, Kina je potpuno zaglavljena u „zamci srednjeg dohotka“ kako su je definisali ekonomisti za razvoj.
Put od niskog dohotka (oko 5000 USD po stanovniku) do srednjeg dohotka (oko 10 000 USD po stanovniku) prilično je jednostavan i uglavnom uključuje smanjenu korupciju, redovna strana ulaganja i migraciju sa sela u gradove da bi se bavili poslovima kao npr. asistenti, sekretari..
Put od srednjeg do visokog dohotka (oko 20.000 USD po stanovniku) mnogo je teži i uključuje stvaranje i primenu visoke tehnologije i proizvodnju dobara sa visokom dodatom vrednošću.
Među ekonomijama u razvoju (isključujući proizvođače nafte), samo su Tajvan, Hong Kong, Singapur i Južna Koreja uspešno izvršili ovu tranziciju od Drugog svetskog rata. Sve ostale ekonomije u razvoju u Južnoj Americi, Africi, Južnoj Aziji i na Bliskom Istoku, uključujući divove poput Brazila i Turske, i dalje su zaglavljene u rangu sa srednjim prihodima.
Da biste izbegli zamku sa srednjim prihodima, potrebno je više od jeftine radne snage i ulaganja u infrastrukturu. Potrebna je primenjena tehnologija za proizvodnju proizvoda sa visokom dodanom vrednošću. To objašnjava zašto je Kina bila toliko usredsređena na krađu Američkog intelektualnog vlasništva.
Kina nije pokazala puno kapaciteta za samostalni razvoj visoke tehnologije, ali je bila prilično uspešna u krađi takve tehnologije od trgovinskih partnera i u primeni kroz vlastiti sistem državnih preduzeća i „državnih prvaka“ poput Huaweia u telekomunikacijama sektor.
No, SAD i druge zemlje provode istragu protiv Kineske krađe tehnologije i Kina ne može generisati potrebnu tehnologiju vlastitim istraživanjem i razvojem.
Ukratko, i pored ogromnog godišnjeg rasta u proteklih dvadeset godina, Kina ostaje u osnovi siromašna zemlja sa ograničenom sposobnošću da poboljša dobrobit svojih građana mnogo iznad onoga što je već postignuto. A to ima ozbiljne implikacije za kinesko vođstvo …
Kineska ekonomija nije samo u pružanju poslova, robe i usluga. Radi se o opstanku režima za Kinesku komunističku partiju koja se suočava sa egzistencijalnom krizom ako je ne uspe postići.
To je nelegitimni režim koji će ostati na vlasti samo dok Kinezima pruža radna mesta i rast životnog standarda. Glavni imperativ Kineskog rukovodstva je izbegavanje društvenih nemira.
Ako se Kineska mašinerija zauzme, kao što su to učinili delovi za vreme izbijanja koronavirusa, Peking strahuje da bi se narodni nemiri mogli pojaviti u potencijalno većim razmerama od protesta na Trgu nebodera 1989. godine. Ovo je egzistencijalna pretnja komunističkoj moći.
Predsednik Narodne Republike Kine Ksi Điping( Xi Jinping ) mogao bi brzo izgubiti ono što Kinezi nazivaju „Nebeski mandat“.
To je pojam koji opisuje nematerijalnu dobru volju i narodnu podršku potrebnu carevima da vladaju Kinom u posljednjih 3.000 godina.
Ako se „Nebeski mandat“ izgubi, vladar može brzo pasti. Čak i pre krize, Kina je imala ozbiljnih strukturnih ekonomskih problema koji je napokon sustižu.
Kina je toliko teško zadužena da je u trenutku kada veći dug ne proizvodi rast. Dodavanje dodatnog duga danas usporava ekonomiju i dovodi u pitanje sposobnost Kine da servisira svoj postojeći dug.
Kina se takođe suočava sa nesolventnim bankarskim sistemom i „balonom“ nekretnina. Polovina Kineskih ulaganju su potpuni promašaj. Proizvodi radna mesta i koristi sirovine poput cementa, čelika, bakra i stakla. Ali gotov proizvod, bilo da je reč o gradu, železničkoj stanici ili sportskoj areni, često ostaje neiskorišteno. Kineski krajolik je prepun „gradova duhova“ koji su rezultat protraćenog Kineskog ulaganja i pogrešnog razvojnog modela.
U osnovi, Kina je na korak od ambisa bez dobrog izlaza. Kina je rast podstaknula prekomernim kreditima, rasipanim ulaganjem u infrastrukturu i Ponzi šemama.
Kinesko rukovodstvo to zna, ali morali su se držati mašine za rast u visokoj brzini kako bi stvorili radna mesta za milione migranata koji dolaze sa sela u grad i kako bi održali radna mesta za milione koji su već u gradovima.
Dva načina da se reše duga su deflacija (što rezultira otpisima, bankrotom i nezaposlenošću) ili inflacija (što rezultira krađom kupovne moći, slično povećanju poreza).
Obe alternative su neprihvatljive za komuniste jer im nedostaje politički legitimitet da podnese ili nezaposlenost ili inflaciju. Bilo koja politika izazvala bi socijalne nemire i oslobodila revolucionarni potencijal.
Kina takođe ima ozbiljne demografske izazove koji će ograničiti budući rast …
Kina je 1980. godine uspostavila politiku jednog deteta nastojeći kontrolisati rast stanovništva. Ali najava iz 1980. godine zaista je bila stvar formalizacije postojeće politike. Kinezi kulturno preferiraju dečake u odnosu na devojčice. Dakle, kada je primenjena politika za jedno dete, Kinezi su koristili prenatalne testove za određivanje pola, a zatim su pobacili devojčice.
Na grubljem nivou, porodice su držale kante sa vodom pored porođajnih kreveta, tako da bi se, ako se rodi devojčica, moglo odmah udaviti. Procenjuje se da je na ovaj način ubijeno između 20 i 30 miliona devojčica, što je rezultiralo ekvivalentnim viškom muškaraca nad ženama.
Taj višak muškaraca nikada neće naći žene u Kini. Budući da žene mogu biti selektivne prema muževima, proizlazi da će 30 miliona viška muškaraca biti najmanje nadareni i najsiromašniji u Kineskom društvu. Ova je grupa vrlo sklona asocijalnom ponašanju, uključujući zloupotrebu alkohola, droge i nasilja.
Demografska tempirana bomba sada detonira. „Izgubljena“ deca od pre trideset ili četrdeset godina danas su „izgubljeni“ radnici u najboljim godinama. Kineska ekonomija snažno je rasla od 1995. do 2010. godine, uglavnom zbog migracije iz sela u grad i porasta broja radnih mesta u proizvodnji u stilu montaže.
Sada je migracija gotova, poslovi u stilu montaže prelaze u Vijetnam i Indiju, a nedostatak Kine sa tehnologijom visoke dodane vrednosti zaglavio je u zamci sa srednjim dohotkom sporog rasta. Kina bi to mogla prevladati ogromnom težinom radnika sa niskim platama, ali oni ne postoje.
Kina će u narednih deset godina izgubiti preko 100 miliona radnika zbog starenja, penzionisanja i odsustva zamene u radnoj dobi. Kina sada pokušava ukloniti demografsku štetu novom „politikom za troje dece“.
Ali, prekasno je.
Stvaranje demografskih katastrofa traje trideset ili više godina, a može im biti potrebno i trideset godina ili više da se izleče. Sledećih trideset godina nedostatak radnika u Kini predstavljaće pad rasta.
James G. Rickards urednik je časopisa „Strategic Intelligence“, „Project Prophesy“,“ Crash Speculator“ i „Gold Speculator“. Američki je pravnik, ekonomista i investicijski bankar sa 40 godina iskustva u radu na tržištima kapitala na Wall Streetu. Bio je glavni pregovarač o spašavanju dugoročnog upravljanja kapitalom L.P. (LTCM) od strane Federalne rezerve SAD-a 1998. Njegovi klijenti su institucionalni investitori i vladine direkcije. Njegove radove možete pronaći u „Financial Timesu“,“ Evening Standardu“, „New York Timesu“, „The Telegraphu“ i „Washington Postu“, a često je gost i na BBC-u, RTE Irskom nacionalnom radiju, CNN-u, NPR-u, CSPAN, CNBC-u, Bloomberg-u, Fox-u i Wall Street Journal.
Džim Rikardsa
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
