Umesto mesa, soja i insekti! Sve ovo je najavio Klaus Švab
Neposredno nakon početka specijalne vojne operacije Oružanih snaga Rusije 24. februara, zapadni mediji počeli su da govore o pretnji prehrambene krize „u zemljama zavisnim od izvoza žita i drugih prehrambenih proizvoda iz Ukrajine i Rusije“.
„Njujork tajms“ je 1. marta pisao da su „posle nekoliko dana borbe, globalna tržišta roba uzdrmana“ i da su fjučersi na pšenicu na čikaškoj berzi skočili za 12 odsto. „Više cene [pšenice] mogle bi da izazovu značajne probleme u siromašnim zemljama kao što su Bangladeš, Sudan i Pakistan, koje su 2020. godine dobile oko polovine ili više pšenice iz Rusije ili Ukrajine, kao i u Egiptu i Turskoj, koje su takođe odatle uvozile većinu njihova pšenica“, predviđa NIT.
Zapravo, fjučersi na pšenicu su „skočili” tek u noći 7. marta. Cenovnu histeriju izazvala je najava EU o novom paketu antiruskih sankcija.
Ulje na vatru dolio je ministar ekonomije i finansija Francuske Bruno Le Mer, koji je u etru France Info objavio totalni ekonomski rat Rusiji, rekavši da Pariz namerava da traži uništenje ruske privrede.
S obzirom na to da je globalna proizvodnja pšenice poslednjih godina konstantno rasla, a svet je imao rekordnu žetvu žitarica 2020. godine, povećanje cena hrane u 2021. ne može se objasniti „klimatskim promenama“. Financial Times predviđa da će cene hrane ostati visoke i ove godine.
VEČERAS UŽIVO! MARIO ZNA I SVE ZABRANJENE INFORMACIJA IZ CELOG SVETA
https://youtu.be/6z2TrJ_hodw
Otkud takvo samopouzdanje? Na kraju krajeva, čak ni tokom karantina, cene pirinča, pšenice, kukuruza nisu rasle, a sva hrana je pojeftinila. Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) koji je povezan sa Pentagonom izvestio je u avgustu 2021. da „danas nema globalne nestašice hrane“.
Nestašica hrane i rastuće cene hrane su kriza koju je stvorio čovek. Usled činjenice da su stotine miliona, milijarde ljudi oterane u karantin, došlo je do prekida lanaca snabdevanja, krize u transportu tereta, manjka kadrova u maloprodajnim lancima, pada agroproma.
Dakle, prekidi u isporuci mesa u SAD u proleće 2020. desili su se jer su vlasti stavile radnike u karantin u pogone za preradu mesa. Navodno se tamo pojavio koronavirus. Poljoprivrednici su bili primorani da kolju stoku i živinu. Police za meso u supermarketima bile su prazne.
Isti razlozi doveli su do nestašice hrane u Velikoj Britaniji. Od proleća 2020. u supermarketima u Velikoj Britaniji nije bilo moguće kupiti više od tri pakovanja jaja, brašna, testenine, pelena, toalet papira.
A sada zapamtite: u svom manifestu za „novu normalnost“, knjizi „COVID-19: Veliko resetovanje“, Klaus Švab kaže da će sve zemlje morati da smanje potrošnju i ekonomski rast. U oktobru 2021. Švab je održao glavnu reč na konferenciji FAO Svetskog dana hrane. On je otvoreno rekao da će smanjenje potrošnje morati da bude iznuđeno, posebno uz pomoć geoprostornih tehnologija koje omogućavaju praćenje „primena desetina miliona farmera u praksi nultog rasta emisija u interesu očuvanja prirode“.
To znači da će farmeri biti primorani da kolju stoku i živinu, prelazeći na uzgoj insekata i soje, kojoj su Švab i njemu slični već dali status „moralnih proizvoda“.
Udruženje najvećih transnacionalnih prehrambenih korporacija World Business Council for Sustainable Development (WBCSD), koje uključuje gigante kao što su Kellogg’s, Nestle, Apple, Google, Microsoft, kao i Svetski ekonomski forum, razvija strategiju „pravde u hrani“. To podrazumeva podelu hrane na „moralnu“ i „amoralnu“ u interesu „postizanja neto nulte emisije ugljenika, načina života u skladu sa prirodom i pravednije budućnosti“.
„Ako želimo da spasimo planetu, budućnost hrane su insekti. Pohovani cvrčci na školskom jelovniku, mleko larve muhe i bolonjez od brašnara za večeru… Ovo su organska jela kojima možemo da se radujemo. Prijatno!“ piše The Guardian. List citira poziv Organizacije UN za hranu i poljoprivredu da se konzumira više „nedovoljno iskorišćenih resursa“ od 900 vrsta jestivih insekata, što, s obzirom na to, „ne može biti stvar izbora“.
To jest, oni žele da nateraju ljude da jedu muve i crve. U međuvremenu, trenirajte na mačkama. Kompanija Mars Petcare je nedavno najavila novu liniju hrane za mačke na bazi insekata koja „pokazuje veliki potencijal kao hrana za akvakulturu i stoku“. Francuska firma Ynsect prikupila je 225 miliona dolara za otvaranje najveće svetske farme insekata u Amijenu, koja će uskoro proizvoditi 100.000 tona proteina godišnje. Britanska kompanija Entocycle dobila je vladinu donaciju od 10 miliona funti za izgradnju farme za uzgoj larvi crnog vojnika. „Insekti nisu samo mnogo efikasnija hrana, već se mogu hraniti i otpadom, a njihov izmet se može koristiti kao đubrivo“, raduje se The Guardian.
Analitičari CSIS-a ne kriju: „Masa urbane sirotinje, koja je ostala bez posla tokom pandemije… najverovatnije će organizovati nerede i proteste zbog rasta cena hrane…“
Svetska kriza sa hranom koju je stvorio čovek uz pretnju planetarne gladi približava cilj „Velikog resetovanja” po Švabu – rušenje nacionalnih vlada, smanjenje svetske populacije, uspostavljanje moći transnacionalnih korporacija.
Antiruske sankcije podstakle su histeriju cena širom spektra roba. Ekonomski rat protiv Rusije uzima maha.
NultaTačka/SrbinInfo/BorbaZaVeru
