Ovako će izgledati svetski poredak nakon rata u Ukrajini

Predsednik Bajden je najavio „novi svetski poredak“ koji će nastati kao rezultat aktuelnog ukrajinskog epa. Izgleda da je naglo nastao dogovor između Moskve i Vašingtona, ali samo po ovoj jedinoj tački. Uostalom, i Moskva govori o „epohalnoj borbi“ za novi svetski poredak. Međutim, Bajden je očigledno neiskren, jer samo sanja o vraćanju starog načina života – sa liderstvom Sjedinjenih Država. Kako će zaista izgledati novi svet?

Svet je na „prelomnoj tački“ koja se ponavlja svake tri do četiri generacije, rekao je američki predsednik Džo Bajden na sastanku lobističke organizacije Business Roundtable u utorak. Prema rečima domaćina Bele kuće, poslednji put je čovečanstvo prošlo takvu tačku bifurkacije 1946. godine – tada su, prema Bajdenu, posle rezultata Drugog svetskog rata „SAD uspostavile liberalni svetski poredak“. Sada Vašington mora da odredi i ishod svetskih procesa, izrazio je nadu predsednik. „Postojaće novi svetski poredak i mi ga moramo voditi, moramo ujediniti ostatak slobodnog sveta“, citira RenTV američkog predsednika.

Međutim, u Moskvi se čak delimično slažu sa domaćinom Bele kuće. Naravno, ne u prognozama o povratku globalne dominacije Sjedinjenih Država, već u činjenici da će se kao rezultat ukrajinskog sukoba razviti novo postrojavanje snaga u svetu. „Ovo je sudbonosni trenutak, ovo je epohalni trenutak u modernoj istoriji, jer odražava „bitku“, u najširem smislu te reči, oko toga kako će izgledati svetski poredak, rekao je Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije prošle nedelje.

Dodajmo da i istočni sused Rusije, sa kojim se naši odnosi ubrzano pogoršavaju, na svoj način očekuje nastup određenog svetskog poretka. Japanski premijer Fumio Kišida zalaže se za reformu Saveta bezbednosti UN. Ovde se ne radi o proširenju sastava Saveta bezbednosti – takvi predlozi su davani ranije, u mirnija vremena. U suštini, Japan poziva na ukidanje Saveta bezbednosti UN, gde Rusija i Kina imaju pravo veta. Po mišljenju tokijskih političara, upravo neutralizacija kineskog i ruskog uticaja treba da postane ključ globalne bezbednosti. Izgleda da izgledi za ostanak na poziciji mlađeg partnera globalnog hegemona, Sjedinjenih Država, ne izazivaju primedbe japanskom lideru.

LJUDI OVO MORAJU DA ČUJU- „Nauka“ je osmislila kako da porobi čovečanstvo- TESTIRANJA SU ZAVRŠENA

Inače, istorijska digresija sadašnjeg predsednika SAD o posleratnom „liberalnom svetskom poretku“ izgleda prilično čudno – uostalom, od kasnih 1940-ih do ranih 1990-ih, geopolitičko poravnanje je bilo bipolarno i određeno je konfrontacijom između liberalni američki i komunistički sovjetski modeli. Sadašnji način života u svetu nije se, prema Bajdenu, oblikovao 1946. godine, već mnogo kasnije – uslovno do 1991. godine, odnosno po rezultatima ne Drugog svetskog rata, već Hladnog rata, zamenik direktora Centar za evropske i međunarodne studije Visoke škole ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta, stručnjak kluba „Valdaj“, objasnio je za list VZGLЯD Dmitrij Suslov.

Kada u sadašnjoj situaciji Bajden govori o „novom svetskom poretku“, ali kojim i dalje dominiraju Sjedinjene Države, on se „možda nada restauraciji starog, ali bez učešća Rusije ili čak na ruševinama našeg otadžbine“, napominje generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov. „Bajden veruje da se takav sistem još uvek može ponovo stvoriti“, dodao je ekspert.

„Amerika teži unipolarnom svetu“, izjavio je ministar Lavrov u intervjuu za RT prošlog petka. „To uopšte neće biti „globalno selo“, to će biti „američko selo“, možda američki salon u kome svi plešu uz melodiju najjačeg.

Nešto kasnije, šef naše diplomatije je ukazao na neke znake promene u globalnom odnosu snaga – uz napomenu da nisu sve velike sile pristale da učestvuju u napadu sankcija na Rusiju. „Postoje igrači koji nikada neće prihvatiti postojanje „globalnog sela” pod vođstvom „šerifa” iz Amerike – to su Kina, Indija, Brazil, Meksiko. Mislim da su to zemlje koje uopšte neće biti ograničene ako im Ujka Sem kaže da nešto urade“, preneo je TASS reči šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova.

O tome da će razvoj situacije u Ukrajini umnogome promeniti odnos između zemalja – i da se neće promeniti na bolje za Amerikance, otvoreno govore prva lica samih Sjedinjenih Država. Ovo uključuje činjenicu da dolar može izgubiti svoj status globalne obračunske jedinice i sredstva plaćanja.

Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel priznao je da bi rat u Ukrajini mogao da ubrza korak Kine da razvije alternative trenutnoj infrastrukturi međunarodnog plaćanja u kojoj dominiraju dolari, izvestio je Blumberg početkom marta. Slične ocene daju i evropski finansijeri. Pošto je Rusiji za kaznu oduzet pristup deviznim rezervama, svi svetski igrači su dobili izuzetno važan signal – ne možete računati na sigurnost svojih rezervi ako su uskladištene u dolarima. Ovo mišljenje je izneo isti Blumbergov investicioni analitičar u Credit Suisse Zoltan Požar.

„Nije slučajno što je Bajden to rekao na sastanku sa predstavnicima poslovne zajednice, koji ne razumeju šta dalje. Ovde se američkim biznismenima objašnjava kako da se ponašaju i šta da rade. U svakom slučaju, jasno je da će se mnogo toga promeniti“, rekao je Dmitrij Drobnicki, američki stručnjak. Ali, dodao je, jasno je da je „era globalizacije i uloge dolara kao jedine svetske valute završena. Stoga će globalni zapadnocentrični svet biti zamenjen lokalnim centrima moći, predviđa Drobnicki.

„Što se tiče Kine, Peking će pokušati da uvuče bar značajan deo pacifičkog regiona u svoju zonu uticaja“, predviđa izvor. Logično je pretpostaviti da Peking koristi ekonomske instrumente za konsolidaciju svog uticaja, od Azijske banke za infrastrukturne investicije (čiji su partneri saveznici SAD kao što su Južna Koreja, Filipini, pa čak i Australija) do raznih projekata „Puta svile“.

Rusija, prema Drobnickom, pokušava da izgradi sopstvenu sferu interesa. „Ukrajinska specijalna operacija je demonstracija da Moskva u svojoj zoni uticaja neće tolerisati pravila koja nije uspostavila Rusija, a još više neprijateljska prema njoj. Još ne znamo kakva će biti konfiguracija ovog regiona“, rekao je Drobnicki. Dodajmo da su raniji eksperti ocenili ulogu Moskve u zaustavljanju jermensko-azerbejdžanskog rata i operaciju ODKB za pacifikaciju Kazahstana kao jednu od manifestacija ruske projave za ulogu vodećeg geopolitičkog igrača u Severnoj Evroaziji.

Prema Drobnickom, najjasnije se može zamisliti budući geopolitički pol saveznika SAD. „Sami Amerikanci su to naveli“, objasnio je ekspert. „Ovo je deo zapadne Evrope, Kanade i Australije. Amerikanci bi veoma voleli da tamo vide Japan i da izgrade neku vrstu odnosa sa Indijom, što, po svemu sudeći, neće uspeti. Južna Koreja je veliki znak pitanja. Ali značajan deo Evrope tu nije uključen“, primetio je ekspert i dodao da još nije jasno šta će biti sa ostacima Evrope, Indije, Latinske Amerike i najbogatijih zemalja Bliskog istoka.

Drobnicki je podsetio na radove američkog politikologa Iana Bremera, koji je napisao da velike organizacije poput G20 i G7 više ne igraju nikakvu ulogu, a umesto njih će postojati „velika nula“ – neki drugi oblici društvenog organizovanja. U jednom od verovatnih scenarija, SAD i Kina prekidaju odnose, nakon čega počinje „svet regiona“. „Sada smo svedoci pojave klasičnog sveta u regionu prema Bremeru. Pojaviće se velike regionalne aglomeracije koje će imati svoju valutu, interna pravila trgovanja“, siguran je sagovornik.

Istovremeno, sasvim je očigledno koje će oblasti sveta biti zone konfrontacije, kažu stručnjaci. Prvo, rusko rukovodstvo je krajem 2021 – početkom 2022. godine jasno naznačilo da neće tolerisati prisustvo Sjedinjenih Država i njihovih satelita na postsovjetskom prostoru, uključujući i njegov evropski deo. Drugo, i SAD i Kina podjednako traže dominaciju u azijsko-pacifičkom regionu.

„Ukrajinski sukob će postati katalizator mnogih globalnih trendova. S jedne strane, formiranje multipolarnog sveta, s druge strane, borba Sjedinjenih Država za očuvanje ostataka nekadašnje hegemonije. Ova dva trenda se sada sudaraju. Oni su ušli u otvoreni sukob ne samo u Ukrajini, iako su ukrajinske stepe postale glavno poprište sukoba. Moguće je da će se uskoro otvoriti novi frontovi ovog okršaja, na primer, u jugoistočnoj Aziji oko ostrva Tajvan. To će biti rezultat američko-kineskih kontradikcija“, predviđa Dmitrij Suslov.

Konture budućeg sveta još nisu jasne, ali ono što se sa sigurnošću može reći jeste kolaps unipolarnog svetskog poretka koji SAD pokušavaju da izgrade od kasnih osamdesetih godina prošlog veka, kažu stručnjaci. U tom smislu, aktuelna dešavanja u Ukrajini nisu toliko „prelomna tačka“ koliko najživopisnija manifestacija dalekosežnih procesa.

„Ovo što se sada dešava u Ukrajini je rezultat sistemskih protivrečnosti koje su rasle u poslednjih 30 godina, rezultat kategoričkog odbijanja Sjedinjenih Država da integrišu Rusiju u evropski bezbednosni sistem, svojevrsnog indirektnog efekta širenja NATO-a. “, rekao je Suslov.

Zapad je stvorio „NATO-centričan” sistem bezbednosti u Evropi, istovremeno potiskujući Rusiju iz nje i uvlačeći Ukrajinu u nju, dodao je ekspert. „Ovo se dogodilo uprkos upozorenjima da je to egzistencijalna pretnja za Rusiju. Da je problem samo u Ukrajini, specijalne operacije ne bi bilo. Ali mi se ne bavimo lokalnim, unutarukrajinskim procesima, već panevropskim i globalnim. Sukob je ušao u otvorenu fazu“, objasnio je Suslov.

Istovremeno, naglasio je Kortunov, očigledno je da se nagriza hijerarhija koja je postojala u svetu. „Čak ni tradicionalni američki saveznici, na primer, iz zemalja Persijskog zaliva, više nisu toliko disciplinovani u vezi sa zahtevima Vašingtona. Što je još važnije, promene u globalnom finansijskom sistemu, dedolarizacija, sada će se ubrzati. Ukrajinska kriza će ubrzati udaljavanje od onoga što se može smatrati ostacima unipolarnog sveta. I malo je verovatno da će Bajden ili bilo koji drugi američki lider to moći da zaustavi“, rezimirao je Kortunov.

NultaTačka/BorbaZaVeru