Evo šta će se desiti ako Rusija zavrne slavine za gas Evropi

Rusija je dala „neprijateljskim“ zemljama rok do 31. marta da počnu da plaćaju uvoz prirodnog gasa u rubljama. Novo pravilo o promeni valute će uticati na zemlje koje su uvele ekonomske sankcije Rusiji i zamrznule njene devizne rezerve. Ovo se posebno odnosi na neke zemlje EU koje se u velikoj meri oslanjaju na ruske isporuke energenata.

1. Šta će biti posle 31. marta?

Rusija kaže da Evropa neće dobiti besplatan gas ako zemlje odbiju da plate u rubljama. „Nećemo isporučivati gas besplatno, to je jasno“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u utorak. Na pitanje da li će gas biti isključen neplatišama, Peskov je odgovorio: „Nema plaćanja, nema gasa“. On je, međutim, dodao da Rusija tek treba da donese konačnu odluku o tome kako da odgovori ako evropske zemlje odbiju da plaćaju u ruskoj valuti.

2. Koliko Evropa zavisi od ruskog gasa?

Evropa u velikoj meri zavisi od ruskog gasa za grejanje i proizvodnju električne energije. Ruski gas čini oko 40% ukupne evropske potrošnje. Uvoz EU gasa iz Rusije ove godine iznosio je između 200 miliona evra i 800 miliona evra dnevno.

3. Šta se dešava u Evropi bez ruskog gasa?

Evropska komisija je saopštila da planira da smanji zavisnost EU od ruskog gasa za dve trećine ove godine i da prekine oslanjanje na ruske isporuke „znatno pre 2030. godine“. Međutim, ekonomisti kažu da nije lako zameniti 1.550 teravat-sati ruskog gasa isporučenog u EU 2021. Evropa ne može brzo da nadoknadi nedostatak snabdevanja; moraće da obuzda tražnju. U međuvremenu, povećani uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) na već skučenom globalnom LNG tržištu bi izvršio ogroman pritisak na cene. Ovo bi bio veliki udarac za evropsku ekonomiju, koja već pati od visokih cena energije. Produženi prekid isporuke ruskog gasa koštao bi EU i čak bi mogao dovesti do toga da neke zemlje koje su izloženije fluktuacijama ruskog gasa, poput Italije i Nemačke, moraju da preduzmu hitne mere. Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je da bi zabrana uvoza ruskih energenata izazvala ekonomsku recesiju širom Evrope.

4. Koje su šire implikacije?

Postoji rizik od globalne energetske krize. Rusija je najveći izvoznik prirodnog gasa na svetu i drugi po veličini izvoznik sirove nafte iza Saudijske Arabije, prema Međunarodnoj agenciji za energetiku. Zamena ruskog gasa neće biti laka. Evropa će morati da kupuje gas na otvorenom tržištu, što znači da će morati da plati više ako kupuje od zemalja poput Katara ili SAD. To takođe znači da gas koji kupuju neće ići negde drugde. Rezultat će biti više cene gasa svuda jer zemlje daju ponude za ograničene isporuke.

5. Da li će to uticati na cene nafte?

Rusija isporučuje Evropskoj uniji oko četiri miliona barela nafte dnevno. Za razliku od gasa, čije je snabdevanje u većoj meri još uvek regulisano dugoročnim ugovorima, cena nafte je promenljiva i određena je ponudom i tražnjom. Ako Evropa ipak odluči da napusti rusku naftu, onda bi cene sirove nafte mogle skočiti na 200 dolara po barelu, ili čak i više, upozoravaju analitičari.

6. Hoće li Rusija prodavati drugu robu u rubljama?

Predsednik Vladimir Putin je tokom objavljivanja plana plaćanja nagovestio da bi prirodni gas mogao biti prva ruska roba koja će se prodavati u rubljama. Ako Zapad uvede dalje sankcije, to povećava mogućnost da bi druge ruske izvozne robe mogle biti procenjene u rubljama, uključujući naftu, metale i žito.

7. Ko će prvi popustiti kada se približi rok plaćanja?

Do sada su EU i zemlje G7 odbile zahtev Rusije da svoje plaćanje gasa prebace na rublje. Rusija je rekla da neće obezbediti besplatne isporuke gasa, sugerišući da je spremna da zatvori slavine. Ako se to dogodi, Moskva bi izgubila između 200 i 800 miliona evra svakog dana embarga. Međutim, Rusija bi mogla da preusmeri deo gasa u Aziju. Evropa bi se verovatno suočila sa ekonomskom krizom kakva nije viđena od Drugog svetskog rata, jer bi rastuće cene energije dovele ekonomije regiona u recesiju. Dakle, ko će prvi popustiti? Stavite svoje opklade.

Nulta Tačka/RT