Bivši šef francuske obaveštajne službe: Sva multikulturalna društva su osuđena na propast
Bivši šef francuske obaveštajne službe Pjer Brošan upozorava da bi, ukoliko Evropa i Francuska radikalno ne promene svoju politiku o masovnoj imigraciji, mogao izbiti građanski rat, tvrdeći da su „sva multikulturalna društva osuđena na propast“.
Brošan, koji je bio direktor francuskog DGSE-a od 2002. do 2008., dao je komentare tokom intervjua za francuski list Le Figaro.
„Sva „multikulturalna“ društva su osuđena na manje-više duboke rascepe“, upozorio je Brošan i dodao: „U takvoj situaciji se dešava da su manjine nasilni pobednici, a većina mirni gubitnici“.
Negativan uticaj masovne imigracije na Francusku se više ne može odbaciti zato što je „sve teže sprečiti Francuze da vide ono što vide“, a takođe i zato što se „istaknuta ličnost iznenada pojavila u svetu politike koja ih je ohrabrila da im otvori oči“, rekao je Brošan.
Bivši šef obaveštajne službe predviđa da bi građanski rat mogao da usledi ako Emanuel Makron pobedi na predsedničkim izborima i ne uspe da u velikoj meri promeni svoj pristup imigraciji.
„Ova postepena promena francuskog stanovništva, nije jedini izazov sa kojim se suočavamo, a jedini je koji direktno ugrožava građanski mir na našoj teritoriji“, rekao je Brošan, upozoravajući da su muslimanski migranti i drugi izvan Evrope razvili „duh postkolonijalne osvete“.
On je takođe upozorio da znatno veći natalitet migrantske populacije i činjenica da su mlađe generacije rođene od imigranata „još manje integrisane u francusko društvo od svojih roditelja“, ugrožavaju strukturu francuskog društva.
Brošan kaže da je jedino rešenje ono koje je predložio francuski predsednički kandidat Erik Zemur, odnosno „remigracija“, koja podstiče ili na drugi način nalaže da se milioni migranata vrate u svoje matične zemlje.
Upitan da li je prekasno, Brošan je odgovorio: „U svakom slučaju, veoma je kasno. Suočimo se sa tim: više nemamo posla sa disperzovanim pojedincima, odnosno sa tolikim brojem „posebnih slučajeva“, koji su u potrazi za boljom budućnošću, već sa dijasporama.
„Dijaspora je entitet, formiran od imigranata i njihovih potomaka — uključujući, što je najvažnije, francuske državljane — koji su grupisani zajedno i čiji broj dostiže kritičnu masu dovoljnu za društveni pritisak da podstakne održavanje verovanja i načina života zemalja iz kojih potiču, sa kojima su odnosi i dalje napeti“, objasnio je Brošan. „Tako se spontano formiraju manje-više zatvorene strane enklave koje okreću leđa zemlji domaćinu i njenim običajima”.
Brošanov zaključak je otrežnjujući i tmuran.
„Sva moja nagomilana iskustva teraju me da predvidim mračnu, pa čak i veoma mračnu budućnost za našu decu i unuke. U najboljem slučaju, idu ka nesumnjivom kolapsu njihovog kvaliteta života (implozija); u najgorem slučaju, vodimo ih u strašne sukobe (eksplozija). Najverovatnije će doći do kombinacije ova dva usred rastuće konfuzije”.
Kako prenosi RemixNews, Brošan je to rekao usred još jednog talasa nereda migranata koji pogađaju gradska područja Francuske.
„Od prošle nedelje, gradovi Sevran i Aulnay-sous-Bois u predgrađima Pariza bili su poprište pravog urbanog gerilskog rata, a slične scene su viđene u Villeurbanne-u i Venssieux-u, u predgrađu Liona. Svaki put to su incidenti između policajaca koji pokušavaju da sprovedu zakon i nasilnih višestrukih kriminalaca koji su bili početni uzrok nereda, pucnjave i višestrukih požara, sa postavljenim zasedama protiv policijskih odreda pozvanih kao pojačanje”.
Nedavna anketa koju je prošle godine objavio Haris otkrila je da je većina Francuza zabrinuta zbog toga što „evropskom, belom i hrišćanskom stanovništvu preti nestanak“ kao rezultat „imigracije muslimana“.
Uprkos tome, očekuje se da će Emanuel Makron biti uspešan u obezbeđivanju drugog predsedničkog mandata kasnije ovog meseca.