Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg očekuje da će šefovi Ministarstava spoljnih poslova zemalja članica Alijanse na predstojećem sastanku 6-7. aprila razmotriti povećanje sankcionog pritiska na Rusku Federaciju, ali smatra da niko neće podržati slanje vojnih snaga NATO-a u Ukrajinu.
– Očekujem da će ministri razmotriti pojačanje mera prema Rusiji, ali ne očekujem da će iko podržati slanje vojnih snaga NATO-a u Ukrajinu – izjavio je on na konferenciji za medije uoči zasedanja šefova Ministarstava spoljnih poslova Alijanse u Briselu.
On je još prokomentarisao da će na predstojećoj sednici biti razgovora i o dodatnoj pomoći Ukrajini, kao i da će se učesnicima sastanka obratiti ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.
– NATO već pruža podršku Ukrajini. Ministri će razmotriti dodatnu pomoć. Saveznici su spremni da pruže još veću pomoć, uključujući protivtenkovsko naoružanje, PVO sisteme i drugu opremu – naglasio je on.
Prema njegovim rečima, NATO će proširiti i humanitarnu i finansijsku podršku.
Kijev sam određuje mirovne uslove sa Rusijom
Stoltenberg je još dodao da Alijansa podržava Ukrajinu, ali da uslove mira sa Rusijom Kijev sam određuje.
– NATO je pružao i sada pruža podršku Ukrajini. Nastaviće da je podržava, jer je ono što vidimo apsolutno neprihvatljivo. Uostalom – na vladi Ukrajine i predsedniku Vladimiru Zelenskom i ukrajinskom narodu je odluka kakve mirovne uslove će prihvatiti – saopštio je on.
Generalni sekretar NATO-a potvrdio je da je neophodno nastaviti održavanje odnosa sa Rusijom, uključujući pitanje smanjenja rizika, transparentnosti, kontrole naoružanja.
Istovremeno, on smatra da „smisleni dijalog sa Alijansom više nije u interesu Rusije“.
Ministri spoljnih poslova iz 30 zemalja članica NATO-a sastaće se drugi put od početka specijalne operacije Rusije u Ukrajini 24. februara.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
