Evo zašto je nemoguće odbraniti Kinu! OVO JE PET ZLOČINA koje i danas sprovodi KINA nad svojim građanima!
Kampovi za prevaspitavanje, progon etničkih i verskih manjina, cenzura i nadzor nad građanima su neki od nepočinstava koje sprovodi kineska vlada.
Ovih dana smo mogli videti scene iz zatvorenog Šangaja gde zatvaraju građane, izgladnjuju, odvajaju porodice i roditelje od dece, ubijaju kućne ljubimce vlasnika koji su u izolaciji… Neki nisu mogli da izdrže takvo stanje pa su izvršili samoubistvo skokom sa zgrade.
Politika administracije Donalda Trampa o razdvajanju imigrantskih porodica izazvala je gnev u Sjedinjenim Državama i bila je oštro kritikovana od strane međunarodnih medija. U provinciji Sinđang, hiljade maloletnika iz ujgurske i kazahstanske etničke manjine se nevoljno odvajaju od svojih porodica i šalju u sirotišta i internate, gde ih uče da napuste svoj maternji jezik i muslimansku veru i zamene ih za mandarinski kineski i Komunističku partiju.
Izveštaj Asošiejted presa objavljen prošle nedelje otkrio je da kineska vlada gradi hiljade škola koje naziva „dvojezičnim školama“, u kojima deca manjina uče da govore mandarinski i bivaju kažnjena ako pričaju na svom maternjem jeziku. Neki od njih su internati koji su, prema Ujgurima, obavezni za decu od 5 godina. Kina poriče postojanje kampova za prevaspitanje i tvrdi da su ova sirotišta posvećena pomoći deci u nevolji, ali Ujguri strahuju da ih vlada koristi da bi izbrisala etnički identitet manjine u zemlji.
Prema izveštaju, kineska vlada je ove godine izdvojila 30 miliona dolara za izgradnju i proširenje sirotišta.
„Trampova administracija je bila primorana da okonča svoje razdvajanje porodica migranata zbog tužbi i intenzivnog publiciteta. Ali u Sinđijangu ne postoji publicitet, a režim je dao sve od sebe da uguši izveštavanje o represiji“, navodi Vašington post.
Sirotišta i kampovi za prevaspitanje manjina su među ostalim zločinima koje sprovodi kineska vlada, poput cenzure i projekta nadzora nad njenim građanima. Sa zemljom koja prolazi kroz ogromnu komercijalnu ekspanziju, lider Si Đinping želi da konsoliduje poziciju zemlje u centru novog ekonomskog svetskog poretka koji obuhvata više od polovine sveta. Odabrali smo pet tekstova koji to objašnjavaju.
Progon hrišćana
Vlada Kine je pojačala represiju protiv hrišćanskih kongregacija u svom glavnom gradu Pekingu, kao i u drugim provincijama u zemlji. Ove akcije se sastoje od uništavanja krstova, spaljivanja Biblije i zatvaranja crkava. Hrišćani su takođe primorani da potpisuju dokumente kojima se odriču vere. Cilj je da se obezbedi lojalnost kineskog naroda Komunističkoj partiji, koja je ateistička, čime se eliminišu sve prepreke njenoj moći nad životima ljudi. Prema zakonima zemlje, verske proslave se mogu održavati samo u zajednicama koje su registrovane kod vlasti. Hiljade vernika, međutim, posećuju „tajne“ crkve ili domaće kultove.
UMIREMO OD GLADI!!!- Stanovnici Šangaja na korak od tragedije (VIDEO)
Kampovi prevaspitavanja
Ogroman broj ujgurskog stanovništva u Sinđangu, na zapadu zemlje – kao i Kazahstanci, Kirgizi i druge manjine – biva pritvoren i podvrgnut onome što država naziva „transformacijom kroz obrazovanje“. Hiljade njih bilo je zaključano u logorima okruženim bodljikavom žicom, ojačanim vratima i nadziranim prostorijama, u kojima se drže nedeljama ili mesecima, u onome što kritičari opisuju kao oblik ispiranja mozga, obično bez krivičnih prijava. Iako ograničen na region Sinđang, ovo je najrasprostranjeniji program interniranja u zemlji od Maoovih dana (1949-1979).
Nadgledani građani
Sa hiljadama kamera i milijardama kodnih linija, Kina gradi autoritarnu budućnost visoke tehnologije. Peking je usvojio tehnologije kao što su prepoznavanje lica i veštačka inteligencija da bi identifikovao i pratio 1,4 milijarde ljudi. Vlada se nada da će uspostaviti široko rasprostranjen i nacionalni sistem nadzora bez presedana, uz ključnu pomoć svoje napredne tehnološke industrije.
U nekim gradovima ovi planovi su već postali stvarnost: kamere skeniraju železničke stanice u potrazi za najtraženijim u zemlji, ekrani veliki poput bilborda prikazuju lica bezobzirnih pešaka i spiskove sa imenima ljudi koji ne mogu da izmire svoje dugove. Ovi napori dopunjuju druge sisteme za praćenje komunikacija i korišćenja interneta, prijavljivanja u hotele, putovanja vozom, avionom, pa čak i automobilima, na nekim mestima.
Internet cenzura
Kina je godinama vršila digitalnu kontrolu sa sistemom filtriranja poznatim kao Veliki zaštitni zid, koji omogućava vlastima da ograniče ono što ljudi mogu da vide na mreži. Kako Si Đinping jača svoju moć – kineski parlament je stavio tačku na ograničenje broja uzastopnih predsedničkih mandata – i intenzivira ulogu svoje zemlje u međunarodnoj areni, Kina se oseća ugodnije usvajanjem strogo kontrolisanog interneta. Najšire korišćene društvene mreže širom sveta su tamo zabranjene: Kina je prošle decenije blokirala Gugl, Fejsbuk, Tviter i Instagram, kao i hiljade drugih stranih sajtova. Nekoliko sajtova i platformi se pojavilo u zemlji, nudeći iste funkcije, ali pod strogim smernicama kineske vlade.
Peking je već bio zadovoljan blokiranjem sadržaja stranih internet kompanija i nadzorom nad internim alternativama koje su se pojavile da popune tu prazninu, ali sada vrši pritisak na pojedince i traži od kompanija da sarađuju u njegovim naporima za onlajn cenzuru. I čini se da će čak i najveća svetska tehnološka kompanija učestvovati u tome. Sa planom pod nazivom Dragonfly, Google testira cenzurisanu verziju svog pretraživača namenjenog kineskom tržištu. Iako je još uvek daleko od objavljivanja veb stranice za pretragu interneta u Kini, najviši rukovodioci kompanije tvrde da je vreme da kompanija ponovo uđe na to tržište. 2010. godine Gugl je napustio Kinu upravo zbog cenzure koju je nametnula vlada.
Novi kolonijalizam?
Izvan svojih granica, Kina gradi imperiju 21. veka u kojoj trgovina i zajmovi utiru put tome. U ovom novom talasu, zemlje – obično siromašne – iskorištavaju obećanje projekata koje finansira Kina za poboljšanje svoje infrastrukture. Ali kako neki posustaju i cena kineskog finansiranja raste, primaoci ove navodne pomoći počinju da dovode u pitanje cenu koju plaćaju na duge staze. U Maleziji, jednom od najvećih primalaca kineskih investicija u jugoistočnoj Aziji, premijer Mahathir Mohamad se povlači. Izražavajući zabrinutost zbog uslova kredita i korišćenja kineskih radnika, koji ograničavaju beneficije lokalne privrede, stavio je milijarde dolara u železničke projekte i kanale na standby. Novi lider zemlje uporedio je kineske kredite sa novom verzijom kolonijalizma, „jer siromašne zemlje nisu u stanju da se takmiče sa bogatim zemljama“.
Izgleda da sve velike sile imaju novu verziju kolonijalizma koja dolazi kroz strane investicije, a ljudima je dozvoljeno da ispolje javno samo jedan narativ. Ako to ne urade sledi cenzura, skidanje sa platformi jer se ne “poštuju pravila zajednice”. Situaciju u Kini smo mogli da vidimo kroz razne mejnstrim medije, ali zapad nam se predstavlja kao slobodarski, a radi to isto.
