Prehrambeni totalitarizam! Evo zašto EVROPU pripremaju za pobudnu GLADNIH!

Piše: Vadim Vihrov

Radikalna antiutopija, ili senka Švaba

Ako glad počne da se približava planeti, može se zamisliti situacija u kojoj će „država izgubiti suverenu kontrolu nad viškom hrane koji se proizvodi na njenoj teritoriji; njegovo povlačenje i distribucija siromašnim zemljama vršiće se prema odlukama međunarodnih struktura.

Autori se slažu da su opisali „radikalnu utopiju“, ali postavljaju pitanje: „Šta je potrebno učiniti da prehrambeni totalitarizam ne postane stvarnost za čovečanstvo u bliskoj budućnosti?“

Video sa polupraznim policama supermarketa u Nemačkoj, koji je snimio nemački bloger, odmah je skupio desetine hiljada pregleda. Niko nije mogao da zamisli da će uvođenjem zapadnih sankcija, zamišljenih kao „sakaćenje“ (crippling) ruske privrede, doći do trenutnog nestanka sa polica u zemljama EU i u Britaniji osnovnih dobara, uz nagli porast cena.

Bivši poljski premijer i bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk u dramatičnom tonu je upozorio sunarodnike da će, ako setvena kampanja u Ukrajini ne uspe, a Rusija odbije da snabdeva žitom neprijateljske države, cena „vekne hleba“ od pola kilograma porasti četiri puta, tj. dostići će 2,4 evra. Postoje prognoze da će u susednoj Nemačkoj slična vekna prodavati za 10 evra.

„Zbog svih navedenih problema i njihovog kritičnog značaja za Evropu, vrlo je verovatno da će evropski političari i vlade morati da u bliskoj budućnosti „redefinišu principe“, sugeriše iranski list „Farda“.

Predviđanje je sporno. Zapad je imao za cilj da igra „na duge staze“, nadajući se da će do kraja godine „rastrgati” rusku ekonomiju. Ovaj zadatak je očigledno nemoguć, uprkos činjenici da se Rusija suočava ne samo sa ratnom mašinom NATO-a, spremnom za ekspanziju, već i sa kolektivnim Zapadom predvođenim dvema anglosaksonskim silama.

Kriza sa bogatom istoriografijom

Krajem marta, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) objavila je 8. aprila (2022) indeks cena žitarica, koji je porastao za 17,1% u odnosu na februar. Značajan rast je posledica skoka cena pšenice i svih ostalih žitarica. Prema ekspertima FAO, Ukrajina i Rusija su davale oko 30% i 20% svetskog izvoza pšenice i kukuruza u poslednje tri godine. Sada su skočile cene kukuruza (odmah za 19,1%) na mesečnom nivou, zatim cene ječma i sirka.

Berzansko kotiranje, kao i obično, reaguje ne samo i ne toliko na stvarno stanje ravnoteže ponude i potražnje, već na očekivanja. Dodatni podsticaj za povećanje cena bila je razočaravajuća prošlogodišnja žetva u SAD (najmanje zalihe žitarica u poslednjih 14 godina).

U viševektorskom informaciono-psihološkom ratu protiv Rusije istaknuto mesto zauzele su optužbe da borbe u Ukrajini predstavljaju pretnju globalnoj gladi. I sledstveno tome, obećavaju smrt građana najsiromašnijih država i nekontrolisanu eksploziju migracija, kada će očajnici ponovo – kao posle američke agresije na Irak – preplaviti zemlje „zlatne milijarde“.

Govoreći tokom panel diskusije „Svet na ivici gladi: kako prevazići trenutnu krizu sa hranom?“ Oleg Kobjakov, direktor moskovskog ogranka Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), u diskusionom klubu „Valdaj“, istakao je da sukob između Rusije i Ukrajine „nije jedini faktor, on je pokretač za celi niz rizika, koji u sebe uključuje i sankcije, koji su usporili lance snabdevanja i ranije pojavljene krize“.

Poslednji faktor koji se pominje odnosi se na „zaključavanja“ zbog kovida koje su poremetile lance snabdevanja i povećale broj gladnih ljudi u svetu sa 690 miliona na 820 miliona. „Lideri klastera hrane UN – izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli, generalni direktor FAO Ku Dongju i predsednik Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj Gilbert Unbo – već dugo upozoravaju na pogoršanje globalne prehrambene krize“, naglasio je šef kancelarija FAO u Moskvi.

Istovremeno, snabdevanje poljoprivrednim sirovinama i životnim namirnicama iz Rusije i Ukrajine pomoglo je da se pokrije značajan deo njihovih potreba u više od 50 zemalja. Pitanje je da li će ove trgovinske veze ostati nepromenjene u novim uslovima?

Igra na izbacivanje

Na kraju 2021. godine izvoz proizvoda ruske agroindustrijskog kompleksa (AIK) iznosio je 36,8 milijardi dolara. Glavni kupci poljoprivrednih proizvoda iz Ruske Federacije su zemlje EU, Kina, Južna Koreja i Kazahstan. Turska i Egipat ostaju najveći potrošači žitarica iz Rusije, dok su Turska i Kina najveći potrošači ulja i masti. Rusija isporučuje ribu i morske plodove u Južnu Koreju i Evropu.

Dalji rast izvoznog potencijala agroindustrijskog kompleksa više ne zavisi striktno od komercijalne, već od političke situacije. „Protiv Rusije je pokrenut pravi ekonomski rat“, rekao je premijer Mihail Mišustin. Ranije je predsednik Vladimir Putin ukazao na pokušaje Zapada da okrivi Rusiju za sopstveno loše upravljanje. „Greške u ekonomskoj, energetskoj i prehrambenoj politici razvijenih zemalja dovele su do naglog rasta cena hrane širom sveta pre dve godine. A situacija se poslednjih nedelja samo pogoršava“, naglasio je predsednik.

Šta se pod ovim misli? Zapad uvodi diskriminatorske mere, blokira pristup tržištima. Uvodi sankcije ruskim i beloruskim preduzećima koja proizvode mineralna đubriva, iako je njihova sopstvena proizvodnja smanjena zbog bankrota kompanija koje ne mogu da izdrže visoke cene sirovine – prirodnog gasa, koji je poskupeo u Evropi zbog kratkovidih regulatornih mera. i oslanjanje na „nevidljivu ruku“ tržišta.

„Ove godine, u uslovima globalne nestašice hrane, moraćemo da budemo oprezniji u izvozu hrane, odnosno da pažljivo pratimo parametre takvog izvoza u zemlje koje su očigledno neprijateljski nastrojene prema nama“, rekao je Putin.

„Prehrambeni totalitarizam“

Problem sa glađu, neuhranjenošću, nedostatkom esencijalnih vitamina i mikronutrijenata u svakomslučaju će postati tema dana. Ovo se može olakšati primenom odluka Konferencije UN o klimatskim promenama 2021. u Glazgovu.

Inicijativa za smanjenje emisije metana u atmosferu podrazumeva smanjenje sektora stočarstva, koji je dobrim delom izvor ovog gasa sa efektom staklene bašte. Bilo je projekata da se uvede poseban porez (akciza) na potrošnju kravljeg mesa i mleka, po analogiji sa akcizama na duvan i alkohol. Slična odluka se tiče i prestanka seče šuma. I autori ovih inicijativa i oni delegati u Glazgovu koji su glasali za njih nisu se potrudili da procene njihove posledice po zemlje sveta u razvoju.

U nedavnom izveštaju kluba „Valdaj“ pod nazivom „Klimatske promene i bezbednost hrane: očekuje li nas prehrambeni totalitarizam“, razumno je reći da „u svetu u razvoju, pored komercijalne seče, šume se aktivno seku za gorivo za potrebe stanovništva i za proširenje poljoprivredne proizvodnje – za oranice ili pašnjake“. A odbacivanje stočnih proizvoda će pogoršati situaciju sa hranom.

U ovom slučaju, prema autorima studije, prvo je lako „predvideti sukob interesa između bogatih i siromašnih zemalja“, a drugo, kao rezultat toga, „borbu protiv klimatskih promena i borbu za globalnu prehranbenu bezbednost mogu doći u sukob“.

Nije isključen scenario, kaže se u izveštaju, da „sa globalnom strategijom za smanjenje antropogenih emisija, može biti primamljivo da se postavi prepreka za ulazak u srednju klasu prema zapadnim standardima potrošnje pred većinu stanovnika sveta u razvoju“.

Ovo upozorenje je dopunjava se alarmantnom prognozom. Ako glad počne da se približava planeti, može se zamisliti situacija u kojoj će „država izgubiti suverenu kontrolu nad viškom hrane koji se proizvodi na njenoj teritoriji; njegovo povlačenje i distribucija siromašnim zemljama vršiće se prema odlukama međunarodnih struktura. Autori se slažu da su opisali „radikalnu utopiju“, ali postavljaju pitanje: „Šta je potrebno učiniti da prehrambeni totalitarizam ne postane stvarnost za čovečanstvo u bliskoj budućnosti?“

Švabova senka iza leđa Evropske komisije?

Britanski list „The Economist“ izračunao je da dve trećine svetske populacije živi u neutralnim i Rusiji prijateljskim državama, a u ovu kategoriju spadaju ekonomske sile poput Kine, Indije i Brazila. Očigledno, polazeći od ovakvog rasporeda snaga, nemački ekonomista Andreas Bek je smatrao da je posle uvođenja antiruskih sankcija došlo do … izolacije Zapada.

Gotovo nadrealne slike nestašice hrane u dobro uhranjenoj Evropi izazivaju ne samo zbunjenost, već i sumnju. Da rezimiramo: namerno odbijanje Evropske komisije da kupi ruska mineralna đubriva (SAD su ih, vredi napomenuti, izuzele od svojih sankcija), blokiranje drumskog teretnog saobraćaja i zatvaranje luka za rusku robu i narušavanje uspostavljenih trgovinskih veza dao je određeni, svakako, negativan rezultat.

Sve ovo izgleda kao deo programiranog prelaska na način života koji je opisan u programu „Velikog resetovanja” Klausa Švaba.

NultaTačka/BorbaZaIstinu