Nestašica hrane za šest meseci – Globalisti nam govore šta nas tek čeka

Sredinom 2007. godine Banka za međunarodna poravnanja (Centralna banka centralnih banaka) objavila je saopštenje u kojem predviđa predstojeću „veliku depresiju“ uzrokovanu implozijom kreditnog tržišta.

Iste godine Međunarodni monetarni fond je takođe objavio upozorenja o „problemima“ koji bi doveli do širih ekonomskih sukoba. Počeo sam da pišem alternativnu ekonomsku analizu samo godinu dana ranije, 2006. i odmah sam pomislio da je čudno što su ove ogromne globalističke institucije sa dalekosežnim uticajem na finansijski svet odjednom počele da liče na nas u pokretu za slobodu.

To je bilo pre 16 godina, tako da se mnogi ljudi koji ovo čitaju možda ni ne sećaju, ali 2007. alternativni mediji su već neko vreme upozoravali na predstojeći deflatorni krah na američkim tržištima i tržištu nekretnina. I, što nije iznenađujuće, mejnstrim mediji su uvek bili tu da negiraju sve naše zabrinutosti kao „pozivanje na propast“ i „teoriju zavere“. Manje od godinu dana kasnije, prve kompanije počele su da objavljuju da su na ivici bankrota i da je sve propalo.

Odgovor medija? Izneli su dve veoma bizarne tvrdnje istovremeno: „Niko nije mogao da predvidi da to dolazi“ i „Videli smo da ovo dolazi milju daleko“. Mejnstrim novinari su se borili da se pozicioniraju kao proricatelji dana kao da su sve vreme govorili da je nesreća neizbežna, a ipak, postojala je samo šačica ljudi koji su to zaista tako nazvali i niko od njih nije bio u MSM-u. Takođe je ignorisana činjenica da su BIS i MMF objavili svoja „predviđanja“ mnogo pre kraha; mediji su se pravili kao da ne postoje.

U alternativnim medijima VEOMA pažljivo pratimo izjave i otvorena priznanja globalista jer se oni ne bave analizom pretnji; nego se bave sintezom pretnji. Odnosno, ako nešto krene naopako u ekonomskom svetu, centralni bankari i novčana elita sa težnjama za jedinstvenim centralizovanim ekonomskim autoritetom za svet UVEK će imati udela u toj katastrofi.

Iz nekog razloga vole da nam kažu šta će da urade pre nego što to urade.

Ideja da globalisti veštački stvaraju događaje ekonomskog kolapsa biće naravno kritikovana kao „teorija zavere“, ali to je ČINJENICA. Za više informacija o stvarnosti namerne finansijske sabotaže i ideologije „poretka iz haosa“ globalista, pročitajte moje članke „Fed One Meeting Away From Creating A Doomsday Sinkhole“ i „Šta je veliko resetovanje i šta globalisti zapravo žele?”

Agenda Velikog resetovanja koju je predložio šef WEF-a Klaus Švab samo je jedan primer mnogih diskusija koje globalisti “kriju” o njihovim planovima da iskoriste ekonomski i društveni pad kao „priliku“ za brzo uspostavljanje novog jedinstvenog svetskog sistema zasnovanog na socijalizmu i tehnokratiji.

Primarni problem sa uviđanjem šta globalisti planiraju nije u otkrivanju tajnih planova – oni imaju tendenciju da otvoreno razgovaraju o svojim planovima ako znate gde da tražite. Ne, problem je u tome da se odvoje činjenice od dezinformacija, laži od istine. Ovo zahteva usklađivanje globalističkih belih knjiga i izjava sa činjenicama i dokazima u stvarnom svetu. Pogledajmo detaljno problem nedostatka hrane…

Nedostaci hrane za šest meseci

Pre nedelju dana došlo je do bujice saopštenja za štampu globalnih institucija u kojima svi pominju isti problem: nestašica hrane u narednih 3 do 6 meseci. Ove izjave se veoma slažu sa mojim sopstvenim procenama, pošto sam redovno upozoravao na predstojeće opasnosti od inflacije koja će dovesti do racionalizacije hrane i prekida lanca snabdevanja.

MMF, BIS, Svetska banka, UN, Rokfelerova fondacija, Svetski ekonomski forum, Bank of America, pa čak i sam Bajden, svi predviđaju veliku krizu hrane u bliskoj budućnosti, i nije slučajno da politika upravo te institucije i postupci marionetskih političara koji sa njima rade izazivaju krizu koju sada predviđaju. To znači da je lako predvideti katastrofu kada ste je stvorili.

Tvrdi se da je ruska intervencija u Ukrajini primarni uzrok, ali to odvraća pažnju od pravog pitanja. Da, sankcije Rusiji će na kraju dovesti do manje ponude hrane, ali globalisti i mediji namerno ignorišu veću pretnju, a to je devalvacija valute i inflacija cena koju stvaraju centralne banke koje ispumpaju desetine triliona dolara u stimulativnim paketima za podršku „prevelikim da bi propali“ korporativnim partnerima.

Samo u 2020., Fed je stvorio preko 6 biliona dolara iz ničega i ubacio ih je u ekonomiju kroz programe socijalne zaštite. Dodajte to na mnoge trilione dolara koje je Fed štampao od kreditnog kraha 2008. – To je bila neprestana zabava za uništavanje dolara i sada javnost počinje da oseća posledice. Sreća po centralne bankare što se Covid desio i Rusija je napala Ukrajinu, jer sada mogu da prebace svu krivicu za inflatornu nesreću koju su napravili na pandemiju i na Putina.

Inflacija je dostigla maksimum za 40 godina u SAD mnogo pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, ali hajde da razmotrimo posledice tog rata i kako on utiče na snabdevanje hranom.

Ruska intervencija svakako remeti ukrajinsku proizvodnju žitarica, koja čini oko 11% ukupnog svetskog tržišta pšenice. Rusija takođe ima udeo od 17% i zajedno ove dve zemlje hrane veliki deo zemalja trećeg sveta i delova Evrope sa 30% izvoza pšenice i ječma, 19% izvoza kukuruza, 23% izvoza repice i 78% suncokreta.

Sankcije Rusiji su problem koji je daleko izvan Ukrajine, međutim, pošto Rusija takođe proizvodi oko 20% globalnog amonijaka i 20% globalnih zaliha kalijuma. Ovo su ključni sastojci za đubriva koja se koriste u industrijskoj poljoprivredi velikih razmera. Poljoprivrednici procenjuju ukupni skok cena od oko 10% na tržištima hrane, ali verujem da je ovo veoma konzervativno. Već vidim ukupna povećanja cena od najmanje 20% u odnosu na pre šest meseci, a očekujem da će doći do povećanja cena za još 30% pre nego što se završi ova godina. Drugim rečima, gledamo na 50% prosečnog povećanja u 2022.

Ne može se verovati zvaničnim vladinim podacima o inflaciji i CPI. Udvostručite sve brojke koje daju i bićete mnogo bliže istini. Stopa inflacije koju koristi Shadowstats.com, izračunata je korišćenjem metoda koje je nekada primenila američka vlada 1980-ih pre nego što su „prilagodili“ svoje modele da sakriju podatke, i to podržava moj dosadašnji stav.

Američki stručnjaci za poljoprivredu očekuju da će Kina popuniti prazninu i da će Rusija tamo preusmeriti izvoz, ali je greška praviti ovu pretpostavku.

Nešto čudno se dešava u Kini

Kinesko suzbijanje kovid infekcija dostiglo je nivoe koji su toliko bizarni da moram da postavim pitanje: da li su njihova zaključavanja zaista vezana za kovid ili kriju nešto drugo?

Stopu smrtnosti od kovida u Kini je nemoguće tačno izračunati jer nikada nisu objavili tačne podatke koji se mogu potvrditi. Međutim, skoro svuda u svetu vidimo srednju stopu smrtnosti od infekcije od 0,27% za kovid; što znači, preko 99,7% ljudi u svetu u proseku nema čega da se plaše u smislu umiranja od virusa. Ali u Kini, KPK se ponaša kao da ima posla sa crnom kugom. Zašto?

Zaključavanja su dovela do nestašice hrane širom zemlje jer su lanci snabdevanja postali napeti, a proizvodnja u mnogim slučajevima ostaje zatvorena. Međutim, priča o kojoj mnogi zapadnjaci ne čuju mnogo je činjenica da je kineski izvoz u suštini zamrznut. Ovo je veoma važno pa mislim da je potrebno naglasiti – preko 1 od 5 kontejnerskih brodova U SVETU sada se nalaze u kineskim lukama zbog blokada u vezi sa virusom Covid. Ovo je neverovatno.

Zašto bi Kina to uradila zbog virusa za koji svi znamo da nije opasan za ogromnu većinu ljudi? Zašto uvoditi najgore zatvaranje u zemlji do sada i izgladnjivati svoj narod kada je većina zapadnih vlada sada odustala od svog širenja straha od pandemije i programa prisilne vakcinacije?

Predložio bih mogućnost da se Kina već upušta u ekonomski rat za koji mnogi Amerikanci i Evropljani čak i ne shvataju da se dešava. Ovo može biti beta test za gašenje izvoza u SAD i Evropu, ili je to postepeno gašenje koje treba da postane trajno. Usko grlo u trgovini takođe može biti preteča kineske invazije na Tajvan.

Tajvan je zapravo više zavisan i isprepleten sa kineskom ekonomijom nego što mnogi ljudi znaju. Kina je najveći kupac tajvanskog izvoza i taj izvoz čini 10% tajvanskog BDP-a. Tajvan ima stotine hiljada radnika i biznismena koji redovno putuju u Kinu na posao, što je još jedan ekonomski faktor koji je sada opterećen blokadom. Štaviše, Tajvan ima više korporacija koje upravljaju svojim fabrikama u kontinentalnoj Kini, od kojih bi sve mogle biti zatvorene zbog blokade usled Covid-a.

Sve što kažem je, da Kina planirala invaziju na Tajvan u bliskoj budućnosti, možda bi razmislila o korišćenju kovida kao pokrića za prvo oštećenje njihove ekonomije i narušavanje njihovog izvoznog modela. Komunisti gledaju na stanovništvo kao na korist koja se može žrtvovati ako je potrebno(mada i zapadni liberali imaju slična stanovišta), a Kina je savršeno spremna da nanese kratkoročnu patnju svom narodu ako to znači dugoročnu dobit za partiju. Osim toga, ako hoću da se tajno upustim u ekonomski rat sa zapadom, ima li boljeg načina nego da blokiram 20% svetskih teretnih brodova i poremetim lance snabdevanja u ime zaštite zemlje od „pandemije?“

Zaključak? Nemojte se oslanjati na Kinu da ispuni potrebe za izvozom sastojaka đubriva ili bilo čega drugog dok se sankcije Rusiji nastavljaju.

Inflacija naspram ponude naspram kontrole

Ne govore samo globalističke organizacije o nestašici hrane; Izvršni direktor međunarodne prehrambene korporacije Goja je takođe nedavno upozorio da smo na ivici prehrambene krize. Kao što sam primetio u prošlosti, inflacija dovodi do državne kontrole cena, kontrola cena dovodi do nedostatka podsticaja za proizvodnju (profita), nedostatak profita dovodi do gubitka proizvodnje, gubitak proizvodnje dovodi do nestašice, a nestašice dovode do racionalizacije vlade (kontrola nad svim velikim izvorima hrane).

Kao što smo videli kod skoro svakog autoritarnog režima u modernoj istoriji, kontrola nad snabdevanjem hranom je ključna za kontrolu stanovništva. Kao stratešku brigu nadmašuje je samo kontrola nad energijom (što ćemo takođe videti uskoro kada Evropa sankcioniše rusku naftu i gas i počne da troši zalihe drugih izvoznika). Problem sa hranom je najbliži jer odmah možemo da vidimo efekte na naše novčanike i naše porodice. Ne postoji ništa gore za mnoge roditelje od mogućnosti da im deca budu gladna.

Mejnstrim mediji ponovo ignorišu svaku potencijalnu ekonomsku pretnju, konkretno poriču pojam nestašice hrane kao nešto zbog čega treba da se brine. Kažem, zašto slušati grupu ljudi koji uvek greše u ovakvim događajima? Ako ništa drugo, barem bih ozbiljno shvatio reči globalista kada je u pitanju ekonomski kolaps; ipak imaju najviše koristi od ovakvih katastrofa, a imaju i najveći uticaj kada je u pitanju izazivanje krize.

Pripremljenost danas ništa ne košta sutra. Nepripremljenost danas košta SVE sutra. Izbor za svakoga ko ima mozak je jednostavan – pripremite se za kraj pristupačne i lako dostupne hrane pre isteka ove godine.

MARIO ZNA i dr SEMIR OSMANAGIĆ- ONI neće odustati od svojih AGENDI ali postoji IZLAZ iz svega ovoga

Nulta Tačka/InfoWars/Brandon Smith