Rusija: Lideri NATO-a ignorišu rizike nuklearnog rata

Ruski izaslanik u SAD upozorio je da sile NATO-a ne tretiraju rizik od nuklearnog rata sa velikom ozbiljnošću, tvrdeći da Zapad, a ne Moskva, hoda po ivici usred tenzija koje su bile konkurentne Kubanskoj raketnoj krizi 1962.

U intervjuu za Newsweek u četvrtak, ruski ambasador u Vašingtonu, Anatolij Antonov, osudio je zapadne zvaničnike za „navalu očiglednog lažnog predstavljanja“ moskovske nuklearne doktrine i očiglednog nedostatka zabrinutosti oko potencijala za termonuklearnu razmenu koja bi okončala civilizaciju.

„Sadašnja generacija političara NATO-a očigledno ne shvata ozbiljno nuklearnu pretnju“, rekao je Antonov, dodajući da je to zbog toga što lideri u vojnom bloku i dalje pogrešno tumače rizik od nuklearnog rata, ruski zvaničnici „nikada nisu zaustavili naše napore da postignemo sporazume koji će garantovati da neće doći do katastrofalne konfrontacije”.

Naša zemlja je ta koja je poslednjih godina uporno predlagala američkim kolegama da potvrde da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika, pa do njega nikada ne bi trebalo da dođe.

Američki zvaničnici, u međuvremenu, insistiraju da je Rusija ta koja je aktuelizovala nuklearni plan, pri čemu su i ministar odbrane Lojd Ostin i predsedavajući Združenog generalštaba general Mark Mili optužili zemlju za „zveckanje nuklearnom sabljom“ nakon prošlomesečnog medijskog intervjua sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom, koji je tvrdio da je rizik od atomskog rata „ozbiljan, stvaran i ne smemo ga potceniti“.

Ruski predsednik Vladimir Putin suočio se sa sličnim optužbama nakon što je proglasio status uzbune moskovskih nuklearnih snaga ubrzo nakon pokretanja „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini krajem februara. On je tada rekao da je taj potez pokrenut „agresivnim izjavama“ članica NATO-a i „neprijateljskim ekonomskim akcijama protiv naše zemlje“ – misleći na poplavu zapadnih sankcija uvedenih kao odgovor na napad Rusije na Ukrajinu.

Međutim, Antonov je odbacio optužbe Ostina i Milija kao deo „neosnovane… propagandne kampanje“ i nastavio sa detaljima o sopstvenoj nuklearnoj politici Rusije, u kojoj se navodi da takvo oružje može biti raspoređeno samo „kao odgovor na upotrebu oružja za masovno uništenje protiv Rusije i njenih saveznika, ili u slučaju agresije na našu zemlju, kada je ugroženo postojanje države”.

Komentari izaslanika usledili su nedeljama nakon što je bivši ruski predsednik i premijer Dmitrij Medvedev – koji sada služi kao zamenik predsedavajućeg Saveta bezbednosti Moskve – upozorio na nova nuklearna raspoređivanja u baltičkom regionu u slučaju da nordijske države Švedska i Finska budu primljene u NATO. Obe zemlje su više puta izrazile interesovanje za pridruživanje, a očekuje se da će podneti prijave za članstvo negde u narednim nedeljama.

Nuklearna tenzija između Vašingtona i Moskve je u stalnoj eskalaciji poslednjih godina. Pod Trampovom administracijom, Vašington je odustao od Sporazuma o umerenim nuklearnim snagama (INF), ključnog pakta o kontroli naoružanja potpisanog u danima hladnog rata koji je stavio čvrsta ograničenja na američke i sovjetske nuklearne bombe i efikasno eliminisao čitavu kategoriju bombi. Pored potpune zabrane raketa srednjeg dometa, sporazum je takođe ograničio broj bojevih glava koje svaka strana može da rasporedi u bilo kom trenutku i stvorio širok spektar inspekcijskih protokola.

Tramp je takođe bio blizu da poništi značajan sporazum Novi START, jedan od poslednjih preostalih sporazuma o kontroli naoružanja koji ograničava dva najveća nuklearna arsenala na svetu, ali njegov naslednik je uspeo da spase sporazum u koordinaciji sa Putinom.

Kada je predsednik Džordž V. Buš bio na vlasti početkom 2000-ih, Vašington se povukao iz sporazuma o antibalističkim raketama (ABM), još jedne mere koja je imala za cilj da smanji rizik od nuklearne razmene sa ograničenjima na sisteme odbrane od raketa. Iako je takvo oružje navodno namenjeno u odbrambene svrhe, superiornost protiv ABM-a koju je ostvarila jedna strana mogla bi da poveća šanse za nuklearni udar, pošto lideri mogu postati uvereni da će sistemi sprečiti „zajedno osigurano uništenje“ i omogućiti jednostranu pobedu.

MARIO ZNA i MILAN MARJANOVIĆ- Budite spremni na SVE- Srbija nema zaštitu od HAKERSKIH napada

Nulta Tačka/RT