Studija: mRNA vakcine značajno povezane sa smrtonosnim krvnim ugrušcima
Stanje zgrušavanja krvi, cerebralna venska tromboza (CVT), koja može da izazove ozbiljna neurološka oštećenja, značajno je povezana sa mRNA vakcinacijom protiv Covid-a, pokazala je velika studija u vodećem medicinskom časopisu Vaccines.
Istraživački tim je analizirao 1.154.023 izveštaja o neželjenim efektima iz više od 130 zemalja evidentiranih u VigiBase, globalnom bazom podataka Svetske zdravstvene organizacije, i pronašao „potencijalni bezbednosni signal za pojavu CVT-a nakon mRNA vakcinacije protiv COVID-19“.
Autori primećuju da su mnogi izveštaji bili kod mlađih ljudi i da su stanja bila ozbiljna: „CVT su obično prijavljivani kod pacijenata uzrasta 18-44 i 45-64 godine, češće kod žena, i to uglavnom u Evropi i Americi… Više od 90% pacijenata su bili u teškom stanju, a 33% se nije oporavilo ili je umrlo”.
MARIO ZNA i dr BORISLAV ANTONIJEVIĆ- Nova HISTERIJA- Za 24h SZO i Klaus Švab otvaraju VRATA PAKLA
Istraživači uzimaju u obzir nedovoljno prijavljivanja da bi proizveli procene povećanog rizika iznad osnovne margine: oko 3,5 puta veći rizik za mRNA vakcine i sedam puta veći rizik za AstraZeneca. To znači da je rizik od CVT-a kod mRNA vakcina, iako visok, otprilike upola manji od AstraZeneca-e.
Takođe su otkrili da je CVT nakon vakcinacije mRNA vakcinama samo oko trećine smrtonosan u odnosu na one nakon vakcinacije AstraZeneca-om. To znači da mRNA vakcine dovode do smrtonosnog CVT-a oko šestine učestalosti nego AstraZeneca, što može objasniti zašto je ovo stanje posebno povezano sa vakcinom AstraZeneca.
Istraživači citiraju ranije studije koje sugerišu da se mehanizam odnosi na vezivanje šiljastog proteina za zid krvnih sudova, posebno u mozgu, i aktiviranje mehanizama zgrušavanja.
Postoji nekoliko izveštaja o CVT-u nakon vakcinacije protiv COVID-19 zasnovane na mRNA tehnologiji. Ove studije sugerišu da pojave CVT u vezi sa vakcinama COVID-19 zasnovanim na mRNK tehnologiji mogu biti posledica endotelne disfunkcije uzrokovane interakcijama glikoproteina šiljka sa endotelnim ćelijama koje rezultiraju imunotrombozom. Ako se šiljasti glikoprotein vakcina COVID-19 zasnovanih na mRNK veže za angiotenzin-konvertujući enzim receptor 2, nekoliko inflamatornih i trombogenih molekula, kao što su hemotaktički faktori leukocita, molekuli ćelijske adhezije (vaskularna adhezija molekula1 i intraćelijska adhezija molekula1) i prokoagulantni citokini, mogu se aktivirati. Ovaj mehanizam može izazvati endotelnu disfunkciju, posebno u endotelnim ćelijama mozga, što bi moglo doprineti značajnom narušavanju integriteta moždane endotelne barijere, što na kraju promoviše formiranje tromba. Štaviše, prethodna studija je sugerisala da šiljasti glikoprotein može izazvati agregaciju i aktivaciju trombocita i na kraju dovesti do stvaranja tromba. Iako vremenski period u kome je glikoprotein stabilan nije jasno utvrđen, nekoliko studija sugeriše da može trajati nedeljama. Dakle, aktivacija trombocita povezana sa glikoproteinom izazvana vakcinama COVID-19 zasnovanim na mRNK tehnologiji mogla bi objasniti trend pojave CVT nakon vakcinacija protiv COVID-19 zasnovane na mRNA. Štaviše, u skladu sa ovim prethodnim izveštajima o slučajevima, naši rezultati su pokazali da se CVT javlja uglavnom u roku od nekoliko nedelja od vakcinacije protiv COVID-19 zasnovane na mRNA tehnologiji.
Evo rezimea studije, koji rezimira nalaze.
Cerebralna venska tromboza (CVT), redak trombotički događaj koji može da izazove ozbiljne neurološke deficite, prijavljen je nakon nekih vakcinacija ChAdOx1 [AstraZeneca] nCoV-19 protiv korona virusne bolesti 2019 (COVID-19). Međutim, postoji nekoliko izveštaja o povezanosti između mRNA vakcinacije protiv COVID-19 i CVT-a. Retrospektivno smo analizirali pojavu CVT-a, vreme početka nakon vakcinacije, ishode (oporavljeni/neoporavljeni) i smrt nakon vakcinacije protiv COVID-19 u izveštaju o neželjenim reakcijama na lekove (ADR) u VigiBase-u. Urađena je analiza disproporcionalnosti u vezi sa mRNA vakcinama COVID-19 (BNT162b2 [Pfizer] i mRNA-1273 [Moderna]) i vakcinom ChAdOx1 nCoV-19. Identifikovali smo 756 (0,07%) slučajeva CVT (620 (0,05%) nakon BNT162b2 i 136 (0,01%) nakon mRNA-1273) od 1,154,023 neželjenih reakcija povezanih sa mRNA vakcinom. Za mRNA vakcine COVID-19 primećeni su značajni pozitivni bezbednosni signali (95% donja komponenta informacija = 1,56; izveštajni odnos šanse sa 95% intervalom poverenja (CI) = 3,27). Medijan dana do početka CVT značajno se razlikovao između vakcina BNT162b2 i ChAdOx1 nCoV-19 (12 (interkvartilni opseg, 3-22) i 11 (interkvartilni opseg, 7-16), respektivno; p = 0,02). Manje pacijenata sa CVT umrlo je nakon što su primili mRNA vakcine nego nakon što su primili vakcinu ChAdOx1 nCoV-19 (odnos šanse, 0,32; 95% CI, 0,22–0,45; p < 0,001). Primetili smo potencijalni bezbednosni signal za pojavu CVT nakon mRNA vakcinacije protiv COVID-19. Stoga je neophodna svest o riziku od CVT-a, čak i nakon mRNA vakcinacije protiv COVID-19.
Povezanost neželjenih reakcija na zgrušavanje krvi sa vektorskim vakcinama adenovirusa kao što su AstraZeneca i Johnson and Johnson dovela je do toga da je ograničena primena vakcina ili su povučene u mnogim zemljama, nedavno od strane američke FDA. Činjenica da je ova neželjena reakcija takođe povezana sa mRNA vakcinama, iako u nešto manje smrtonosnom obliku, sugeriše da je malo verovatno da će diferencijalni tretman ove dve vrste vakcina na ovoj osnovi biti održiv.
