Pustite ih da jedu bube… Kako elita van dodira sa stvarnim svetom otkriva svoj prezir prema populaciji i šta sledi
Kada joj je rečeno da ljudi nemaju hleba, Marija Antoaneta je navodno odgovorila: „Neka jedu kolače“.
Ove zloglasne reči bile su oštra ilustracija nemarne ravnodušnosti francuske elite prema nevolji običnih ljudi. Štaviše, verovatno su podstakli gnev koji je izazvao revoluciju koja je srušila francuski vladajući sistem.
Da Marija Antoaneta nije bila tako bez kontakta sa stvarnošću, možda bi imala bolji izbor reči.
Iako se istorija ne ponavlja, ona se rimuje.
Pominjem ovo zato što su moderne političke, finansijske i medijske elite nedavno dale brojne opaske tipa „neka jedu kolače“.
Oni na sličan način otkrivaju koliko su nesvesni problema prosečne osobe dok inflacija izmiče kontroli, nestašice se šire, berzanski krahovi se dešavaju, a ekonomski izgledi izgledaju sve slabije iz dana u dan.
Hajde da ih pogledamo i ispitamo šta bi mogli da znače za društveno i političko okruženje u budućnosti… i šta možete da uradite povodom toga.
Primer #1: Inflacija je dobra
Bankari, mejnstrim mediji i akademska zajednica vam govore da nema inflacije.
Zatim, kada inflacija postane neosporna, kažu vam da ne brinete jer je inflacija samo „prolazna”.
Zatim, kada postane očigledno da to nije samo prolazno, kažu vam da ne brinete jer je inflacija zapravo dobra stvar.
Nije neuobičajeno videti smešne naslove poput ovog:
Primer #2: Nema više ćurke na Dan zahvalnosti
Nakon što je inflacija probila višedecenijske maksimume, više nije moguće održavati farsu da je „inflacija dobra“.
Dakle, poruke elite su se okrenule ka načinima na koje plebs može da se nosi sa sve manjim životnim standardom.
Prošlog Dana zahvalnosti, bilo je nemoguće da Federalne rezerve ignorišu rastuće cene ćurki. Dakle, umesto toga, filijala u Sent Luisu imala je koristan predlog za one koji se bore sa rastućim troškovima – zameniti ukusnu ćuretinu jeftinijim veoma obrađenim industrijskim otpadom.
Primer #3: Neka vaši ljubimci umru
Nedavno je Blumberg objavio članak pod naslovom „Inflacija najviše boli ako zarađujete manje od 300 hiljada dolara. Evo kako da se ponašate”.
Preporučio je da ponovo razmislite o pružanju medicinskog tretmana vašim ljubimcima:
„Ako ste jedan od mnogih Amerikanaca koji su postali novi vlasnik kućnih ljubimaca tokom pandemije, možda biste želeli da ponovo razmislite o tim skupim medicinskim potrebama kućnih ljubimaca”.
Primer #4: Gas/gorivo je preskupo? Kupi Teslu
Kako cene gasa/goriva vrtoglavo rastu, sekretar za transport Pete Buttigieg predlaže kupovinu električnog vozila. Na taj način plebs može prestati da se žali i „nikada više neće morati da brine o cenama energenata“.
Činilo se da mu nije pala na pamet pomisao da li ljudi uopšte mogu da priušte skupo električno vozilo.
Primer #5: Stanovanje je preskupo? Živite u kući koju delite sa više ljudi ili se vratite kod roditelja
Sa rastućim cenama koje čine stanovanje nedostupnim u mnogim velikim gradovima, promoviše se život u kućama/kapsulama specijalno izgrađenim da omogući stanovanje mnogo ljudi.
Na primer, u Kaliforniji, kuća sa tri spavaće sobe u kojoj je bila smeštena jedna porodica pretvorena je u jedinicu koja uključuje kapsule za 13 ljudi.
Slične priče niču i po drugim gradovima. Mediji ovo ne predstavljaju kao značajno smanjenje životnog standarda, već kao ekološki prihvatljivo rešenje zbog povećanja troškova stanovanja.
Takođe preporučuju da se vratite kod roditelja.
Primer #6: Meso je preskupo? Jedite bube i industrijsku hranu
Pošto inflacija čini meso nedostupnim za mnoge, elita nastoji da održi plebs srećnim tako što im nameće osećaj krivice da misle da je meso loše za životnu sredinu.
To je veliki razlog zašto je u mejnstrim medijima došlo do naleta članaka koji osuđuju potrošnju mesa i promovišu jeftine alternative.
Njihovo rešenje je da plebsu daju lažno meso napravljeno od teško obrađenih industrijskih otpadnih materija i da ga hrane bubama.
Bil Gejts je nedavno rekao: „Mislim da bi sve bogate zemlje trebalo da pređu na 100% sintetičku govedinu”.
„Više ne možete imati krave“, a vlade mogu „koristiti regulativu da potpuno promene potražnju“.
Članak u The Economist-u primećuje: „Nećemo ubeđivati Evropljane i Amerikance da u velikom broju počnu da jedu insekte… Trik bi mogao biti da ih u tišini ubacimo u lanac ishrane“.
Gardijan nam kaže da jedenje buba može ublažiti vaše klimatske grehe i da „ako želimo da spasimo planetu, budućnost hrane su insekti“.
Evo Blumberga:
Ovo je nekoliko primera mnogo šireg pritiska da se meso izbaci iz ishrane.
Evo suštine.
Elita je obaveštena da meso postaje preskupo za prosečnog čoveka. Njihov odgovor: „Neka jedu bube“.
Zaključak
Ova analiza nikako nije potpuna zbirka nedavnih izjava tipa „neka jedu kolače“. Međutim, dovoljno je razumeti šta misle elite i njihov prezir prema prosečnom čoveku.
To su isti ljudi koji su se bavili — ili su imali blisku korist od — masovnog štampanja novca i drugih politika koje su odgovorne za povećanje cena koje pustoše obične ljude.
A kada je bol od inflacije postao očigledan, njihov odgovor je bio… inflacija je dobra… nema više ćurke na Dan zahvalnosti… neka vaši ljubimci umru… kupite skupo električno vozilo… živite u kapsuli ili se vratite kod roditelja… i jedite bube.
Umesto da ove primere posmatrate zasebno, napravite korak unazad i razmislite o Velikoj slici koju kreiraju. To će nam pomoći da bolje razumemo društvenu i političku situaciju, kuda stvari mogu da krenu i šta treba da radimo.
Imajući to na umu, dve stvari su jasne.
1) Trenutni establišment političkih, finansijskih i medijskih elita smešten je u balon, nemarno je ravnodušan prema problemima običnih ljudi – kao što je to bila Marija Antoaneta.
2) Bes raste kako ljudi osećaju povećan ekonomski bol.
Niko ne zna kako će se situacija rešiti, ali mislim da bi bilo glupo ne pripremiti sebe za turbulencije u narednim mesecima.
MARIO ZNA i dr BORISLAV ANTONIJEVIĆ- Nova HISTERIJA- Za 24h SZO i Klaus Švab otvaraju VRATA PAKLA
