Džordž Soroš u Davosu: Civilizacija možda neće preživeti- Moramo pobediti Putina i Si Đipinga što je pre moguće (VIDEO)
U svom prvom pojavljivanju u Davosu od marta 2020. godine, milijarder Džordž Soroš držao je svoje tradicionalno očekivano godišnje obraćanje, napadajući direktno Kinu (to nije ništa novo), ali dodajući Rusiju na svoju crnu listu.
Devedesetogodišnji majstor globalizacije sigurno ne postaje mlađi (izgleda stariji od 98-godišnjeg Henrija Kisindžera koji je dospeo na naslovnice ranije u toku dana), upozorio je da je ruska invazija na Ukrajinu uznemirila Evropu i da bi to mogao biti početak još jednog svetskog rata.
“Druga pitanja koja se tiču čitavog čovečanstva – borba protiv pandemija i klimatskih promena, izbegavanje nuklearnog rata, održavanje globalnih institucija – morala su da zaostanu u toj borbi”, rekao je Soroš,
“Zato kažem da naša civilizacija možda neće preživeti.”
Napadjući lidere Rusije i Kine, Soroš je rekao:
Dvojica lidera su napravili „neverovatne greške“, dodajući da,
„Očekivalo se da će Putin biti dočekan u Ukrajini kao oslobodilac; Xi Jinping se drži politike nulte Covid-a koja se nikako ne može održati.”
Napad na Kinu nije ništa novo, jer je 2019. bivši menadžer hedž fonda upozorio na „smrtnu opasnost“ kineske upotrebe veštačle inteligencije za represiju nad svojim građanima, što je tema koje se ponovo dotakao u svom današnjem govoru.
„Veštačka inteligencija je posebno dobra u proizvodnji instrumenata kontrole koji pomažu represivnim režimima i ugrožavaju otvorena društva“, rekao je Soroš.
“Covid-19 je takođe pomogao da se odobre instrumenti kontrole jer su zaista korisni u suočavanju s virusom.”
Ali njegove zaključne misli bile su u najmanju ruku zloslutne dok je dodao Rusiju na svoju crnu listu, upozoravajući da, u slobodnom prevodu: „ukoliko ne porazimo Putina svi ćemo umreti…“
„Stoga, moramo mobilizovati sve naše resurse da rat privedemo kraju što pre. Najbolji i možda jedini način da očuvamo našu civilizaciju je poraz Putina što je pre moguće. To je suština“
Od poslednjeg sastanka u Davosu tok istorije se dramatično promenio.
Prenosimo vam u celosti govor Džordža Soroša koje možete pročitati i ovde— ( https://www.georgesoros.com/2022/05/24/remarks-delivered-at-the-2022-world-economic-forum-in-davos/ )
Rusija je napala Ukrajinu. Ovo je uzdrmalo Evropu do srži. Evropska unija je osnovana da spreči da se tako nešto dogodi. Čak i kada borbe prestanu kao što na kraju moraju, situacija se nikada neće vratiti na ono kakva je bila pre.
Invazija je možda bila početak Trećeg svetskog rata i naša civilizacija je možda neće preživeti. To je tema kojom ću se pozabaviti večeras.
Invazija na Ukrajinu nije došla iz vedra neba. Svet je sve više uključen u borbu između dva sistema upravljanja koji su dijametralno suprotni jedan drugom: otvoreno društvo i zatvoreno društvo. Dozvolite mi da definišem razliku što jednostavnije mogu.
U otvorenom društvu, uloga države je da štiti slobodu pojedinca; u zatvorenom društvu uloga pojedinca je da služi vladarima države.
Ostala pitanja koja se tiču čitavog čovečanstva – borba protiv pandemija i klimatskih promena, izbegavanje nuklearnog rata, održavanje globalnih institucija – morala su da odu u pozadinu zbog te borbe. Zato kažem da naša civilizacija možda neće preživeti.
Počeo sam da se bavim onim što zovem političkom filantropijom 1980-ih. To je bilo vreme kada je veliki deo sveta bio pod komunističkom vlašću, a ja sam želio pomoći ljudima koji su bili ogorčeni i borili se protiv ugnjetavanja.
Kako se Sovjetski Savez raspao, uspostavljao sam jednu za drugom temelje u brzom nizu u tadašnjem Sovjetskom carstvu. Napor se pokazao uspješnijim nego što sam očekivao.
Bili su to uzbudljivi dani. Oni su se takođe poklopili sa periodom ličnog finansijskog uspeha koji mi je omogućio da povećam svoje godišnje davanje sa 3 miliona dolara 1984. na više od 300 miliona dolara tri godine kasnije.
Nakon napada 11. septembra 2001. godine, plima je počela da se okreće protiv otvorenih društava. Represivni režimi su sada u usponu, a otvorena društva su pod opsadom. Danas Kina i Rusija predstavljaju najveću pretnju otvorenom društvu.
Dugo sam razmišljao zašto je to trebalo da se desi. Deo odgovora pronašao sam u brzom razvoju digitalne tehnologije, posebno veštačke inteligencije.
U teoriji, AI bi trebao biti politički neutralna: može se koristiti za dobro ili loše. Ali u praksi je efekat asimetričan. AI je posebno dobra u proizvodnji instrumenata kontrole koji pomažu represivnim režimima i ugrožavanju otvorenog društva. Covid-19 je takođe pomogao da se odobre instrumenti kontrole jer su zaista korisni u suočavanju s virusom.
Brzi razvoj AI išao je ruku pod ruku s porastom društvenih medija i tehnoloških platformi. Ovi konglomerati su postali dominantni u globalnoj ekonomiji. Oni su multinacionalni i njihov doseg se proteže širom sveta.
Ovaj razvoj događaja imao je dalekosežne posledice. Oni su zaoštrili sukob između Kine i Sjedinjenih Država. Kina je svoje tehnološke platforme pretvorila u nacionalne šampione. Sjedinjene Države su više oklevale jer su se brinule o njihovom uticaju na slobodu poedinca.
Ovi različiti stavovi bacaju novo svetlo na sukob između dva različita sistema upravljanja koje predstavljaju SAD i Kina.
Kina Xi Jinpinga, koja prikuplja lične podatke za nadzor i kontrolu svojih građana agresivnije od bilo koje druge zemlje u istoriji, trebala bi imati koristi od ovog razvoja događaja. Ali, kao što ću objasniti kasnije večeras, to nije slučaj.
Budućnost ishrane! Uzgoj bubašvaba postao unosan posao u Africi
Dozvolite mi da se sada osvrnem na nedavna dešavanja, Vladimir Putin i Xi Jinping sastali su se 4. februara na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Izdali su dugačko saopštenje u kojem najavljuju da saradnja između njih „nema granica“. Putin je obavestio Xija o „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini, ali je nejasno da li je rekao Xiju da je imao na umu sveobuhvatni napad na Ukrajinu. Američki i britanski vojni stručnjaci sigurno su svojim kineskim kolegama rekli šta se sprema. Xi je odobrio, ali je zamolio Putina da sačeka završetak Zimskih olimpijskih igara.
Sa svoje strane, Xi je odlučio da održi Olimpijske igre uprkos varijanti Omikrona koja je tek počela da se širi u Kini. Organizatori su se potrudili da stvore nepropusni balon za takmičare i Olimpijske igre su završene bez problema.
Ali Omicron se uspostavio u zajednici, prvo u Šangaju, najvećem kineskom gradu i trgovačkom centru. Sada se širi na ostatak zemlje. Ipak, Xi istrajava na svojoj politici Zero Covid. To je nanečp velike poteškoće stanovništvu Šangaja, prisiljavajući ih u improvizovane karantinske centre umesto da im se dozvoli da karantin sprovedu u svom domu. To je Šangaj dovelo do ivice otvorene pobune.
Mnogi ljudi su zbunjeni ovim naizgled iracionalnim pristupom, ali mogu vam dati objašnjenje: Xi krije pogrešnu tajnu. Nikada nije rekao kineskom narodu da je vakcinisan vakcinom koja je dizajnirana za originalnu varijantu iz Vuhana i nudi vrlo malo zaštite od novih varijanti.
Xi sebi ne može da priušti da bude čist jer se nalazi u veoma delikatnom trenutku u svojoj karijeri. Njegov drugi mandat ističe u jesen 2022. i želi da bude imenovan na treći mandat bez presedana, čime će na kraju postati doživotni vladar.
Pažljivo je konfigurisao proces koji bi mu omogućio da ispuni svoju životnu ambiciju i tom cilju mora sve biti podređeno.
U međuvremenu, Putinova takozvana “specijalna vojna operacija” nije se odvijala po planu. Očekivao je da će rusko govorno stanovništvo Ukrajine dočekati njegovu vojsku kao oslobodioce. Njegovi vojnici su sa sobom nosili svoje uniforme za pobedničku paradu. Ali to se nije dogodilo.
Ukrajina je pružila neočekivano snažan otpor i nanela ozbiljnu štetu ruskoj vojsci koja je napadala. Vojska je bila loše opremljena i loše vođena, a vojnici su postali demoralisani. Sjedinjene Države i Evropska unija okupile su se u podršci Ukrajini i snabdevale je oružjem. Uz njihovu pomoć, Ukrajina je uspela da porazi mnogo veću rusku vojsku u bici za Kijev.
Putin nije mogao da priušti da prihvati poraz i u skladu s tim je promenio svoje planove. Postavio je generala Vladimira Šamanova, poznatog po svojoj okrutnosti u opsadi Groznog, na čelo i naredio mu da postigne određeni uspeh do 9. maja kada je trebalo da se slavi Dan pobede.
Ali Putin je imao jako malo toga da slavi. Šamanov je svoje napore koncentrisao na lučki grad Mariupolj koji je nekada imao 400.000 stanovnika. On ga je pretvorio u ruševine, kao što je učinio da Groznim, ali su ukrajinski vojnici izdržali 82 dana i opsada je koštala života hiljada civila.
Štaviše, brzopleto povlačenje iz Kijeva otkrilo je gnusne zločine koje je Putinova vojska počinila nad civilnim stanovništvom u predgrađu Kijeva, Buči. Oni su dobro dokumentovani i razbesneli su one koji su videli slike na televiziji. To nije uključivalo ljude Rusije koji su bili u mraku o Putinovoj „specijalnoj vojnoj operaciji“.
Invazija Ukrajine je sada ušla u novu fazu koja je mnogo izazovnija za ukrajinsku vojsku. Moraju se boriti na otvorenom terenu gde je brojčanu nadmoć ruske vojske teže savladati.
Ukrajinci daju sve od sebe, kontranapadaju i prodiru na rusku teritoriju.
SAD su takođe dale sve od sebe da smanje finansijski jaz između Rusije i Ukrajine tako što su naterale Kongres da Ukrajini dodeli 40 milijardi dolara vojne i finansijske pomoći bez presedana. Ne mogu da predvidim ishod, ali Ukrajina svakako ima borbene šanse.
Nedavno su evropski lideri otišli još dalje. Oni su hteli da iskoriste invaziju na Ukrajinu da promovišu veću evropsku integraciju, tako da se ono što Putin radi više nikada ne ponovi.
Enrico Letta, lider Partito Democratico, predložio je plan za delimično federalnu Evropu. Federalni dep bi pokrivao ključne oblasti politike.
U federalnom jezgru, nijedna država članica ne bi imala pravo veta. U široj konfederaciji, države članice bi se mogle pridružiti „koalicijama voljnih“ ili jednostavno zadržati pravo veta. Mario Dragi je podržao Lettin plan.
Emmanuel Macron je, u značajnom proširenju svog proevropskog pristupa, zagovarao geografsko širenje i potrebu da se EU pripremi za to. Ne samo Ukrajina, već i Moldavija i Zapadni Balkan treba da se kvalifikuju za članstvo u Evropskoj uniji. Biće potrebno dosta vremena da se razrade detalji, ali izgleda da se Evropa kreće u pravom smeru. Na invaziju na Ukrajinu odgovorila je većom brzinom, jedinstvom i snagom nego ikada ranije u svojoj istoriji. Nakon neodlučnog početka, predsednica Komisije, Ursula von der Leyen, takođe je dala snažan proevropski glas.
Ali zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva i dalje je prevelika, uglavnom zbog merkantilističke politike koju je vodila bivša kancelarka Angela Merkel. Sklopila je posebne poslove sa Rusijom za isporuku gasa i učinila Kinu najvećim nemačkim izvoznim tržištem. To je Njemačku učinilo najboljom ekonomijom u Evropi, ali sada se mora platiti visoka cena. Privredu Nemačke treba preorijentisati. A to će potrajati.
Olaf Scholz je izabran za kancelara jer je obećao da će nastaviti politiku Merkelove. Ali događaji su ga naterali da odustane od ovog obećanja. To nije išlo lako, jer je morao da raskine sa svetom tradicijom socijaldemokrata.
Ali kada je u pitanju očuvanje evropskog jedinstva, čini se da Scholz na kraju uvek čini pravu stvar. Napustio je Severni tok 2, dao 100 milijardi eura za odbranu i obezbedio oružje Ukrajini, prekršivši dugogodišnji tabu. Tako su zapadne demokratije odgovorile na rusku invaziju na Ukrajinu.
Šta dvojica diktatora Vladimir Putin i Si Đinping imaju da pokažu za sebe? Oni su povezani u savezu koji nema ograničenja. Oni takođe imaju mnogo toga zajedničkog. Vladaju zastrašivanjem i kao posledicu čine zapanjujuće greške. Putin je očekivao da će biti dočekan u Ukrajini kao oslobodilac; Xi Jinping se drži politike nultog Covid-a koja se nikako ne može održati.
Čini se da je Putin prepoznao da je napravio strašnu grešku kada je napao Ukrajinu i sada priprema teren za pregovore o prekidu vatre. Ali prekid vatre je nedostižan jer mu se ne može verovati. Putin bi morao da započne mirovne pregovore što nikada neće učiniti jer bi to bilo jednako ostavci.
Situacija je zbunjujuća. Vojnom stručnjaku koji se protivio invaziji je dozvoljeno da ode na rusku televiziju kako bi obavestio javnost koliko je situacija loša. Kasnije se zakleo na vernost Putinu. Zanimljivo je da Xi Jinping nastavlja da podržava Putina, ali više ne bez ograničenja.
Ovo počinje da objašnjava zašto će Xi Jinping sigurno propasti. Davanje dozvole Putinu da pokrene neuspešni napad na Ukrajinu nije bilo u najboljem interesu Kine. Kina bi trebala biti stariji partner u savezu s Rusijom, ali nedostatak asertivnosti Xi Jinpinga omogućio je Putinu da uzurpira tu poziciju. Ali Xijeva najgora greška bila je što je udvostručio svoju politiku Zero Covida.
Karantin je imao katastrofalne posledice. Gurnuli su kinesku ekonomiju u slobodan pad. Počelo je u martu i nastaviće da se razvija sve dok Xi ne preokrene kurs – što nikada neće učiniti jer ne može da prizna grešku. Povrh krize nekretnina, šteta će biti tolika da će uticati na globalnu ekonomiju. Sa prekidom lanaca snabdevanja, globalna inflacija će se pretvoriti u globalnu depresiju.
Ipak, što je Putin slabiji, postaje nepredvidiviji. Države članice EU osećaju pritisak. Shvataju da Putin možda neće čekati dok ne razviju alternativne izvore energije, već će zatvoriti slavine za gas da bi to zabolelo Evropu.
Program RePowerEu objavljen prošle nedelje odražava ove strahove. Olaf Šolc je posebno zabrinut zbog specijalnih ugovora koje je njegova prethodnica Angela Merkel sklopila sa Rusijom. Mario Dragi je hrabriji, iako je zavisnot Italije o gasu gotovo jednako visok kao i u Nemačkoj. Evropska kohezija će se suočiti sa teškim testom, ali ako nastavi da održava svoje jedinstvo, mogla bi ojačati i energetsku sigurnost Evrope i liderstvo u pogledu klime.
Šta je sa Kinom? Xi Jinping ima mnogo neprijatelja. Niko se ne usuđuje da ga direktno napadne jer je sve instrumente nadzora i represije centralizovao u svojim rukama, ali je poznato da unutar Komunističke partije postoji neslaganje. Postala je toliko oštra da je našla izraz u člancima koje obični ljudi mogu pročitati.
Suprotno opštim očekivanjima, Xi Jinping možda neće dobiti svoj željeni treći mandat zbog grešaka koje je napravio. Ali čak i ako to učini, Politbiro mu možda neće dati odrešene ruke da bira članove sledećeg Politbiroa. To bi uvelike smanjilo njegovu moć i uticaj i smanjilo verovatnoću da će postati doživotni vladar.
Dok rat besni, borba protiv klimatskih promena mora zauzeti drugo mesto. Ipak, stručnjaci nam kažu da smo već daleko zaostali, a klimatske promene su na ivici da postanu nepovratne. To bi mogao biti kraj naše civilizacije.
Smatram da je ova perspektiva posebno zastrašujuća. Većina nas prihvata ideju da na kraju moramo umreti, ali uzimamo zdravo za gotovo pitanje da li će naša civilizacija preživeti.
Stoga, moramo mobilzovati sve naše resurse da rat privedemo kraju što pre. Najbolji i možda jedini način da sačuvamo našu civilizaciju je poraz Putina što je pre moguće. To je suština.
Hvala.
