I krećemo! Francuska počinje da deli bonove za hranu zbog „ekonomsko-energetske krize“
Inflaciju, nastalu prehrambenom krizom koja je navodno izazvana usled rata u Ukrajini, Francuska će pokušati da ublaži i deljenjem vaučera za hranu što potvrđuje još jednu „teoriju zavere“ koja se obistinjuje.
S ovom idejom izašao je nedavno predsednik Emanuel Makron, a sada je to, kao jedan od svojih programa za brzu realizaciju, istakla vlada nove premijerke Elizabet Born, odmah posle parlamentarnih izbora koji će biti održani 12. i 19. juna. To je, ujedno, i dobar magnet u predizbornoj kampanji, jer mnogi danas uistinu kubure sa novcem za najosnovnije potrepštine.
Francuska ne muči muku s hranom i praznim rafovima kao neke članice EU, ali zato cene grabe bez kočnica. Najveći je proizvođač žitarica u EU, na devet miliona hektara. Ubire oko 70 miliona tona, od čega polovina ide u izvoz, što Francusku čini jednom od najvećih svetskih izvoznika.
Tako je u aktuelnoj situaciji odlučeno da se van EU izveze 800.000 tona žitarica više nego prošle godine, da bi se pomoglo drugima u nevolji izazvanoj ratom u Ukrajini.
U Francuskoj ističu da imaju dovoljno rezervi pšenice, kukuruza, ječma… I ulje prave od svog suncokreta, tako da je ovo jedna od retkih zemalja EU gde ga u rafovima i dalje ima. Ali, zbog preskupih energenata na svetskom tržištu, domaćinstva dodatno stežu kaiš. Pirinač je skočio za osam odsto, ulje za 14, testenine za 42 procenta…
Cena gasa je za poslednjih šest meseci porasla za čak 40 odsto, inflacija iznosi preko četiri procenta. Zato su morale da budu zaleđene tarife gasa i struje, dok država za gorivo na pumpama od 1. aprila dotira svaki litar sa 15 centi, jer, u suprotnom, prete pobune.
Sve će se UBRZO PROMENITI- Budite spremni na KRAH DUBOKE DRŽAVE
Gladnih je bilo i pre ove krize, pa je zato Makronova ideja navodno dobila dodatni smisao. Istovremeno, projekat je namenjen za podsticanje domaće proizvodnje, kod lokalnih proizvođača, s akcentom na bioproizvode i zdravu hranu.
Pretpostavlja se da će ove čekove da dele socijalne službe koje već daju dečje dodatke i nadokadnu za nezaposlene. Bon bi mogao da ima vrednost od 30 do 60 evra.
Poljoprivredni sindikati predlažu pet evra dnevno, a ministarstvo poljoprivrede 50 evra mesečno.
Ciljna grupa je, pre svega, oko pet miliona korisnika socijalne pomoći, u zemlji sa 67 miliona stanovnika. Među onima kojima je najteže su mladi od 18 i 25 godina. Mnogi su se osamostalili od roditelja, ali teško nalaze posao, istovremeno i studiraju, dok do 25. godine nemaju pravo na univerzalnu socijalnu pomoć od 572 evra mesečno.
U Francuskoj zvanično živi oko devet miliona siromašnih, odnosno, oko 14 odsto ukupne populacije. Da bi se neko zvanično smatrao siromašnim, u Francuskoj mora da prihoduje manje od 1.102 evra mesečno po osobi, odnosno 2.314 evra za bračni par sa dvoje dece.
Prvo bonovi jednom delu naroda, onda bonovi svima a onda bonovi unutar digitalne lične karte koja je već intergrisana sa vakcinalnim pasošima u mnogim zemljama a onda socijalno bodovanje i to je to, Kina na Evropski način.
