Britanski ministri i špijuni dobiće imunitet od optužbi da su pomagali kriminalnim aktima van zemlje
Britanski ministri i špijuni dobiće imunitet od optužbi da su pomagali kriminalnim aktima van zemlje, predviđeno je novim predlogom zakona o nacionalnoj bezbednosti o kom treba da raspravlja britanski parlament, upozorile su organizacije za ljudska prava i bivši ministri.
Takve izmene dale bi preveliku slobodu i moć ministrima i tajnim službama, a ugrozile bi i moralno pravo za osudu zločina, navodi se u primedbama koje su upućene britanskoj vladi, navodi „Gardijan“.
Zabrinutost je izazvao predlog za promenu Akta o teškim zločinima, donetog 2007. godine, kojim je uvedeno krivično delo pomaganje u prekograničnom kriminalu, kao što je pomoć u nezakonitim atentatima ili slanje informacija koje se mogu koristiti u mučenju prilikom ispitivanja.
Prema novom predlogu, ovaj član ne bi bio primenjivan u slučaju da je neki akt počinjen kao „neophodan za pravilno obavljanje bilo koje funkcije“ tajnih službi MI5, MI6, GCHQ ili oružanih snaga.
„Ripriv“, međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava, navodi da bi takva promena efektivno obezbedila imunitet ministrima ili zvaničnicima koji obezbede informacije stranim partnerima, a koje bi mogle da budu iskorišćene, na primer, za napad i ubistvo dronom ili mučenje zatvorenika.
Takođe, kako se navodi, zabrinjavajuće je i to što bi ova odluka mogla da uskrati pravo oštećenima u takvim slučajevima da traže pravdu na sudovima.
Maja Foa, jedan od direktora „Ripriva“, navodi da bi ovakve izmene dale „nezamislivu moć ministrima i zvaničnicima“ i da bi time bilo „rizikovano da oni budu iznad zakona“. Prema njenim rečima, to bi moglo da ohrabri zvaničnike da „počine ozbiljna krivična dela, smatrajući da će proći nekažnjeno“.
Izmenama ovog zakona protivi se i bivši ministar za evropske integracije i državni sekretar za Bregzit Dejvid Dejvis. On je kazao da bi izmene dale „preveliku slobodu kada je u pitanju moć ministara“, te da se ne radi o davanju tajnim službama manje spornih ovlašćenja za nacionalnu bezbednost, kao što je omogućavanje da postave prislušne uređaje u strane ambasade.
„Ovaj zakon je napravljen toliko labavo da bi mogao da oslobodi ministre odgovornosti u slučaju da iz bezbednosti svoje kancelarije odobre krivična dela kao što su ubistva ili tortura“, rekao je Dejvis.
Donošenje zakona o nacionalnoj bezbednosti najavljen je u govoru kraljice Elizabete prošlog meseca, kako bi „pomogao britanskim tajnim službama da zaštite Veliku Britaniju“. O njemu će poslanici sledeće nedelje, kada se završi pauza u zasedanju.
Iz britanske vlade tvrde da izmena Akta o teškim zločinima „samo ukida rizik da se pojedinci suoče sa krivičnom odgovornošću kada sprovode odobrene, zakonite aktivnosti koje su neophodne, u dobroj nameri i prateći odgovarajuće procedure“.
„Pojednostavljeno, vlada veruje kako nije fer da odgovornost za takve akcije snose samo pojedinačni pripadnici obaveštajnih službi ili vojske, koji deluju sa legitimnim namerama“, saopšteno je iz britanske vlade.
