Scijentizam, a ne nauka, pokreće tehnokratiju i transhumanizam
Nauka se dugo smatrala uporištem logike i razuma. Naučnici ne donose zaključke na osnovu emocija, osećanja ili čiste vere. Sve je u izgradnji korpusa ponovljivih dokaza. Pa, to je nekada bilo, ali kako su tehnokratija i transhumanizam izašli u prvi plan, to je donelo sa sobom svoj sopstveni oblik nauke — „scijentizam“ — koji je u osnovi religija nauke. Šeldon Ričman sa Libertarijanskog instituta piše:¹
„Popularni slogan danas je ‘Veruj u nauku’. Često se koristi kao oružje protiv ljudi koji odbacuju ne nauku u principu, već više od jedne istaknute naučne tvrdnje, bilo da se radi o vakcini protiv COVID-19, klimatskim promenama… da spomenemo nekoliko…
Najjasniji problem sa upozorenjem da se ‘veruje u nauku’ je to što se… naučnici sa dobrim akreditivima – to jest, bona fide stručnjaci – nalaze na obe (ili na svim) stranama datog empirijskog pitanja… Štaviše, niko, čak ni naučnici, nisu imuni na grupno razmišljanje i pristrasnost tvrdnje…
Očigledno, prema verskom modelu nauke, istina dolazi sa sekularne planine Sinaj (Mount Science?) zahvaljujući skupu pomazanih naučnika, i te izjave se ne dovode u pitanje. Neistomišljenici se mogu ignorisati jer su izvan izabranih. Kako su izabrani postigli svoj uzvišeni položaj? Često, ali ne uvek, to je bilo kroz politički proces…
Ali to nije nauka; to je religija, ili je barem to stereotip religije kojem se „vernici nauke“ protive u ime prosvećenosti. Ono što je rezultat toga je dogma i, u stvari, optužbe za jeres. U pravoj nauci, ne postoje izabrani i nikakva planina Sinaj.
Prava nauka je težak proces postavljanja hipoteza, javnog testiranja, pokušaja replikacije, formiranja teorije, neslaganja i pobijanja, revizije (možda) i potvrde (možda). To je beskrajan proces, kao što očigledno mora da bude…
Institucionalna moć da proglasi stvari rešenim konsenzusom otvara vrata svim vrstama nestašluka koje narušavaju duh nauke i potencijalno štete javnosti i finansijski i na drugi način.
Technocracy News je takođe dodao komentar² Ričmanovom članku, uz napomenu da je „scijentizam u korenu i tehnokratije i transhumanizma, što ukazuje da je revolucija koja se vodi protiv sveta religiozne prirode“.
Da li je rat protiv čovečanstva zaista zasnovan na religiji ili ne, otvoreno je za debatu i tumačenje. Ali ono što je jasno jeste da je nešto pomerilo nauku sa svojih konvencionalnih osnova u nešto što veoma liči na religiju. Drugim rečima, to je verovanje čak i u odsustvu dokaza, ili u suočavanju sa suprotnim dokazima, a ovo je veoma ozbiljan problem.
Naučno čuvanje kapije kao što to radi sveštenstvo
U „Against Scientific Gatekeeping“,³ objavljenom u izdanju časopisa Reason iz maja 2022., dr Džefri Singer tvrdi da „nauka treba da bude profesija, a ne sveštenstvo“. Zaista, to je u suštini ono što je postala. Singer počinje pregledom ranog otkrića hidroksihlorokina kao leka protiv COVID-19 i naknadnom demonizacijom svakog ko je podržavao njegovu upotrebu van namene.
Zatim nastavlja da raspravlja o netoleranciji naučnog sveštenstva prema novim idejama, dok su istovremeno „pretraživači i digitalizacija naučne literature zauvek erodirali njihov autoritet kao čuvara znanja“. On piše: ⁴
„Većina ljudi, naravno, preferira stručnjake, posebno kada je u pitanju zdravstvena zaštita… Ali problem nastaje kada neki od tih stručnjaka vrše ogroman uticaj na mišljenja drugih stručnjaka i tako uspostavljaju religiju koju sprovodi sveštenstvo. Ako neko, stručnjak ili drugi, dovodi u pitanje verovanje, čini jeres. Rezultat je grupno razmišljanje, koje podriva naučni proces.
Pandemija COVID-19 pružila je mnogo primera. Većina medicinskih naučnika, na primer, nekritički je prihvatila epidemiološke izjave lekara povezanih sa državom koji nisu bili epidemiolozi. U isto vreme, odbacili su epidemiologe kao „marginalce“ kada su se ti stručnjaci usudili da dovedu u pitanje konvencionalnu mudrost…
Poštovanje prema pozicijama koje je odobrila vlada verovatno je povezano sa finansiranjem… Predsednik Dvajt Ajzenhauer… upozorio je da „treba da budemo budni na… opasnost da bi javna politika sama mogla da postane zarobljenik naučne tehnološke elite“. Danas se suočavamo sa oba problema…
Lako je razumeti zašto naučno sveštenstvo gleda na demokratizaciju mišljenja zdravstvene zaštite kao na pretnju svom autoritetu i uticaju. Kao odgovor, medicinski stručnjaci obično mašu zastavom akreditiva: ako nemate doktorat ili neku drugu relevantnu naprednu diplomu, predlažu, trebalo bi da ućutite i radite kako vam se kaže.
Ali akreditivi nisu uvek dokaz kompetencije, i oslanjanje na njih može dovesti do automatskog odbacivanja vrednih uvida… Skot Atlas, bivši šef neuroradiologije na Medicinskom fakultetu Stanford, objavio je i kritički pregledao stotine medicinskih istraživačkih radova. Član je Komisije za nominaciju za Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju.
Ipak, kada je Atlas komentarisao pitanja COVID-19, sveštenstvo i njegovo novinarsko okruženje su ga ismevali jer „nije stručnjak za zarazne bolesti“ — kao da 30-godišnja karijera u akademskoj medicini ne pruža dovoljno pozadine za razumevanje i analizu podataka javnog zdravlja. Zašto? Zato što je ovaj lekar imao drskosti da protivreči javnom zdravstvu”.
Potreba da se preispita dogmatsko mišljenje
Singer razmatra nekoliko drugih primera dobronamernih stručnjaka koje je medicinsko sveštenstvo bacilo pod poslovični autobus tokom godina COVID-a i ističe slučajeve u kojima sada, prilično ubedljivo, možemo da dokažemo da su zvaničnici javnog zdravlja uputili loše pozive.
Nekoliko studija je zaključilo da blokade nisu imale povoljan uticaj na stopu infekcije i smrtne slučajeve od COVID-a, na primer, dok su disproporcionalno štetile mladima i siromašnima. Ipak, niko nije javno priznao da je ova strategija bila manjkava, u kojoj nije bilo mudrosti i od koje bi trebalo trajno napustiti i nikada ne ponoviti.
Mnoge studije su takođe pokazale da je prirodni imunitet bolji od vakcine protiv COVID-a, ali nisu napravljene nikakve izmene za zvaničnu preporuku da se svi vakcinišu, bez obzira da li su preležali COVID ili ne.
„Kao što službenici javnog zdravlja moraju da napuste strategiju ’nultog COVID-a’ i prihvate da će virus biti endemičan, sveštenstvo nauke mora da se prilagodi svetu u kome je specijalizovano znanje demokratizovano“, piše Singer.⁵
„Da bi naučno znanje napredovalo, naučnici moraju da dođu do približavanja onima koji nemaju poverenja. Oni ne smeju da odbace nestručne hipoteze ili zapažanja. Oni se moraju boriti protiv razumljive želje da izbegnu bilo kakvu hipotezu koja bi mogla da uznemiri zdravstvene birokrate koji kontrolišu milijarde dolara grantova za istraživanje.
Uvek je korisno osporiti i preispitati dugotrajne premise i dogme. Ljudi izvan polja mogu pružiti vredne perspektive koje mogu biti propuštene za one koji se time bave”.
Nastavljaju se napori da se doktori ućutkaju
Kako stvari trenutno izgledaju, čini se da vratari naučnog sveštenstva nemaju nameru da otvore njegova vrata za autsajdere i nezavisne mislioce.
Ako ništa drugo, oni pokušavaju masovno da povećaju svoju kontrolu nad informacijama koje nam je dozvoljeno da vidimo i delimo, čak do te mere da predlažu stvaranje privatnih medicinskih sertifikacionih odbora kako bi policijski lekari delili medicinska mišljenja na mreži i drugde. U članku Substack-a od 31. maja 2022., nezavisni medicinski novinar Paul Thacker piše:⁶
„Ovo je, naravno, smešno. Imamo mnogo dokaza da lekarski odbori nisu u stanju da regulišu ponašanje lekara samo gledanjem na istoriju skandala sa lekovima u Americi, od kojih nijedan ne bi mogao da se dogodi bez saučesništva korumpiranih lekara — malo njih, ako ih i ima, kasnije su sankcionisani od strane njihove profesije.
Da li je neko primetio da medicinski odbor progoni dr Ralfa Snajdermana sa Univerziteta Djuk zbog pomaganja opioidne šeme Saklerovih i širenja dezinformacija da ovi lekovi koji izazivaju veliku zavisnost NE IZAZIVAJU… veliku zavisnost?
Naravno da ne. Snajderman je izgradio Univerzitet Djuk u treću najprestižniju medicinsku školu u Sjedinjenim Državama. Uprkos širenju dezinformacija o opioidima koji su ubili desetine hiljada Amerikanaca, on je očigledno odličan doktor…
Čudno, jedan od najplodnijih tviteraša o vakcinama protiv COVID-19 je dr Peter Hotez sa Univerziteta Bejlor. I dok je Hotez širio dezinformacije o vakcinama – u jednom primeru, navodeći da se nalozi za vakcinaciju nikada neće desiti i da je to samo zvižduk od strane grupa protiv vakcina – nemojte očekivati da će bilo koji državni medicinski odbor krenuti za njim.
Realnost je da je tokom pandemije medicinska profesija postala navijačica za vakcine, a ne skeptici. Dakle, kada nekoliko doktora medicine napiše esej u NEJM-u govoreći da se moramo suočiti sa dezinformacijama o vakcini protiv COVID-19, vi automatski znate da ne misle na nekoga kao što je Hotez ko je tvitovao dezinformacije o vakcini, ali ko je takođe religiozno promovisao vakcine protiv COVID-19”.
Taker nastavlja sa detaljima istorije dr Edvarda Mične, koji je proveo veliki deo svoje karijere promovišući i braneći upotrebu opioida za nekoliko različitih farmaceutskih kompanija. Takođe je sproveo nekoliko ispitivanja protiv bolova koji su uključivali opioide, i uprkos tome što je primio mnogo desetina hiljada dolara od proizvođača opioida, nije otkrio te konkurentske interese.
„U narednim mesecima biće objavljeni dokumenti koji će dalje objašnjavati šta su uradili proizvođači opioida. Ali ništa… NIŠTA se neće dogoditi dr Edvardu Mični zbog odbrane ovih kompanija“, piše Taker.⁷ „Zato niko ne bi trebalo da veruje… u ideju da doktori mogu da regulišu doktore. Doktori su to oduvek morali da rade, i oni stalno ne uspevaju u tome”.
Bez slobodnog diskursa nauka umire
Čini se da je moral svih ovih priča da bez slobodnog diskursa nauka ne može da cveta i laži postaje teže iskoreniti. Sloboda govora je uslov za svaki sistem koji dobro funkcioniše, bilo da govorimo o politici, medicini, nauci ili bilo čemu drugom.
Ideja da grupa ljudi, ma koliko dobronamerna, može biti jedini arbitar „istine“ je na prvi pogled iracionalna, jer ko od nas može tvrditi da zna sve što se može znati? Individualne pristrasnosti su uvek prisutne, i što je veći uticaj takve grupe, to će te pristrasnosti postajati sve ukorenjenije i dogmatičnije, sve dok sistem ne bude korumpiran do srži.
Moglo bi se reći da je dogmatska vera u nepostojeće naučne konsenzuse razlog zašto smo danas tu gde jesmo. Čuvari vrata naučnog sveštenstva su već dozvolili da se nauka iskvari do te mere da je jedva prepoznatljiva. Odgovor, dakle, nije više isti. Potrebno nam je manje cenzure i više otvorenog uma u razmeni gledišta, mišljenja i tumačenja.
A kada je u pitanju stvaranje medicinskih odbora za policijske „dezinformacije“ koje dele lekari, već znamo kako bi to funkcionisalo. Iako Taker ovo ne pominje, mnogi doktori su bili na meti raznih stručnih odbora, uključujući državne medicinske odbore, zbog javnog suprotstavljanja merama COVID-a, kao što su nalozi za masku i vakcinu protiv COVID-a. O tome sam raspravljao u „Lekarski odbori u potrazi za lekarima zbog naloga o obaveznom nošenju maski“.
Transformacija sistema zdravstvene zaštite
U svojoj knjizi „Izlečivo: kako malo verovatna grupa radikalnih inovatora pokušava da transformiše naš zdravstveni sistem“, Trevis Kristoferson se bavi pitanjima poput: „Šta se desilo sa američkom zdravstvenom zaštitom?“ i „Koji su osnovni poremećaji ili korupcije u sistemu?“
Njegova knjiga, na neki način, zasnovana je na teoriji promovisanoj u knjizi Majkla Luisa i kasnijem filmu „Moneyball“. Opisuje kako možete da koristite statistiku za masovno poboljšanje sistema sa nedostacima.
„Moneyball“ je pokazao kako, u okviru jednostavne igre bejzbola, možete imati ogromne neefikasnosti, a uklanjanjem ljudskih predrasuda i samo primenom statistike da biste pronašli ono što je potcenjeno, možete značajno poboljšati učinak tima.
Kada sam intervjuisao Kristofersona o njegovoj knjizi, on je ponudio nekoliko primera kako se statistika i uklanjanje ljudskih predrasuda mogu koristiti na isti način za poboljšanje neefikasnosti unutar medicinskog sistema. Na primer, lek za dijabetes metformin ima „ogromna skladišta podataka“ što sugeriše da može biti korisno protiv mnoštva hroničnih bolesti, uključujući rak, i izuzetno je pristupačan.
Razlog zašto se retko propisuje za bilo koju od ovih drugih indikacija je taj što postoji finansijska motivacija da se kapitalizuju skuplji tretmani, čak i ako ne funkcionišu dobro. Fokusiranjem na potcenjene tretmane i jeftinu prevenciju, troškovi zdravstvene zaštite bi se mogli znatno smanjiti, dok bi se istovremeno poboljšali ishodi pacijenata.
Drugi primer dolazi iz Geisinger Health-a u Pensilvaniji. Uvođenjem Farmacije sveže hrane za dijabetičare tipa 2, Geisinger Health je uspeo da smanji svoje godišnje izdatke i troškove za dijabetičare tipa 2 za neverovatnih 80%. Pacijenti sa predijabetesom ili dijabetesom tipa 2 dobijaju recept za svežu, dobru hranu, dozvoljena su dva besplatna obroka dnevno u Farmaciji, uz intenzivnu negu i edukativnu podršku.
Treći primer je Intermountain Health. Osim što svojim lekarima plaćaju fiksnu platu plus bonuse na osnovu zdravstvenih rezultata pacijenata, oni takođe procenjuju razlike između tretmana kako bi videli koji najbolje funkcioniše.
Na primer, pacijentima se uvek daju antibiotici pre operacije, ali nikada nije utvrđeno kada je optimalno vreme za davanje lekova. Intermountain je uporedio medicinske kartone, pronalazeći da je optimalno vreme bilo dva sata pre operacije, što je smanjilo njihovu stopu hirurške infekcije za više od polovine.
Pristrasnost korumpira i korupcija je sama po sebi destruktivna
Ovo su sve primeri kako možemo efikasno da pokrenemo medicinu napred. Utišavanjem debata i diskusija, i ignorisanjem podataka i statistike, što je postalo norma u ovoj COVID eri, konvencionalni zdravstveni sistem ide u kolaps.
Ovo se čini posebno istinitim kada uzmete u obzir da su bolnice u protekle dve godine potpuno uništile poverenje pacijenata maltretiranjem i direktnim ubijanjem pacijenata sa COVID-19 najopasnijim dostupnim tretmanima. Umesto da sarađuju sa kolegama, većina lekara je slepo sledila finansijski vođene i politički pristrasne protokole prenete iz vladajućeg „sveštenstva“, a rezultati su bili ništa drugo nego katastrofalni.
Govoreći o katastrofalnom, Kalifornija je predstavila zakon⁸ koji će doktorima oduzeti medicinske dozvole ako izraze medicinske stavove sa kojima se država ne slaže, u osnovi svodeći medicinu na državno odobreni poduhvat koji odgovara svima. Apsolutno ništa dobro ne može proizaći iz takvog plana. O tome sam raspravljao u „Bill želi da ućutka doktore koji govore istinu o COVID-u“.
Ovaj zakon, AB-2098, usvojen je glasanjem u Predstavničkom domu (53 prema 20), 26. maja 2022, i trenutno se nalazi u Senatu.⁹ Ako ovaj zakon bude usvojen u Kaliforniji, verovatno ćemo početi da vidimo uvođenje sličnih ili identičnih zakona i u drugim državama.
Ako je vaše poverenje u lekare već splasnulo, primena takvog zakona će sigurno uništiti i zrnce poverenja koje je preostalo, jer sve što ćete moći da dobijete, kome god da idete, jeste mišljenje države. Šta se onda dešava? Kako se brinemo o svom zdravlju ako su naši lekari zakonski sprečeni da nam daju najbolje savete? Ovo je toliko radikalno odstupanje od zdravog razuma i zdrave prakse da je teško i zamisliti kako će medicina izgledati u tom trenutku.
Odgovor će, verujem, biti da dobri, brižni medicinski profesionalci počnu da grade paralelne sisteme zdravstvene zaštite, poput onih koji su detaljno opisani u Kristofersonovoj knjizi „Izlečivo“. Možda ćemo takođe morati da preuzmemo veću odgovornost za pronalaženje rešenja za sopstvene zdravstvene probleme. „Preuzmi kontrolu nad svojim zdravljem“ je moj moto i slogan otkako sam pokrenuo ovu veb stranicu, ali sada je važniji nego ikada.
U prošlim godinama, jedan od najvećih rizika sa kojima se pacijent suočio bio je doktor koji nema znanje o ishrani. U budućnosti bi najveći rizik mogao biti da vas doktori potpuno lažu, čak do te mere da vas pošalju u manje-više sigurnu smrt, samo da bi ostali na poslu. Nadam se da do toga neće doći. Ali da sprečimo to, moramo se odupreti i suprotstaviti ovakvim izdajničkim zaverama gde god i kad god se pojave.
Izvori i reference
1 Libertarijanski institut 30. jul 2021
2 Tecnocracy News 2. avgusta 2021
3, 4, 5 Reason Maj 2022
6, 7 Disinformation Chronicle Substack 31. maja 2022
8 Skupština Kalifornije Zakon AB-2098
9 Skupština Kalifornije Zakon AB-2098, Istorija
