Stotine miliona doza mRNA VAKCINA ide na deponiju
Velika Britanija je napravila zalihe od 650 miliona doza injekcija protiv COVID-19 tokom pandemije. Iskorišćeno je samo 142 miliona. Ostatak ističe šest do 12 meseci nakon datuma proizvodnje, što znači da će milioni doza završiti kao smeće.
Nepoznato je da li neke doze od cifre od 650 miliona tek treba da budu proizvedene, niti koliko je tačno plaćeno za svaku dozu, ali ono što je jasno je da je veliko rasipanje federalnih sredstava neizbežno.
Na osnovu procena da je američka vlada platila oko 20 dolara za svaku dozu Pfizer-ove vakcine protiv COVID-19, oko 15 dolara za doze vakcine Moderne i oko 4 dolara za svaku dozu vakcine Astra Zeneca, pretpostavimo prosečnu cenu od 10 dolara po dozi injekcije protiv COVID-19.
S obzirom na ovu procenu, oko 5 milijardi dolara će biti potrošeno na neiskorišćene vakcine. „Da li će javnost oprostiti ovo ogromno rasipanje javnih sredstava zbog toga što se to dešavalo sa dobrom namerom tokom vanrednog stanja?“ pitao je Dejli Skeptic. „To ostaje da se vidi.”
Milijarde dolara potrošene u ime COVID-19
Pored miliona doza vakcina protiv COVID-19 čiji će rok upotrebe da istekne, vlada Ujedinjenog Kraljevstva je takođe otpisala milijarde dolara novca potrošenog na zaštitnu opremu, uključujući predmete koji nisu korišćeni pre isteka roka trajanja i drugu opremu za koju se smatra da nije pogodna za upotrebu. Još 715,9 miliona dolara potrošeno je na respiratore, od kojih je samo 10% stvarno korišćeno.
Slično skladištenje respiratora dogodilo se i u SAD, ali je već u avgustu 2020. bilo jasno da je to greška. „SAD imaju previše respiratora“, pisao je Vašington post 18. avgusta 2020. godine, dok je jedan od medijskih naslova objavljenih samo nekoliko meseci ranije, govorio o nedostatku respiratora i „očajničkoj potrebi za respiratorima“.
MARIO ZNA i SAŠA BOROJEVIĆ- Sve je spremno- INDUSTRIJA je smislila novi način za ŠIRENJE ZARAZE
U to vreme, američko Ministarstvo zdravlja i socijalnih službi (HHS) distribuiralo je 15.057 respiratora, dok je 95.713 ostalo neiskorišćeno u saveznoj zalihi. Poređenja radi, 10.000 respiratora činilo je saveznu zalihu u aprilu 2020. Do septembra 2020., HHS je naveo da je nacionalna zaliha respiratora dostigla maksimalni kapacitet, sa blizu 120.000 dostupnih respiratora. Kako je Dejli Skeptic objasnio:
„Ova gruba zloupotreba novca poreskih obveznika mora biti ispitana u nezavisnoj istrazi i od strane Vlade kako bi se izvukle lekcije i da bi se u budućnosti primenio snažan sistem upravljanja u realnom vremenu, tako da se čak i zalihe kupljene na brzinu i hitno drže u razumnoj proporciji u odnosu na očekivanu potražnju.
Preterana reakcija i panika u proleće 2020. doveli su do odluka koje su se sada ispostavile kao ogroman gubitak javnog novca. Ako se smatralo da nedostaje bilo čega što bi moglo biti potrebno da se podmire potrebe vanredne situacije, javna kasa je uvek bila otvorena.
U stvari, izgledalo je da se ta torbica tretira više kao magična torba za rupu bez dna, bez ikakvih znakova bilo kakvog razboritog nadzora primenjenog na odluke o finansiranju sve dok je to služilo u svrhu dokazivanja javnosti da Vlada „nešto radi“ u vezi sa Kovidom. Rezultati te fiskalne inkontinencije sada su jasni za sve”.
Milioni vakcina protiv COVID-19 bačeni u SAD
Potrošeni novac na gomilanje vakcina protiv COVID-19 nije jedinstven za UK. U SAD, istraga ABC News-a pokazala je da su milioni injekcija ostali neiskorišćeni jer je potražnja za injekcijama nestala. U razgovoru sa zvaničnicima zdravstvenog odeljenja u svih 50 država, otkrili su da milioni COVID-19 injekcija propadaju, ostaju neiskorišćeni ili će isteći u narednim nedeljama. Ovo uključuje:
- 1,7 miliona doza bačeno u Mičigenu od decembra 2020
- 619.000 doza neiskorišćenih u Koloradu
- 3,6 miliona vakcina u zalihama u Kaliforniji
- Blizu 760.000 doza koje se smatraju neodrživim, pokvarenim ili isteklim u Oregonu
- Više od 850.000 doza bačeno u Viskonsinu
„Pripremni ugovori“ su osigurali prethodne kupovine vakcine tokom pandemije
Rečeno je da se istorija ponavlja i da smo ranije videli ogroman otpad od zaliha vakcina. Pandemije su dolazile i prolazile širom sveta vekovima, ali su u novijoj istoriji bile korišćene kao tačke manipulacije koje su donele profit korporacijama, posebno farmaceutskim kompanijama.
“Možda se sećate da je 2005. godine bilo predviđeno da će epidemija ptičijeg gripa ubiti od 2 miliona do 150 miliona ljudi, ali se ispostavilo da je to bilo prenaduvano, što me je navelo da napišem knjigu „Velika prevara ptičjeg gripa”.”
U to vreme, Nature Immunology je objavio uvodnik u kojem se navodi da je strah od ptičijeg gripa podstakao vladine zvaničnike da daju prioritet razvoju planova za borbu protiv pandemije gripa, a SZO je ptičji grip nazvala zdravstvenim problemom broj 1.
U godinama koje su usledile, SZO je potpisala sporazume – takozvane „pripremne ugovore “ – sa evropskim i afričkim državama u ime zaštite ljudi od buduće globalne pandemije.
U ugovorima je navedeno da će zemlje kupovati vakcine u slučaju pandemije, ali to bi bilo neophodno samo ako SZO proglasi pandemiju gripa faze 6. I GlaxoSmithKline (GSK) i Baxter su imenovani u ugovorima sa britanskim parlamentom, na primer, koji je naveo da će farmaceutske kompanije isporučiti vakcinu protiv pandemijskog gripa u Ujedinjeno Kraljevstvo i to je procenjeno na 155,4 miliona funti (više od 206 miliona dolara) tokom četiri godine.
„Nažalost“, primetio je CHD, „vladini zvaničnici koji su potpisali ugovore nikada nisu posumnjali da GSK daje višemilionske donacije SZO u zamenu za kontrolu nad odlukama koje dovode do neočekivanih prihoda GSK“.
Svinjski grip: Da li se istorija ponavlja?
SZO je 11. juna 2009. proglasila svinjski grip H1N1 za globalnu pandemiju gripa faze 6, iako je izazvao samo 144 smrtna slučaja širom sveta. Ta deklaracija je stavila pripremne ugovore u aktivno stanje, u iznosu od 18 milijardi dolara usmerenih na proizvodnju vakcina protiv H1N1, uključujući GSK-ov Pandemrix.
Kasnije je otkriveno da su naučnike koji su izradili smernice SZO u kojima se savetuje vladama da prave zalihe lekova za svinjski grip platile farmaceutske kompanije koje bi profitirale od preporuka. SZO je zatražila mišljenje Komiteta za hitne slučajeve od Komiteta SZO za reviziju međunarodnih zdravstvenih propisa.
Uputstva mnogih od ovih vodećih stručnjaka koristila su farmaceutskoj industriji, ali su njihovi identiteti držani u tajnosti kako bi se „zaštitili od spoljnih uticaja“. 2010. godine, zajednička istraga BMJ-a i Biroa za istraživačko novinarstvo otkrila je zabrinjavajuće sukobe interesa između ključnih članova panela i farmaceutske industrije. Prema BMJ:
„Istraga koju je sproveo BMJ/Biro otkriva sistem koji se bori da upravlja inherentnim sukobom između farmaceutske industrije, SZO i globalnog javnog zdravstvenog sistema, koji se svi oslanjaju na isti skup naučnih stručnjaka.
Naša istraga je identifikovala ključne naučnike uključene u planiranje pandemije SZO koji su imali sukobe interesa, od kojih su neki finansirani ili su bili finansirani od strane farmaceutskih firmi koje su imale koristi od smernica koje su oni kreirali.
Ipak, SZO nikada nije javno obelodanila ove interese i, uprkos ponovljenim zahtevima BMJ/Biroa, SZO nije uspela da pruži bilo kakve detalje o tome da li su takvi sukobi proglašeni od strane relevantnih stručnjaka i šta je, ako je bilo šta, učinjeno povodom toga”.
U to vreme, pokojni Pol Flin, poslanik laburista, rekao je za Gardijan: „Pipci uticaja farmaceutskih kompanija nalaze se na svim nivoima u procesu donošenja odluka… došlo je do izobličenja prioriteta javnih zdravstvenih usluga širom Evrope, rasipanja ogromne svote javnog novca i izazivanja neopravdanog straha“.
U sličnom primeru, tužba uzbunjivača podneta protiv proizvođača lekova Roche navodi da je kompanija iznela lažne tvrdnje i pogrešno predstavila studije, što je dovelo do toga da američka vlada napravi zalihe u vrednosti 1,5 milijardi dolara leka protiv gripa Tamiflu (oseltamivir).
U tužbi, koja je otpečaćena u septembru 2019., navodi se da je Roche prevario američku vladu da napravi zalihe Tamiflua dok je pogrešno predstavio njegovu efikasnost. Prema advokatskoj kancelariji Lanier sa sedištem u Hjustonu, koja je podnela tužbu kaže se:
„Tužba tvrdi da je šema proizvođača lekova uključivala objavljivanje obmanjujućih članaka u kojima se lažno navodi da Tamiflu smanjuje komplikacije, težinu, hospitalizacije, smrtnost i prenošenje gripa. Kompanija je zatim koristila te članke da agresivno plasira lek vladi za upotrebu u pandemiji”.
Prekomerna upotreba LZO dovodi do prezasićenosti pandemijskim otpadom
Lična zaštitna oprema ili LZO, kupljena tokom pandemije COVID-19, dovela je do još jednog problema – ogromne količine medicinskog smeća koje opterećuje sisteme upravljanja otpadom i uništava životnu sredinu. Svetska zdravstvena organizacija je ukazala na prekomernu upotrebu rukavica i „zaštitnih odela “ tokom pandemije kao na ključnu ulogu u preobilju zdravstvenog otpada koji se sada vidi širom sveta.
Prema SZO, 87.000 tona LZO je akumulirano od marta 2020. do novembra 2021. u cilju borbe protiv COVID-19. Većina toga je otišla u nepovrat. Neviđena kampanja ubrizgavanja je takođe stvorila 143.000 tona otpada od špriceva, igala i sigurnosnih kutija, što predstavlja rizik za ljude koji žive u zajednicama u blizini loše vođenih deponija i odlagališta otpada.
Globalna analiza SZO o zdravstvenom otpadu zbog COVID-19 takođe je otkrila da više od 140 miliona kompleta za testove može proizvesti 2.600 tona neinfektivnog — uglavnom plastičnog — otpada, dok „731.000 litara hemijskog otpada (ekvivalentno jednoj trećini olimpijskog bazena) je isporučena”. U Ujedinjenom Kraljevstvu, skoro 5 milijardi LZO predmeta, u vrednosti od skoro 3,4 milijarde dolara, takođe će biti bačeno jer više nisu potrebni ili nisu pogodni za upotrebu. Analiza SZO je primetila:
„Danas 30% zdravstvenih ustanova (60% u najnerazvijenijim zemljama) nije opremljeno za rukovanje postojećim otpadom, a kamoli dodatnim opterećenjem otpada usled COVID-19.
Ovo potencijalno izlaže zdravstvene radnike povredama od uboda igle, opekotinama i patogenim mikroorganizmima, a takođe utiče na zajednice koje žive u blizini loše vođenih deponija i lokacija za odlaganje otpada kroz kontaminirani vazduh od sagorevanja otpada, loš kvalitet vode ili štetočine koje prenose bolesti.
Maske su problem za životnu sredinu
Analiza SZO daje strašnu sliku ekološkog haosa izazvanog masovnom prekomernom upotrebom LZO tokom pandemije, ali čak ne uzima u obzir još jedan veliki izvor otpada — maske. Prema navodima Megi Montgomeri, tehničkom službeniku za vodu, kanalizaciju i zdravlje u Odeljenju SZO za životnu sredinu:
„Što se tiče otpada koji proizvodi javnost, posebno maski. Na primer, 2020. godine javnost je bacila 4,5 biliona dodatnih maski za jednokratnu upotrebu, što je dovelo do 6 miliona tona dodatnog otpada. Dakle, javnost svakako najviše proizvodi otpad. Istovremeno, smatramo da zdravstveni sektor ima zaista važnu ulogu i da postoji mnogo konkretnih stvari koje se mogu učiniti da se smanji nepotrebna upotreba LZO”.
Montgomeri je rekla da se otpad u zdravstvenim ustanovama povećao u proseku tri do četiri puta tokom pandemije COVID-19, pri čemu su neki objekti zabeležili porast od 10 puta. „Videli smo da se mnogo investicija dešava na strani PPE, vakcina, testiranja“, rekla je ona. „Nijedna od ovih investicija nije razmišljala: ’Kako ćemo da se nosimo sa svim tim otpadom?‘“.
Otpad izazvan pandemijom COVID-19 – u obliku milijardi dolara u neiskorišćenim injekcijama i ogromne količine LZO i smeća od nošenih maski – sada je nešto sa čim će se svet boriti godinama, a verovatno i u narednim decenijama.
