ŠEF Svetskog programa za hranu UN-a: Suočavamo se sa „PAKLOM NA ZEMLJI“- Stotine miliona ljudi klizi ka GLADOVANJU
Kako cene hrane i glad rastu širom sveta, stotine miliona ljudi širom sveta „marširaju ka gladovanju“ — povećavajući verovatnoću smrti, građanskih nemira i političkog nasilja u narednim mesecima — upozorio je šef programa za hranu Ujedinjenih nacija ove nedelje.
Govoreći iz Adis Abebe, glavnog grada Etiopije, direktor Svetskog programa za hranu (WFP) David Bizli rekao je da „zastrašujuća“ nestašica ključnih osnovnih prehrambenih proizvoda dovodi u opasnost desetine miliona života i rizikuje destabilizaciju zemalja koje su u velikoj meri zavisne od uvoza. „Čak i pre ukrajinske krize, bili smo suočeni s globalnom krizom hrane bez presedana zbog Covida i povećanja cena goriva“, rekao je Bizli. „Tada smo mislili da ne može biti gore, ali ovaj rat je bio razoran.“
Otkako je Rusija otpočela spec. vojnu operaciju u Ukrajini krajem februara i nametnula blokadu njenih crnomorskih luka , izvoz poljoprivrede iz Ukrajine — odgovoran za 9% svetske pšenice, 16% njenog kukuruza i 42% njenog suncokretovog ulja — znatno je opao, ostavljajući milione tona uskladištenog žita na vrhuncu truljenja.
Rat je takođe poremetio ovogodišnju sezonu sadnje , što je izazvalo bojazan da će žetva ovog leta, pod pretpostavkom da se nađe dovoljno radne snage i skladišnog prostora, biti za trećinu manja nego 2021. godine.
Sve je spremno- INDUSTRIJA je smislila novi način za ŠIRENJE ZARAZE
Posledično, cene hrane su skočile na rekordno visoke — premašivši nivoe posljednji put viđene tokom globalne krize 2007-08, kada je skok cene hleba pomogao da se doprinese pobunama u toku Arapskog proleća — i doveo desetine miliona ljudi u povećan rizik od ekstremne gladi.
Pozivajući se na povećane troškove transporta, đubriva i goriva povezane sa histerijom Covid-a 19, klimatskom krizom i ratom u Ukrajini, Bizli je rekao da je broj ljudi koji pate od „hronične gladi“ porastao sa 650 miliona na 810 miliona tokom poslednjih pet godina .
Rat Rusije protiv Ukrajine nije jedini faktor koji pokreće globalnu glad, koja je 2021. dostigla najviši nivo u istoriji i od tada se samo pogoršavala.
German farmers are under increasing pressure as they face rising feed and fuel costs.
Germany's Agriculture Minister Cem Özdemir blamed Russia for blocking grain exports from Ukraine as a strategic move to intensify the global food crisis.https://t.co/7u9lnYbKtT
— DW Politics (@dw_politics) June 18, 2022
U izveštaju koji su ranije ovog meseca objavili WFP i Organizacija UN-a za hranu i poljoprivredu jasno je stavljeno do znanja da su oružani sukobi, sve ekstremnije vremenske prilike koje proističu iz klimatske vanredne situacije uzrokovane fosilnim gorivima, i dugotrajni ekonomski uticaji krize sa korona virusom – produženi neravnopravnim pristupom vakcinama , testovi i tretmani—takođe pogoršavaju nesigurnost hrane.
Odgovarajući na izveštaj, u kojem se upozorava da je rekordnih 49 miliona ljudi u 46 zemalja sa niskim dohotkom sada u opasnosti od gladi, američki predstavnik Ilhan Omar (D-Minn.) rekao je ranije ove nedelje da bi „to trebalo biti tako“ . trenutno najveća priča na svetu.“ Kako globalna kriza gladi postaje sve teža, kapacitet UN-a za rešavanje nadolazeće humanitarne katastrofe istovremeno se smanjuje.
WFP nabavlja 70% pšenice za svoje programe hitne pomoći iz Rusije i Ukrajine. Kao rezultat rata, operativni troškovi WFP-a su naglo porasli za 70 miliona dolara mesečno, primoravajući ga da smanji obroke za čak polovinu u nekoliko zemalja.
Prema nedavnom izveštaju UN-a, od skoro 50 miliona ljudi koji su u opasnosti od gladi u svetu, 750.000 je već u „katastrofi“ — najstrašnijoj fazi lestvice nesigurnosti hrane.
Ljudi u Etiopiji, Nigeriji, Somaliji, Južnom Sudanu i Jemenu — ratom razorenim i sušom pogođenim zemljama koje uvoze velike količine pšenice iz Rusije i Ukrajine — spadaju među one koji doživljavaju najveću akutnu glad. Još jedno žarište koje se spominje u izveštaju je Avganistan , čije je rezerve centralne banke zaplenila Bajdenova administracija.
Osvrćući se na krah koji je počeo 2007. i kulminirao neredima za hleb u desetinama zemalja , Bizli je rekao da su „ekonomski faktori koje imamo danas mnogo gori od onih koje smo videli pre 15 godina“. Neuspeh u suočavanju s trenutnom krizom, upozorio je, doveo bi do „gladi, destabilizacije nacija i masovne migracije“.
„Već vidimo nerede u Šri Lanki i proteste u Tunisu, Pakistanu i Peruu, a destabilizacija se dogodila na mestima kao što su Burkina Faso, Mali, [i] Čad“, rekao je Bizli. „Ovo je samo znak za stvari koje dolaze.“
„Ovo je veoma, veoma zastrašujuće vreme“, nastavio je Bizli. „Suočavamo se sa paklom na Zemlji ako ne odgovorimo odmah. Najbolja stvar koju trenutno možemo učiniti je da prekinemo taj prokleti rat u Rusiji i Ukrajini i otvorimo luku“ u Odesi.
