Psiholozi kažu da je u redu da neki ljudi vide duhove: „Sindrom ukletih ljudi“
Istraživači su tvrdili da su posete duhova često kombinacija da se prava osoba nalazi na pravom mestu dok pokušavaju da identifikuju karakteristike koje pokreću pojedinca koji može to da doživi.
Prema novoj studiji objavljenoj u Spirituality in Clinical Practice, ljudi koji su iskusili “posete” i susrete sa duhovima mogu imati takozvani „sindrom ukletih ljudi“.
U intervjuu za Therapytips, vodeći autor istraživanja, Brajan Lejt, izjavio je da su fenomeni duhova „složeni isprepleteni fenomeni koji uključuju ličnost, ideologiju, kulturu i prethodno iskustvo u cilju davanja smisla događaju ili nizu događaja koji se smatraju proganjajućim”.
Lejt i njegov tim sproveli su opsežnu studiju tokom pet godina, koja je rezultirala sa 20 recenziranih istraživačkih publikacija i njihovom novom knjigom „Ghosted“. Rekli su psihologu saradnika Forbsa, Marku Traversu, da je glavna svrha da se koristi studija kako bi saznali više o ljudima koji doživljavaju takve fenomene i drugim paranormalnim događajima.
A jedna od glavnih teorija razvijena kao rezultat ovog istraživanja bila je sindrom ukletih ljudi, ili skraćeno HPS.
Prema istraživačima, HPS ima četiri ključne karakteristike. Na primer, lično prethodno iskustvo, verovanja i osobine ličnosti, koje sve utiču na stvaranje značenja ili naraciju koja se stvara oko proganjajućih susreta. Zatim, tu su anksioznost i teskoba povezani sa proganjanjima koja su rezultat vrste, blizine i spontanosti čudnih događaja.
Verovatnije je da će se anomalije razviti oko ljudi koji imaju HPS kada su ljudi uznemireni. I na kraju, ali ne i najmanje važno, ta proganjajuća iskustva su često zarazna, što znači da se mogu proširiti na druge.
Mnoge priče o posetama duhova i pojedincima koji su u njih uključeni, prema istraživačima, mogu se objasniti tretiranjem incidenata kao „simptoma“.
„Baš kao i simptomi gripa, težina dijagnoze zavisi od stepena i retkosti simptoma i njihove dužine“, rekao je Lejt.
Transliminalnost je još jedan važan pokazatelj neobičnih susreta, tvrde psiholozi. To je koncept koji se odnosi na granicu između svesnog i nesvesnog ja, kao i spoljašnjeg sveta.
Navodno je u studijama parapsihologije povezan sa ekstrasenzornom percepcijom, vantelesnim iskustvima i iskustvima sličnim vizionarstvu. Istraživači takođe naglašavaju potrebu da se sablasna ili paranormalna iskustva prepoznaju i tretiraju kao autentična i da se dešavaju stvarno.
Sablasni susreti, šamanska iskustva i opšta neobičnost su kroz istoriju detaljno opisani, kaže Lejt. Štaviše, uprkos promenama u duhu vremena modernog društva, više od jednog veka savremene empirijske psihologije pokazuje da oni ne nestaju.
Kao rezultat toga, oni koji ih imaju trebalo bi da ih shvate ozbiljno i stručnjaci bi ih trebali ozbiljno razmotriti, jer HPS model implicira da priroda takvih iskustava može biti zastrašujuća i izazivati anksioznost kod pojedinca. Svako poricanje takvih iskustava štetno je po zdravlje pojedinca, naglasili su istraživači.
„Klinički stručnjaci sigurno ne govore ljudima sa anksioznošću ili depresijom da njihova iskustva nisu stvarna ili validna“, objasnio je Lejt. „U najmanju ruku, sindrom ukletih ljudi je validan međukulturalni fenomen koji se uobičajeno doživljava i kao takvog treba ga i tretirati.
Psiholog se takođe obratio svima koji su bili žrtva proganjanja i koji se bore da se pomire sa tim, rekavši da je „u ovakvim iskustvima često od pomoći saznanje da vaše iskustvo zapravo nije neuobičajeno i da ima neke predvidljive komponente.
Štaviše, bez obzira da li ljudi odluče da tumače neprirodna iskustva kao „paranormalna“ ili ne, Lejt je rekao da oni koji prisustvuju čudnim pojavama poput duhova ne moraju da se osećaju usamljeno ili ludo jer su ih imali, jer nalazi sugerišu da je krajnje malo verovatno da će neko imati samo jedno paranormalno iskustvo. Duge pojave niza suptilnih, pa čak i otvorenih paranormalnih iskustava su široko rasprostranjene, prema ranijim studijama.
Štaviše, neprirodne pojave su često subjektivne kao i objektivne. Unutrašnje komponente iskustva uključuju doživljena prisustva, somatske dodire ili ostavljaju tragove, a spoljašnji aspekti uključuju pokretne objekte ili priviđenja snimljena tehnologijom.
„Očigledno je da je ovo najkontroverznija karakteristika sindroma ukletih ljudi, ali bismo primetili da naš model ostaje prediktivni bez obzira na lične preferencije čitaoca za mejnstrim ili paranormalna objašnjenja“, rekao je Lejt.
I što je važno u vezi sa aktivnostima lovaca na duhove i spiritualista, istraživači su rekli da nameravaju da proučavaju transliminalnost u kontekstu religioznih i ritualnih praktikanata koji se često i namerno pozivaju na ove vrste događaja u budućnosti.
Prema njihovoj hipotezi, ove grupe su stvorile značajne mentalne procese i načine da pomognu svojoj transliminalnosti u potrazi za duhovnim ili iskustvenim ciljevima.
„Dalje, nadamo se da ćemo testirati i dalje potvrditi model sindroma ukletih ljudi, kako u studijama slučaja, tako i u saradnji sa kliničkim psiholozima kako bismo se pozabavili kako uključiti proganjajuća i religiozna iskustva u smislena i korisna terapijska iskustva“, dodao je on.
MARIO ZNA i NEDELJKO TODOROVIĆ- O ovome je ZABRANJENO pričati- Stručnjak rasturio KLIMATSKU AGENDU
