Istraživači razvijaju algoritam za predviđanje zločina nedelju dana unapred
To je stvar distopijske fikcije u filmovima kao što je “Suvišni izveštaj”, a ipak neki ljudi ignorišu upozorenja i umesto toga vide to kao model.
Istraživači sa Univerziteta u Čikagu kreirali su algoritam koji može da predvidi budući zločin nedelju dana unapred, navodno sa tačnošću od 90% i u rasponu od približno 1000 stopa. Predviđanje se zasniva na javnim podacima o nasilnim i imovinskim krivičnim delima.
Nalazi istraživanja objavljeni su u časopisu Nature Human Behavior.
„Izveštavamo o pristupu predviđanja zločina u gradovima na nivou pojedinačnih događaja, sa mnogo većom preciznošću nego što je to postignuto u prošlosti“, pišu autori.
Istraživači su koristili prijavljene nasilne zločine, kao što su napadi, tuče i ubistva, kao i imovinski zločini, poput krađa, provala i krađa automobila, u Čikagu da bi testirali i potvrdili algoritme. Obrazloženje je da će se ovi zločini najverovatnije prijaviti organima za sprovođenje zakona u urbanim sredinama, prema kojima vlada nepoverenje. Pored toga, ova krivična dela su manje podložna pristrasnosti u pogledu sprovođenja u poređenju sa prekršajima u saobraćaju, zločinima u vezi sa drogom i nekim drugim prekršajima.
Prethodni modeli predviđanja zločina koristili su tradicionalna susedstva i političke granice, što ih je činilo sklonim pristrasnosti. Novi model deli gradove na „prostorne pločice“ od oko 1.000 stopa.
Istraživači tvrde da je model radio u Čikagu i još sedam gradova: Portlandu, Los Anđelesu, San Francisku, Filadelfiji, Ostinu, Atlanti i Detroitu.
Glavni autor izveštaja, Ishanu Chattopadhyay, upozorio je da ovi rezultati ne bi trebalo da se koristi kao vodič za politiku sprovođenja zakona. Na primer, policijske uprave ne bi trebalo da ga koriste za usmeravanje resursa u određena naselja u cilju sprečavanja kriminala. Umesto toga, trebalo bi da ga dodaju svojim drugim alatima za izradu policijskih strategija i urbanih politika.
„Stvorili smo digitalnog blizanca urbanih sredina. Ako mu date podatke o onome što se dogodilo u prošlosti, to će vam reći šta će se dogoditi u budućnosti“, rekao je on.
„Nije magično; postoje ograničenja, ali mi smo to potvrdili i radi zaista dobro“, dodao je Chattopadhyay.
„Sada ovo možete koristiti kao alat za simulaciju da vidite šta će se desiti ako poraste kriminal u jednom delu grada ili postoji pojačana primena u drugoj oblasti. Ako primenite sve ove različite varijable, možete videti kako se sistemi razvijaju kao odgovor na to”.
Tim takođe proučava vreme odgovora policije posmatrajući broj hapšenja nakon prijavljenih incidenata i upoređujući stope hapšenja u različitim naseljima.
Zaključili su da je više hapšenja u bogatijim kvartovima.
„Priznajemo opasnost koju moćni alati za predviđanje stavljaju u ruke previše revnosnih država u ime civilne zaštite“, kaže se u izveštaju, „ali ovde pokazujemo njihovu neviđenu sposobnost za reviziju pristrasnosti sprovođenja zakona i postavlja se odgovornost na države na načine koji su bili nezamislivi u prošlosti”.
